Српски језички атеље > Фонологија

Изговор гласова Н и Л

(1/3) > >>

Rancher:
Izdvojeno odavde.
Шта је са гласовима /n, l/? Прочитах да постају ламинални дентоалвеоларни /n̪, l̪/ (студент, стандард, инсајдер, алзашки, Улцињ) испред денталних консонаната /t, d, s, z, t͡s/, односно веларни назал /ŋ/ (Балканка, амазонка, конкубина, сенка, синхронија, џунгла) и веларизовани /ɫ/ (Балканац, белка, вулкан) испред веларних /k, g, x/. Без обзира на то, на Википедији у пар чланака виђам [ʈ͡ʂo̞ko̞ˈɫǎ̠ːd̪a̠] или [ɫâ̠k]. Грешка, или се јавља и кад је између вокал? Тренутно нисам меродаван да дајем суд од силног понављања гласова. :D У Фонетици и фонологији пише:
--- Цитат ---Za razliku od standardnog [l], koje se izgovara na taj način što se vrh jezika naslanja na alveole, a zadnji deo jezika se izdiže, velarno [ł] ima promenjeno mesto izgovora jer je jezik zabačen prema prednjem nepcu i širom površinom naslonjen na nepce. Pravilnom kontrolom artikulacionih pokreta mora se ispravljati ovakvo regionalno, supstandardno obeležje izgovora ovog sonanta. Supstandardan izgovor može biti i individualno obeležje pojedinca (fakultativna varijanta foneme), neuslovljeno regionalnim karakteristikama jezika. Najčešće je to izgovor sonanta [r], koji se umesto kao vibrant izgovara kao uvularan glas, sličan francuskom [ʁ], o čemu je već bilo reči.
--- Крај цитата ---

Father Jape:
Jedno je da li je /l/ dentalno ili alveolarno, a potpuno drugo da li je ’svetlo’ ili ’tamno’, to jest palatalizovano ili velarizovano (ili uvularizovano, što bi bilo izuzetno tamno) itd. Pri tom, to da li je svetlije ili tamnije nije diskretna, binarna opozicija, već kontinuum, i ne zavisi od toga koji deo vokalnog trakta dodiruje vrh jezika (gornje zube, alveolarni greben itd.) već kog je oblika ostatak jezika. Evo slike:

https://home.cc.umanitoba.ca/~krussll/138/sec3/hr3-7.gif
https://qph.fs.quoracdn.net/main-qimg-422f55511b9bdb14fb3a819139b80f31.webp

U srpskom je /l/ načelno svuda tamno odnosno velarizovano (svakako u standardnom varijetetu i većini današnjih varijeteta u Srbiji), ali verujem da je ispred vokala za nijansu svetlije. Dakle fonetske transkripcije na Vikipediji su tačne ([ɫ]) (naravno, pri fonemskoj transkripciji takvi detalji se po pravilu izostavljaju, pa će u svim jezicima to biti prosto /l/, osim ako ne postoji fonemska opozicija između /l/ i /ɫ/).

Drugarica mi je pričala kako joj je na međunarodnoj konferenciji prišla jedna Nemica da je zamoli da ponovi reč ’ala’, koju je čula u izlaganju ove, jer joj je zvučala neverovatno upravo zbog tamnog /l/ (u nemačkom je /l/ uglavnom izrazito svetlo).  ::)

U kontekstu BHS, svetlo /l/ me pre svega asocira na pojedine govore iz Hrvatske, ali kad se slušaju snimci govornika rođenih krajem 19. veka, može se čuti da je takvo /l/ bilo rasprostranjenije nego danas (npr. Mihailo Stevanović, koji je bio iz Crne Gore, koristio ga je, a primetio sam da je i kod Beograđana iz prve polovine 20. veka nešto svetlije).  U današnjem Beogradu se svetlo /l/ može redovno čuti kod prodavačica i kasirki kada kažu ’hvala’ mušterijama, ali to je poseban slučaj.

Za kraj, evo i primera s početka ove pesme (ne znam odakle je osoba koja izgovara prvih par rečenica, niti zašto koristi svetlo /l/ tu, ali je vrlo upadljivo što se mene tiče):
https://www.youtube.com/watch?v=Gor4uY-ehXY

J o e:

--- Цитат: Father Jape у 20. 05. 2019. у 10.54 ---ali kad se slušaju snimci govornika rođenih krajem 19. veka, može se čuti da je takvo /l/ bilo rasprostranjenije nego danas

--- Крај цитата ---

То сам и ја приметио на снимцима првих спикера Радио Београда, и још код старих певачица народне музике попут Ксеније Цицварић и Маре Ђорђевић, мада сам за ове друге увек мислио да је то до неке певачке дикције а не до језика. Ксенија је из Стевановићевог краја.


--- Цитат: Father Jape у 20. 05. 2019. у 10.54 ---U današnjem Beogradu se svetlo /l/ može redovno čuti kod prodavačica i kasirki kada kažu ’hvala’ mušterijama, ali to je poseban slučaj.

--- Крај цитата ---

О да… Прилично иритантна појава (за мене). Ја га (у тој речи) чујем и од купаца, мислим само жена̂, и уопште у таквој полузваничној комуникацији с извештаченом учтивошћу.

Rancher:

--- Цитат: Father Jape у 20. 05. 2019. у 10.54 ---U srpskom je /l/ načelno svuda tamno odnosno velarizovano (svakako u standardnom varijetetu i većini današnjih varijeteta u Srbiji), ali verujem da je ispred vokala za nijansu svetlije.
--- Крај цитата ---
Значи ли то да наведени цитат није баш веродостојан? Тамо се веларизовано /ɫ/ наводи као супстандард, и разликују га по месту изговора / контакту врха језика са горњим непцем, а не помињу задњи део језика, кô што си лепо приказао сликама. Пада ми на памет да су тиме хтели да означе онај карактеристичан изговор вредан логопеда. [lood]

Ајд нека добра душа да ми сними то „хвала” у палатизованој и веларизованој верзији, а могао би и неки пример са дентоалвеоларним. Мислим да, онако лаички, примећујем разлику између /l/ у „лепота” и „вулкан”, а у „Улцињ” ми језик чак не додирује алвеоле, већ непце мало иза њих. Лично овако изговарам (пренаглашавао сам, ал’ ајд).

На снимку с Јутјуба осећам /l/ чистијим него иначе, али не верујем да бих приметио да ниси скренуо пажњу. Изгледа немам толико развијен слух. У сваком случају, хвала, Оче. [srce]

Rancher:
https://youtu.be/wLTT9Fd3NV4?t=2732

Какво је овом „новинару“ Л, посебно у речима распало, рекла-казала, хвала и сл.? Исто питање и за Р. Оче? :)

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница