Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Морфологија / Одг.: -bina -ba
« Последња порука Esquivalience данас у 11:54 »
Da, znači: staroslovenski palatalizuje ispred ь, ᴇ, ѣ, ѧ i и, ali ti glasovi su se menjali, gubili i davali različite reflekse, pa danas vidimo rezultate ispred nepostojanog a (ali samo onog nepostojanog a koje je od ь), i tih nekih sufiksa poput -ski i -stvo.

Цитат
Po ovome dosad nastavak -da u izvornom obliku ne bi trebao da ima meki poluglas ispred (-ьда), zbog primera "svagda", ako se ne varam?

Da je reč glasila *вьсᴇгьдⲁ, promenila bi se u *вьсᴇжьдⲁ, tako je.
Samo što -da nije nastavak u toj reči. Reč svagda je od sve i god po HJP-u (znači nije to tipa sveg- + -da, poreklo je drugačije).
Ali da, tu nema poluglasnika. Te reči ima u 14. veku u nekim tekstovima (Poslanica Kiprijanu, kijevskom mitropolitu, ili Uputstvo za liturgiju Jovanu Zlatoustom) i glasi вьсᴇгьдⲁ. :)
2
Морфологија / Одг.: -bina -ba
« Последња порука Badza данас у 08:45 »
Hvala Vam Esquivalience. Sada mi je palatalizacija mnogo jasnija. Na kraju bi bilo lepo da sumiramo sve slučajeve. Po ovome dosad nastavak -da u izvornom obliku ne bi trebao da ima meki poluglas ispred (-ьда), zbog primera "svagda", ako se ne varam? Da li jezik poznaje objašnjenje zbog čega se toliko razlikuju nastavci -ьба  i -да, da bi prvi imao meki poluglas, a drugi ne?
3
Морфологија / Одг.: -bina -ba
« Последња порука Esquivalience јуче у 22:26 »
Цитат
Objedinjeno rečeno, palatalizacija se vrši ispred i, e, a, nepostojanog a, mekog poluglasa ь i dodajte ako ima još.

Čisto da budemo jasni: vidimo njene rezultate ispred („postojanog”) a, jeste, ali samo onda kad je poreklom od jata (кρик- + -ѣти → кρичⲁти).
A što se nepostojanog a tiče – ono je po poreklu od poluglasnika (ili ъ ili ь), ali u stsl. svakako nema nepostojanog a, već je to poluglasnik (mislim da to znaš).

Imaš i palatalizaciju ispred nazalnog e u stsl. (ѧ), samo se ti slučajevi ne vide lepo u modernom jeziku, pa se ne konstatuju. Imaš npr. imenicu otroče, od otrok (to znači „dete”) i u stsl. glasi отρочѧ ← отρокъ, ili od ovca postoji varijanta ovče, ovčeta, što je od овьчѧ, овьчѧтᴇ.

Цитат
Da li postoji još bilo koji nastavak osim -ьски (i mislim -ьн) da prouzrokuje palatalizaciju?
Цитат
Da li su npr.  nastavci -bina i -ba nekad bili -ьбина i -ьба ?

Da, ima još.
1. Da, bilo je -ьбⲁ; lepo uočeno! :D Ima дρѹжьба, ʌѣчьбⲁ i sl. (samo ako su od glagolâ izvedene, onda ne bi bila palatalizacija na tom koraku, ali ima i drugih primera). Pretpostavljam da pitaš zbog reči srdžba (srce je u stsl. сρьдьцᴇ, tako da dȁ).
1.a. A sufiks -bina ne postoji kao sufiks u stsl., taj sufiks je mlađi. Ali da, -bina je prosto -ba + -ina (to je isti sufiks, -ba, samo mu je dodato -ina, to se dešava kroz istoriju jezika).
2. Pored -ьски imaš i -ьство (отьчьство, патρиⲁршьство, чʌовѣчьство);
3. Imaš sufikse -ьѥ (веʌичьѥ, подъɴожьѥ, обʌичьѥ, оρѫжьѥ; ovo poslednje je današnje oružje) i -ьи/-ии (вʌъчьи/вʌъчии; to je vučji/vučiji, glasovna vrednost je u stvari -ьjь/-ijь, ali stsl. ne piše glas j).
4
А да ли је уопште граматички дозвољено правити присвојне придјеве на -ов, -ев и -ин од топонима, конкретно од планина?
Pa dobro, ali Kostov i nije pitao za pridev na -ov nego na -ski. Koji, valjda, tehnički nije prisvojni, ali je dovoljno blizu.

Ja bih rekao da je pridev Poleski. Nastavak -ški može da se javi samo kod toponima koji već imaju -š ili -ž u osnovi.
5
Морфологија / Одг.: Присвојни придјев од „Полесје”
« Последња порука Kostov 29. 02. 2024. у 10.05 »
На Гуглу се претрага може окружити наводницима, па се претражи тачно тај појам. "kopaonikov""копаоников"
Ово нађох претраживши ово горе.

Понекад ипак понуди да претражи исправљен појам, па се мора кликнути на жељени.


6
Морфологија / Одг.: Присвојни придјев од „Полесје”
« Последња порука delboj 28. 02. 2024. у 22.14 »
А може ли се негдје наћи потврда да постоје примјери употребе придјева Маглићев, Копаоников, Игманов, Дурмиторов…?
7
Морфологија / Одг.: -bina -ba
« Последња порука Father Jape 28. 02. 2024. у 10.48 »
Ovo zvuči kao posao za Nikolićev Obratni rečnik!
8
Морфологија / Одг.: -bina -ba
« Последња порука Badza 27. 02. 2024. у 21.06 »
Hvala.

Inženjer sam po struci. S vremena na vreme me zainteresuje gramatika srpskog jezika.

Pored pravila da se palatalizacija vrši ispred samoglasnika e,i,a i nepostojanog a, saznao sam da se palatalizacija vrši ispred nastavka -ski, zbog tog što je u staroslovenskom taj nastavak bio zapravo -ьски, i baš taj meki poluglas ь zapravo uzrokuje palatalizaciju.  Objedinjeno rečeno, palatalizacija se vrši ispred i, e, a, nepostojanog a, mekog poluglasa ь i dodajte ako ima još. 
Moje pitanje je sledeće: da li postoji još današnjih nastavaka koji su nekada ispred imali meki poluglas ь ? Da li su npr.  nastavci -bina i -ba nekad bili -ьбина i -ьба ? Tačnije, da li ti nastavci prouzrokuju palatalizaciju? Da li postoji još bilo koji nastavak osim -ьски (i mislim -ьн) da prouzrokuje palatalizaciju?
9
Морфологија / Одг.: Присвојни придјев од „Полесје”
« Последња порука Kostov 26. 02. 2024. у 13.46 »
Ваљда јесте, може се додати и -ски (-овски, -евски, -ински). Не знам може ли се Полесје сврстати у ту категорију.
10
Морфологија / Одг.: -bina -ba
« Последња порука Rancher 26. 02. 2024. у 13.02 »
Можеш да, рецимо, користиш корпус srWaC (унесеш звездицу па суфикс) или сајт Римовање.
Странице: [1] 2 ... 10