Српски језички атеље > Фонологија

Занимљив задатак

(1/2) > >>

nepomenik:
Задатак гласи овако:
Подвуци гласове који не припадају низу:
а) Ј, Ж, Љ, Њ, В, Д, Р, М, Н, З, Л  (ово је лако, већина гласова су СОНАНТИ)

Сада долази занимљивији део:
б) К, Ћ, Г, Х, Џ, Ђ

Ја немам идеју који гласови су у овом случају (под б) уљези… Имате ли ви?
Хвала!

Rancher:
Можда Џ и Х? Једино они од свих наведених нису парњаци у једначењу по звучности. Или само Х, пошто једино тај глас у низу нема свој звучни парњак.

nepomenik:
Moguće, hvala. Voleo bih da znam rešenje. Čim je moguće više rešenja, očito je da je zadatak loše postavljen…

Esquivalience:
(Изменио сам редослед гласова да би се лакше уочиле групе)


--- Цитат ---а)   В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ, Д, Ж, З   (ово је лако, већина гласова су СОНАНТИ)
--- Крај цитата ---
     Мислим да зависи од узраста. Има више опција.
1.  Може се рећи да се ради о сонантима; онда ни̂з има три уљеза (Д, Ж, З).
     Такво решење било би погодно за основну школу.
2.  Међутим, јавља се повремено термин лингвални гласови. Лингвални су они гласови у чијем изговору учествује језик (тј. учествује неизбежно, конститутивно, „творенито”, инхерентно).
     Ако се претпостави да ни̂з чине лингвални гласови — имао би само два уљеза (В и М).
     Ово је, дакле, још боље решење (мањи број уљезâ), али тешко да ће неко у шестом разреду то уочити. Ово би могло за средњу.
3.  У средњошколским граматикама се повремено јавља бинарни пар акутско : грависно (понекад је погрешно наведен, али се појављује повремено).
     Ако ни̂з чине акутски гласови — исто има само два уљеза (опет В и М).
     Ово је „напредније” решење и погодно је нпр. за додатну наставу или универзитет.


--- Цитат ---б)   Г, К, Џ, Ђ, Ћ, Х
--- Крај цитата ---
1.  Моја прва помисао је прекидност. Током изговора експлозива и африката ваздушна струја наилази на преграду (потпуну препреку). Сетите се да и африкате имају у првој фази преграду (која се после претвори у теснац, али тек након што се ваздушна струја иза ње нагомила). Сетите се да се експлозиви зову и преградни гласови, док се африкате зову и полупреградни гласови.
     Гласови у чијем изговору ваздушна струја наилази (у било ком тренутку) на преграду — класификују се као прекидни. Они у чијем изговору се то не дешава — као непрекидни. Фрикативи се изговарају без преграде (уместо тога, у њиховом изговору се јавља теснац).
     Дакле: ако ни̂з чине прекидни гласови — уљез је Х.
     (Прекидност се може означити и модернијим термином неконтинуираност, или „минус континуираност”, тј. [–континуитаност].)
2.  Друга помисао ми је да се ради о дорсалним гласовима (упрошћено речено, они се изговарају телом језика, а не врхом).
     Ако ни̂з чине дорсални гласови — уљез је Џ.
3.  Могућности са два уљеза су превише бројне (нпр. Ђ и Ћ су меки, остали нису итд.).

P. S. Одакле вам ово питање? :)

nepomenik:
Hvala na odgovorima!

Biće da autor zadatka cilja na (najmanje) dva glasa, jer je u formulaciji upotrebljena množina (a možda i ta množina zavarava, jer postoje dva dela zadatka… ah, tko će znati :)).

Mislim da je osnovnoškolski nivo tumačenja sasvim dovoljan.  :)

U skriptama za pripremu ne ide se tako duboko i pretpostavljam da se ne očekuje univerzitetski nivo znanja.


Zadatak je inače iz zbirke zadataka za prijemni ispit na Pravni fakultet u Novom Sadu.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница