Изговор гласова Н и Л

[Rancher]

Izdvojeno odavde.
Шта је са гласовима /n, l/? Прочитах да постају ламинални дентоалвеоларни /n̪, l̪/ (студент, стандард, инсајдер, алзашки, Улцињ) испред денталних консонаната /t, d, s, z, t͡s/, односно веларни назал /ŋ/ (Балканка, амазонка, конкубина, сенка, синхронија, џунгла) и веларизовани /ɫ/ (Балканац, белка, вулкан) испред веларних /k, g, x/. Без обзира на то, на Википедији у пар чланака виђам [ʈ͡ʂo̞ko̞ˈɫǎ̠ːd̪a̠] или [ɫâ̠k]. Грешка, или се јавља и кад је између вокал? Тренутно нисам меродаван да дајем суд од силног понављања гласова. У Фонетици и фонологији пише:

Za razliku od standardnog [l], koje se izgovara na taj način što se vrh jezika naslanja na alveole, a zadnji deo jezika se izdiže, velarno [ł] ima promenjeno mesto izgovora jer je jezik zabačen prema prednjem nepcu i širom površinom naslonjen na nepce. Pravilnom kontrolom artikulacionih pokreta mora se ispravljati ovakvo regionalno, supstandardno obeležje izgovora ovog sonanta. Supstandardan izgovor može biti i individualno obeležje pojedinca (fakultativna varijanta foneme), neuslovljeno regionalnim karakteristikama jezika. Najčešće je to izgovor sonanta [r], koji se umesto kao vibrant izgovara kao uvularan glas, sličan francuskom [ʁ], o čemu je već bilo reči.

[Father Jape]

Jedno je da li je /l/ dentalno ili alveolarno, a potpuno drugo da li je ’svetlo’ ili ’tamno’, to jest palatalizovano ili velarizovano (ili uvularizovano, što bi bilo izuzetno tamno) itd. Pri tom, to da li je svetlije ili tamnije nije diskretna, binarna opozicija, već kontinuum, i ne zavisi od toga koji deo vokalnog trakta dodiruje vrh jezika (gornje zube, alveolarni greben itd.) već kog je oblika ostatak jezika. Evo slike:

https://home.cc.umanitoba.ca/~krussll/138/sec3/hr3-7.gif
https://qph.fs.quoracdn.net/main-qimg-422f55511b9bdb14fb3a819139b80f31.webp

U srpskom je /l/ načelno svuda tamno odnosno velarizovano (svakako u standardnom varijetetu i većini današnjih varijeteta u Srbiji), ali verujem da je ispred vokala za nijansu svetlije. Dakle fonetske transkripcije na Vikipediji su tačne ([ɫ]) (naravno, pri fonemskoj transkripciji takvi detalji se po pravilu izostavljaju, pa će u svim jezicima to biti prosto /l/, osim ako ne postoji fonemska opozicija između /l/ i /ɫ/).

Drugarica mi je pričala kako joj je na međunarodnoj konferenciji prišla jedna Nemica da je zamoli da ponovi reč ’ala’, koju je čula u izlaganju ove, jer joj je zvučala neverovatno upravo zbog tamnog /l/ (u nemačkom je /l/ uglavnom izrazito svetlo). 

U kontekstu BHS, svetlo /l/ me pre svega asocira na pojedine govore iz Hrvatske, ali kad se slušaju snimci govornika rođenih krajem 19. veka, može se čuti da je takvo /l/ bilo rasprostranjenije nego danas (npr. Mihailo Stevanović, koji je bio iz Crne Gore, koristio ga je, a primetio sam da je i kod Beograđana iz prve polovine 20. veka nešto svetlije).  U današnjem Beogradu se svetlo /l/ može redovno čuti kod prodavačica i kasirki kada kažu ’hvala’ mušterijama, ali to je poseban slučaj.

Za kraj, evo i primera s početka ove pesme (ne znam odakle je osoba koja izgovara prvih par rečenica, niti zašto koristi svetlo /l/ tu, ali je vrlo upadljivo što se mene tiče):
https://www.youtube.com/watch?v=Gor4uY-ehXY

[J o e]

ali kad se slušaju snimci govornika rođenih krajem 19. veka, može se čuti da je takvo /l/ bilo rasprostranjenije nego danas

То сам и ја приметио на снимцима првих спикера Радио Београда, и још код старих певачица народне музике попут Ксеније Цицварић и Маре Ђорђевић, мада сам за ове друге увек мислио да је то до неке певачке дикције а не до језика. Ксенија је из Стевановићевог краја.

U današnjem Beogradu se svetlo /l/ može redovno čuti kod prodavačica i kasirki kada kažu ’hvala’ mušterijama, ali to je poseban slučaj.

О да… Прилично иритантна појава (за мене). Ја га (у тој речи) чујем и од купаца, мислим само жена̂, и уопште у таквој полузваничној комуникацији с извештаченом учтивошћу.

[Rancher]

U srpskom je /l/ načelno svuda tamno odnosno velarizovano (svakako u standardnom varijetetu i većini današnjih varijeteta u Srbiji), ali verujem da je ispred vokala za nijansu svetlije.

Значи ли то да наведени цитат није баш веродостојан? Тамо се веларизовано /ɫ/ наводи као супстандард, и разликују га по месту изговора / контакту врха језика са горњим непцем, а не помињу задњи део језика, кô што си лепо приказао сликама. Пада ми на памет да су тиме хтели да означе онај карактеристичан изговор вредан логопеда.

Ајд нека добра душа да ми сними то „хвала” у палатизованој и веларизованој верзији, а могао би и неки пример са дентоалвеоларним. Мислим да, онако лаички, примећујем разлику између /l/ у „лепота” и „вулкан”, а у „Улцињ” ми језик чак не додирује алвеоле, већ непце мало иза њих. Лично овако изговарам (пренаглашавао сам, ал’ ајд).

На снимку с Јутјуба осећам /l/ чистијим него иначе, али не верујем да бих приметио да ниси скренуо пажњу. Изгледа немам толико развијен слух. У сваком случају, хвала, Оче.

[Rancher]

https://youtu.be/wLTT9Fd3NV4?t=2732

Какво је овом „новинару“ Л, посебно у речима распало, рекла-казала, хвала и сл.? Исто питање и за Р. Оче?

[Duja]

Nisam Otac al mogu da poslušam.

/l/ mu je tamno, [ɫ], toliko da prelazi u uvularno [ʟ] (Wikipedia).

Za /r/ sam manje siguran, uglavnom ima tu uvularnu komponentu kao francusko [ʀ] ali i slabo izraženo trenje, rekao bih da je najbliža aproksimacija [ʀ̆].

[Rancher]

/l/ mu je tamno, [ɫ], toliko da prelazi u uvularno [ʟ] (Wikipedia).

Чини ми се да је [ʟ] најизраженије на самом крају у речи хвала. Пара ми уши, за разлику од Очевог снимка одраније. Ту ми се не пали аларм да нешто није у реду; морам да начуљим уши да бих приметио да је светлије, илити по мом „чистије”. 

Za /r/ sam manje siguran, uglavnom ima tu uvularnu komponentu kao francusko [ʀ] ali i slabo izraženo trenje, rekao bih da je najbliža aproksimacija [ʀ̆].

Прво сам помислио на немачко [ʁ/ʁ̞] баш због тог одсуства котрљања, али сад кад послушам википедију, тај ми глас звучи грубље. [ʀ̆] као у Ehre ми се чини доста приближније. Хвала, Дујо!

(Било би добро да додају изговор за [ʀ̆], видим да се и други жале.)
Измена: А шта ћемо с овим?

[Father Jape]

Evo i mene. 
Načelno se slažem s Dujom!

Mislim da mu je /r/ uglavnom ili uvek uvularno, ali varira po načinu artikulacije: ima dosta aproksimanata ja bih rekao (dakle [ʁ̞]), ali mislim da ima i jednokontaktni uvularni vibrant, [ʀ̆], koji Duja spominje (moram da priznam da kod tih single-contact trillova ponekad nisam siguran da li čujem alveolarni, tj. standardni srpski, ili uvularni).

Kod /l/ je situacija zanimljiva, utoliko što ja, nasuprot Rancheru, ovo jedva da i primećujem kao atipično! Odnosno, većina njegovih primera mi ne bi bila upadljiva, ali oni koji mi jesu atipični, kao u reči klinički ja mislim, atipični su onako kako Duja veli, to jest izuzetno su ’tamni’; to može biti Dujin [ʟ], velarni lateralni aproksimant, ili [ʟ̠], uvularni lateralni aproksimant (to u ovim slučajevima kada i ja primećujem da je nešto drugačije), a može biti da u ostalim slučajevima koristi i uobičajen alveolarni lateralni aproksimant, samo umesto što je velarizovan, kod njega bude faringijalizovan, [lˤ] (ovakvo hipertamno /l/ je uobičajeno u australijskom engleskom).

