Ne smeta meni izmišljanje tradicije kao takve, niti mi smeta da neko nakon 30-50 godina života odjednom postane religiozan, nego šta sve to sa sobom nosi i naravno, podrazumeva. Meni smeta to što neko ko do skora nije znao maltene ni ko je bio Isus, odjednom krene da svima soli pamet o moralnosti i o tome šta smem šta ne smem da radim, šta me čini dobrom ženom, osobom i sl. šta ne, i to sve prema njegovom tumačenju religije čiji je član postao pre pet minuta i o kojoj gotovo ništa ne zna — slavi slavu iako sigurno nema pojma ko je bio svetac koga slavi niti zašto je postao svetac, govori šta bi Isus mislio o onom što ja radim a do juče nije znao ni ko je bio Isus, ni šta mu se konkretno desilo, a o sadržaju Biblije da i ne govorim (odogvorno tvrdim da poznjem bolje sadržaj Biblije od 80% "vernika" u Srbiji). Po meni, to instant verovanje je lažno i pre svega opasno, jer ti ljudi zapravo uopšte ne razumeju učenje koje je širio Isus. No, pošto su na to učenje namerno i sami popovi zaboravili, onda verovatno to i nije važno. Malo iskrenih vernika ima, svet je pun lažnih moralista koji bi nekom da komanduju i da sude o nečemu o čemu pojma nemaju.
Što se krsta i tradicije tiče… Pa ne znam. Ide pomalo u istom pravcu. Lično me strahovito zabrinjava taj galopirajući porast kvazivernika i kvazireligioznosti u Srbiji (koje sam već opisala u prethodnom postu). A uvoz ovakvih običaja je direktna posledica toga (čisto sumnjam da su oni koji su uvozili ovaj običaj imali na umu Bugarsku (ili bilo koju drugu zemlju gde se ovaj običaj održava), već naravno, "maaaaajku Rusiju", jer zna se, "nas i braće Rusa 300 miliona"…