Српски језички атеље > Фонологија

Изговор гласова Ш и Ж (као и Ч и Џ)

(1/5) > >>

Belopoljanski:
Свуда, али свуда по Википедији, од српске ИПА до транскрипције имена наших људи, за Ш се наводи глас ʃ, а за Ж глас ʒ, као и tʃ и dʒ за Ч и Џ.

Јесам ли ја померио памећу, па читавог живота говорим (и чујем) ʂ и ʐ за Ш и Ж, а tʂ и dʐ за Ч и Џ у нашем стандардном језику, или постоји огромна системска грешка тамо око српске ИПА?  :-/

(изговори ʃ и ʂ, овде и овде
изговори ʒ и ʐ, овде и овде
изговори tʃ, dʒ, tʂ, dʐ, овде)

J o e:
U poslednjem broju Sveta reči izašao je članak Ane Batas, asistenta na fonetici srpskog jezika, o IPA transkripciji za srpski, pod nazivom [pi.ʃi ka.o.ʃt̪o.go.ʋo.riʃ t͡ʃi.t̪aj ka.o.ʃt̪o.je.na.pi.sa.no] (sic). Kako se vidi, i ona koristi [ʃ ʒ t͡ʃ d͡ʒ], ali nije u svemu precizna, pa ni ovo ne čudi toliko (ona, npr., beleži da je [t̪ d̪] zubno, ali ne čini to za [s z ts], e joj je samo [ɛ] i sl.).

Naši tvrdi palatalni glasovi zaista više liče na one koji se u IPA klasifikaciji nazivaju retrofleksnim. Možda se takvo svrstavanje izbegava da se ne bi pomešali s onim tipično vojvođanskim retrofleksnim [ʂ ʐ tʂ, dʐ].

Belopoljanski:
Уф, изгледа да ћу морати опет да се снимам. [ʂ ʐ tʂ dʐ] нису они типично војвођански, бар не онако како се изговарају на аудио снимцима тих гласова на Вики са оних линкова. Војвођански су мекши и изговарају се растављених зуба, док ови који су дати [ʃ ʒ t͡ʃ d͡ʒ] јесу оно Ш, Ж, Ч и Џ какви се чују у типичној загребачкој дикцији и италијанском језику, али не и у српском стандардном изговору, нити су уобичајени у већини дијалеката.

Ја дефинитивно изговарам [ʂ ʐ tʂ dʐ] и до сада ми се чинило да те гласове чујем и на београдским телевизијским и радио станицама, те да су део правилног стандардног изговора. Међутим, ако стандардни српски језик прописује [ʃ ʒ t͡ʃ d͡ʒ], онда сам негде грдно погрешио. Или су грдно погрешили они што су прво налетели на знакове за гласове [ʃ ʒ t͡ʃ d͡ʒ], па или нису чули разлику, или нису знали за постојање [ʂ ʐ tʂ dʐ].

J o e:
Ја само кажем: вероватно термин ретрофлексни одмах одбија јер укључује повијање језика уназад, што није одлика стандардног изговора, а јесте одлика војвођанских дијалеката. (Наравно, ретрофлексни гласови не морају имати само такву артикулацију, али је она скоро типична.) Не мислим да је добро решење [ʃ ʒ].

Шоми:
Требало би смислити нове ИПА знаке, јер ово није решење, већ довијање. Нпр. наше ш је струјно, а ИПА знак [ʃ] описује праскав глас.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница