Мотивационо писмо

[rade]

Ali da li možeš da objasniš zašto je usvajanje kulturnih praksi i odgovarajućih termina iz kultura i jezika koji uživaju lokalni ili globalni prestiž nešto loše, po koga i na koji način

Имајући у виду да је овај форум посвећен српском језику, мислим да с моје стране не би било коректно да изађем изван оквира форума, што би одговор на ово питање свакако захтевао. Мој основни циљ је да кроз учешће на форуму обогатим своје познавање сопственог језика, пошто претежно живим од писања и предавања. Стога нећу скретати дискусију на терен где превладавају моји лични ствавови, а не наука о језику. Ипак, само да укажем да "usvajanje kulturnih praksi i odgovarajućih termina iz kultura i jezika koji uživaju lokalni ili globalni prestiž" захтева да се прво дефинише шта ко подразумева под престижом и зашто, и из ког се угла, нешто сматра локалним или глобалним престижом, т.ј. ко одређује шта се сматра престижним, а шта не. С једне стране, та је реч за мене прилично тешка и лишена је везе с модом, силом или економском моћи. С друге стране, пре него што прихватим било чије новаторство желим да знам шта у мојој постојећој пракси није добро, шта то у мојој културној пракси не ваља да заслужује да се замени нечим новим, пошто знам да нешто што је само другачије не мора нужно бити и боље. У конкретном случају не видим зашто термини "пријава на конкурс", "пријава на факултет" или слично треба да буду замењени термином "мотивационо писмо" које је, ето, модерно, енглеско итд. али мени звучи крајње чудно.

Указао бих на још једну ствар: моје занимање за језик настало је као последица бављењем теоријом и праксом преноса информација. Заинтересовао ме је проблем неодређености усмене и писмене речи и последица, које та неодређеност има за разумевање пренете поруке и - на крају крајева - по укупне међуљудске односе. Стога у мојим саопштењима доминира утилитарни аспект језика: како, у оквиру постојеће норме, пренети информацију другој страни да искривљење значења буде што мање. Дакле, како избећи забуну. Ако се има у виду тај аспект, онда није чудно да ме речи "партнер", "експерт", "акција" или појмови попут "мотивационог писма" збуњују једнако, као што ће збунити много слушалаца мојих предавања, не зато што су те речи нове, или зато што не знам енглески, већ зато што се њима не преноси исправно значење (за "акцију" у смислу "попуст" треба погледати http://www.thefreedictionary.com/action, ниједно од датих значења не одговара трговачком смислу). Свакако треба знати шта је регулисала језичка норма или правопис, на пример да ли је творба неког израза сагласна граматичкој норми и како би неки облик требало да гласи, али једнако треба знати и практичну страну свега тога. Практична страна каже да ја, који сам послодавац, не смем да будем збуњен поруком некога ко тражи посао, што се у случају "мотивационог писма" сигурно дешава. Да будем и мало суров из угла 90% послодаваца (схватите ово као шалозбиљну примедбу): неће мене свршени школарац учити памети, нећу ја због њега листати Гугл да бих видео шта је мислио. Практична страна такође каже да нема смисла расправљати о томе да ли се пише СОС, С.О.С или С. О. С. ако се уопште не ради о скраћеници, већ о јединственом низу тонских сигнала.

Извињавам се учесницима форума за, неки пут, превише тврдоглава саопштења која можда мало испадају из оквира, предвиђеног правилима, те молим модератора да према њима поступи по свом нахођењу.

[Vukvuk]

Hajdemo redom. Srbija jeste polarizovano društvo (verovatno kao i svako drugo savremeno društvo) između modernista i tradicionalista, i tu je zaista vrlo teško apstrahovati sopstveni politički stav, ali ja sam govorio sa pretpostavkom da u današnjoj Srbiji prevagu imaju modernistički, kosmopolitski i prozapadni duh i utoliko je jasno i šta tu uživa prestiž. Možemo mi, naravno, razbiti Srbiju na različite kulturnofilozofske ili socioekonomske profile i onda diskutovati o svakom ponaosob, ali onda diskusija postaje zamršena bez potrebe, jer se ovde radilo o vladajućoj kulturnoj praksi (sem ako sam ja pogrešno razumeo pitanje).

Sa odnosom prestiža ukida se i taj refleksivni odnos prema kulturnoj praksi ("желим да знам шта у мојој постојећој пракси није добро"), jer nije kao da je samo po sebi bitno da li će se pismo zvati propratno, motivaciono ili tomivaciono, bitno je slediti jedan kulturni obrazac i iskazati jedan kulturni stav.

Ali ovde i nije prijava na fakultet zamenjena motivacionim pismom - motivaciono pismo je samo deo prijavne dokumentacije. To pretresamo već tri strane. I pritom pogrešno prikazuješ stvari - ne treba ti zbog "svršenih školaraca" da listaš Google da bi video šta je motivaciono pismo, studenti to tako zovu jer se, kao što rekoh, to tako i zove, i misle da ga i ti zoveš isto, jer ga tako zove "90% poslodavaca". (Malo me zbunjuje da u naslov mejla stavljaju Motivaciono pismo jer se u naslov zaista piše Prijava za posao ili nešto tog tipa, kao da ipak nisu razumeli šta je šta, ali to je već potpuno drugi problem.)

Ali ono što je glavni izvor nesuglasica u ovoj temi pored sociopolitičke orijentacije i za šta ti pouzdano mogu reći da je jedna, sad već stara, naučna zabluda, to je koncepcija jezičke komunikacije kao procesa kodiranja, prenosa i dekodiranja informacije, za čiju je pouzdanost zaista potreban što jasniji i jednoznačniji kod. Ta koncepcija, koja potiče od Sosira, i koja je i dalje vrlo raširena i među lingvistima a pretpostavljam da je i dalje vladajuća u matematičkoj teoriji informacije, još se šezdesetih počela pokazivati kao neadekvatna za razumevanje stvarnog procesa jezičke komunkacije.

Dakle, sem što se ne može zanemariti sociolingvistički aspekt jezičke razmene, koji je neretko i važniji od tzv. glavnog kanala komunikacije, koncepcija kako teče sam proces jezičke komunkacije takođe nije valjana, zbog čega se ni faktori uobličavanja ni uslovi razumevanja poruke ne razumeju na adekvatan način, pa se brine o nečemu o čemu nema potrebe da se brine.

[rade]

Стварно не мислим да треба да продужавамо. Не могу да говорим за Србију, могу да говорим само у своје име и само о ономе чему је форум посвећен. Мислим да сам о свом ставу рекао све што је релевантно за тему, а све друго, поготово то "модернисти", "традиционалисти", "прозападни" припада неком другом форуму. Указујем само да ово "studenti to tako zovu jer se, kao što rekoh, to tako i zove, i misle da ga i ti zoveš isto, jer ga tako zove "90% poslodavaca". " напросто није тачно. По природи свога посла крећем се на врло широком простору, повећем парчету бивше Југославије, а до сада сам сарађивао са преко 300 предузећа свих врста и профила делатности. Ако је то важно, највећи број тражио је моје услуге после 2000. године. Стога ми је јако добро познат просек српских власника фирми, а коме није - нека погледа податке последњег пописа о школској спреми највеће већине нашег народа. Не сумњам да студенти МИСЛЕ да њихови потенцијални послодавци знају шта је то "мотивационо писмо", на крају крајева тако су их учили, али ЗНАМ да међу онима, с којима сам сарађивао, 90% не зна о чему се ради. Ипак, признајем да ми можда говоримо о две различите Србије.

[Бруни]

Да не би ово отишло на још горе, ова тема се 

Сутра ће Хасан да исецка и расподели где шта спада.