Ако буде неко са Гугла слетео овде с истим питањем - цака је у главним насловима области где се алтернације налазе. Мислио сам да су све гласовне промене "фонолошки условљене" како кажу у Станојчић-Поповић граматици, илити последица једначења (било по звучности или месту изговора) и слично.
Али нису. На 43 стр. исте граматике
Алтернације гласова … деле се на фонолошки и морфолошко-творбено условљене алтернације.
Што се тиче морфолошко-творбено условљених алтернација - нема
разлога у савременом српском за ове промене. Већ је просто тако, као што нема рационализације за зашто су наставци за презент у српском за 1. и 2. лице јдн. -м и -ш (пише-м, пише-ш) а не -љ и -њ на пример.
Неке од њих (можда и све?) јесу у једном периоду у прошлости проузроковане фонолошки, али то нас за ове разне испите и пријемне - не интересује.
Kакви су некадашњи фонолошки процеси проузроковали неке/све(?) морфолошко-творбене алтернације - о томе имате информације на 54. и 55. стр. исте граматике (моје издање је штампано 2020. г., можда је другачије код вас).
Ово све донекле помаже.
Оно што је и даље збуњујуће јесте цитат са 57. стр. у граматици (где пишу о прегласу)
Посебно ће у књижевном језику аломорф наставка -ом бити заступљен под утицајем фонетског процеса дисимилације вокала - када је у претходном слогу испред падежног наставка вокал е: Бечом, падежом, лупежом.
Сетимо се да је преглас промена О у Е, тако да речи са -ом наставком не могу (у том наставку) имати преглас. Они овде у оквиру прегласа помињу ову дисимилацију са -ом вероватно зато што има неке заједничке црте са прегласом, тј. да је принцип дисимилације подстицај за обе промене да се баш дати гласови користе.
Претпостављам да је преглас у ствари врста дисимилације гласова, јер се на 46. стр. каже
Одређени фонетски процеси … сврставају се под појмове (и термине) асимилација и дисимилација гласова.
Онда под тачком 99. (стр. 47., Дисимилација самогласника) наводе као пример преглас (Гочем, Милошем, крајем) - а зашто нису написали да је то преглас - питај бога.
Као последица истог
принципа се наводи
расподела покретних самогласника.
Мене је збуњивало што сам ту расподелу тумачио као гласовну промену, али не - они овде просто причају о расподели.
Тако да је могуће да је преглас врста дисимилације гласова.
Надам се да вам је ово од помоћи и да ће ме неко овде исправити ако грешим.
