Српски језички атеље > Спојено и одвојено писање

Crtica u dvočlanim imenima u francuskom

<< < (3/7) > >>

J o e:
Али као „сложеница“ се препознају управо због правописа. Да ли би ти парало ухо о Хуан Паблу?

Мислим да се, и као полусложеница, акцентују оба дела. Сигурно не би рекла /жо’вилфрид/ с једним једним акцентом.

Бруни:
Prvo, nikad ne bih napisala Huan Pablu bez crtice, upravo zato što kad imam dva imena od kojih je prvo nepromenljivo, uvek to doživljavam kao polusloženicu, drugo, izgovaram potpuno isto Huan-Pablu ili Huan Pablu, tako da je svejedno kako je napisano, meni jednako para uho.

Da, prepoznaju se kao složenice zbog pravopisa, tu si u pravu, naravno. Međutim, ja ne vidim pravac kretanja kao ti, štaviše, vidim ga u obrtnutom smeru: nije nešto polusloženica zato što pravopis propisuje pisanje crtice, nego se piše crtica zato što je nešto polusloženica. Dakle, prvo je naše shvatanje neke reći ili grupe reči, pa onda u skladu s tim, dolazi propisivanje i primena pravopisnih pravila. Ne obrnuto. Nije grafija morfološki kriterijum, ali morfologija uslovljava pravopis, tj. na osnovu morfologije, određujemo pravopisna pravila. S tim u vezi, ne slažem se da se radi o identičnom tipu imena. Sličnom, da, jer se sastoji od dva imena, ali razlikuju se u tome što dok u šp./port. se radi o dve nezavisne reči, u fr. se radi o polusloženici, i zato se piše crtica, koju bismo i mi trebali preneti u transkripciju na srpski* (i u skladu s tim, ne dodavati istu kod transkripcije šp./port. imena), i primeniti naša pravila o promeni kroz padeže na dobijene transkripcije.

Što se akcenta tiče… Hm, moram sebe još malo da poslušam, nisam više tako sigurna. Sad kad reče, mislim da možda ipak akcentujem i Žana i Žaka :D …

*Kad smo već kod toga, nikad mi nije bilo jasno što se ukida crtica iz imena geogr. pojmova. Ne vidim u čemu bi bila razlika između ličnih imena i geog. pojmova.

J o e:
Слажем се, може се гледати и обратно. Али који ми доказ имамо да у француском, за разлику од шпанског и португалског, цртица има дубље значење од правописног ако ниједан од тих језика нема деклинацију? Примера ради, у српском може да буде решење Ана Марија, а у словеначком Ana-Marija — да ли због те конвенције Руси не смеју да поистовете та два имена у писању и деклинацији?

Можда је критеријум (и за писање и за промену) то да ли се појединачна имена (делови имена) у овим језицима употребљавају самостално за именовање те особе. Да ли би Шпанци за Хуан Пабла рекли Разговарао сам с Паблом или Разговарао сам са Хуаном, односно да ли би Французи за Жан-Жака рекли Разговарао сам са Жаном или Жаком? Осим тога, да ли се та имена третирају као једно или два: хоће ли се у именослову наћи Хуан Пабло одн. Жан-Жак као посебна одредница?

Бруни:
Malo sam pogledala literaturu, i čini mi se da Španci zapravo nemaju pojam polusloženice. Imaju složenice koje se pišu kao i kod nas, zajedno, ali nemaju reči sa crticom. Štaviše, videla sam da ni u engleskom to ne postoji. Crtica se, npr. u engleskom, dodaje iz sasvim drugih razloga, različitih od onih zbog kojih mi tvorimo polusloženice. Tako da se time stvar još više komplikuje. Ako polusloženice ne postoje u španskom, da li mi možemo i iz kojih razloga da ih stvaramo od španskih imena pri transkripciji? Kakav uopšte odnos treba da imaju jezik izvor i ciljni jezik? Čiji pravopis i uopšte jezička pravila treba poštovati? Da se ogradim, govorim o jezicima koje poznajem, francuski niti govorim, niti poznajem sistem pravopisnih i drugih pravila, tako da ne znam da li je slučaj kao u španskom ili nije. Dakle, ne treba zaboraviti da zapravo jedan te isti interpunkcijski znak može imati različite funkcije upotrebljen na istom mestu. Ko će biti u pravu? Neko ko primenjuje srpsko shvatanje crtice na špansko ime, ili špansko shvatanje odsustva polusloženica treba jednostavno tako preneti i u srpski?

Što se tiče drugog pitanja, razmišljam: ne poznajem mnogo ljudi s tim tipom imena, ali mi se čini da to pre svega zavisi od imena: Znam da lika iz jedne serije zovu Luisma a puno ime mu je Luis Mariano. Aznara, kome je ime Hose Marija, često zovu samo Hose (i još više Pepe, što je nadimak za ime Hose), a ženski oblik tog imena bio bi Marija Hoze, kojoj bi od milja rekli Mari. Koleginica mi se zove Marija Dolores, zovemo je Mari. Mislim da je zastupljeno i jedno i drugo. Puno ime bi se koristilo u malko zvaničnijim situacijama, ili ono kad majka hoće da bude ozbiljno shvaćena, pa umesto da svog sina zove Miša, kaže mu Miloše. Ako se koristi samo jedno ime, to je uvek prvo. Nikad drugo. Baš zato mi je strašno neobično da u srpskom prvo ime ostavim nepromenjeno.

Za francuski, kao što rekoh, ne znam kakvo je stanje stvari.

Rancher:

--- Цитат: Бруни у 28. 05. 2014. у 18.50 ---ili ono kad majka hoće da bude ozbiljno shvaćena, pa umesto da svog sina zove Miša, kaže mu Miloše.
--- Крај цитата ---
(Нешто овако? http://vukajlija.com/reakcije/135768 :D)

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање