Nazivi biljaka

[Jevtropijevićka]

Znam da pravopis propisuje da se imena biljaka pišu malim slovom "i kad se osobenom personifikacijom ili slučajno podudaraju sa vlastitim imenima" ali baš sad sređujem neki svoj prevod i evo na šta liči:
У Шпанији се звала ’магдаленина плетеница’ , у Алзасу ’роса сиротих душа’. Лекарник Адама Кремонског описао ју је под именом ’жито мизерикордије’, а у Алпима је била позната као ’снег светог петра’. У околини Санкт Галена звали су је ’калуђер-просјак’ а у северној Бохемији ’трулеж светог јована’. Овде код нас у Вестфалији, где се нарочито често појављивала, сељаци су је звали ’богородичин угарак’“.

  Znam da je pravilno i neću ići protiv toga, ali mnogo je ružno i kontraintuitivno i ne bi me čudilo niti bih mnogo žalila da lektor, urednik ili prelamač uzmu pa "poprave". Obaška što u dijalogu ima mesto gde jedna osoba zna da je u pitanju biljka a druga ne, i ja sam u prvoj verziji to diferencirala upotrebom velikog slova kod druge ličnosti, ali tek onda je nastala zbrka pa sam uklonila da ne pričam o tome kako do momenta kad se objasni šta je, taj naziv svakome čitaocu mora delovati kao pogrešno otkucan.