[J o e]

faringijalizovan

Фарингализован, фарингеализован? Фарингалан, фарингеалан? Откуд и?

[Father Jape]

Iju, u pravu si. Jasno je odakle mi i — od engleskog izgovora pharyngealized.

Ako je laryngeal laringalan, onda je pharyngeal faringalan, pa bi ovde trebalo faringalizovan, valjda. 

[Rancher]

Је л’ ми се чини или овај новинар има два изговора гласа /r/? У речи програму ми звучи (благо) атипично, док је у пријатно пак валидно: https://www.youtube.com/watch?v=Jmd4xlg3t3Y&t=294

[Father Jape]

Da, i meni deluje da je prvo atipično (nekakva dorzalno-uvularna varijanta), a ovu drugu čujem kao uobičajenu realizaciju /r/. Možda je veća verovatnoća da će proizvesti ovo drugo na početku naglašenog sloga. 

[Father Jape]

То сам и ја приметио на снимцима првих спикера Радио Београда, и још код старих певачица народне музике попут Ксеније Цицварић и Маре Ђорђевић, мада сам за ове друге увек мислио да је то до неке певачке дикције а не до језика. Ксенија је из Стевановићевог краја.

Evo dobrog primera za naše pojmove izrazito svetlog, odnosno palatalizovanog /l/, kakvo se danas retko čuje:

https://www.youtube.com/watch?v=rTnZY7sTQZE&t=17s

U pitanju je špica za poznatu radio-emisiju Kod dva bela goluba. Ne znam kad je snimljena, ali i dan-danas ovako zvuči.
Dakle na samom početku, oko 17. sekunde, pokojni glumac Milan Puzić izgovara ime emisije, tako da imamo dva primera /l/, oba prilično svetla.

Naravno, ne mislim da je Puzić (r. 1926. u Kruševcu) inače tako govorio, ni privatno ni u većini uloga. Evo ga recimo u Vrućem vetru, gde u dijalogu njegova /l/ nisu toliko svetla:
https://www.youtube.com/watch?v=438NK6_vkT8
Ovo iz špice bi se moglo nazvati „prefinjenim”, „binskim” /l/; ne bi me čudilo da su, tamo gde je predavana elokucija i dikcija, upravo takvo nešto savetovali.

[Rancher]

Требало би да су и ови изразито светли: 1 и 2. Уочавам разлику, посебно јер Шојић одмах потом изговара лепо, али јако суптилно за моје уши. Како се уопште производи тај глас у односу на /ɫ/? И да ли је идентичан далматинском Л? Користи ли се још негде у региону данас?

“Dalmatinsko” L
Specifičan izgovor glasa “l” u Dalmaciji zvuči maznom mekoćom; zato ga izgovaraju samo žene (muškarcu bi takav izgovor doveo “pod upitnik” njegovu heteroseksualnu orijentaciju). “Obično” l oblikuje isključivo jezik, ukočen i napet, ubadajući vrškom u sjekutiće gornje vilice kao sablja. Zato je ono neprimjetno; u riječi, naglasak je uvijek negdje drugdje. Naprotiv, “dalmatinsko” l je uvijek u centru pažnje, jer ga oblikuju čitava usta. Jezik se mljaskavo prisloni o hrapavost nepca pa se otpušten meko zaustavi na sjekutićima donje vilice. U tom “ispaljivanju” on napuhne obraze, stvarajući zvuk sličan coktanju, puninom jednak odzvanjanju konjskog kasa kaldrmom.

[Father Jape]

Da, na prvom linku je svakako kod prvog govornika svetlije nego kod Šojića (mala plava vs. lepa).
Ali svakako je u pitanju kontinuum… odnosno, lako je zamisliti i mnogo tamnije /l/ od Šojićevog, i svetlije od Dvornikovog.

Evo kako to otprilike izgleda:
https://d3i71xaburhd42.cloudfront.net/f85df8d81bc085dfbd4256d00df117b31bb0e329/10-Figure1-1.png

Danijel Džouns pominje kako je jezik u poziciji za i kod svetlog a u poziciji za u kod tamnog (ali naravno i sve između je moguće).