Glagol SESTI

[Бруни]

Pitanje s mejla:

Употреба глагола сести…

Седнем, седнеш, седне
Седнемо, седнете, седну

и да ли је исправно и

Седем, седеш, седе
Седемо, седете, седу

Молим вас да ми објасните да ли могу да се употребљавају оба облика и ако не могу зашто не могу, који је од ова два облика исправан, да ли су раније могли да се употребљавају оба?

Od SESTI pravilno bi bilo ovo prvo: sednem, sedneš, sedne, itd…

A ovo drugo, nije ispravno.

Takođe, imamo i glagol SEDETI —  sedim, sediš, sedi, sedimo, sedite, sede…

E, toliko od mene. Sad treba objasniti zašto je to tako, a i mene zanima kako se od infinitiva SEDETI dobilo sedIM, sedIŠ itd. i od SEDE- dobilo sedIM, sedIŠ, sedIMO, sedITE… Kako je ovo E prešlo u I (ako je uopšte bio taj proces)? Takođe, kako od SESTI —  seDNEM, seDNEŠ itd…

[Duja]

Džo ili Đorđe će to malo stručnije, ali evo jednog laičkog objašnjenja:

Kod sedeti, imamo kratki jat između osnove i sufiksa (sěděti), i takvi glagoli pripadaju trećoj grupi, i imamo nastavke prezenta na -im. Takvi su još i trpeti i želeti. U ijekavskom za njih imamo oblike infinitiva trpjeti, željeti odnosno sjediti (koji se uobičajio umesto ređeg sjedjeti).

Što se "sesti" tiče, sledi gomila poluistina koje će kolege ljubazno da isprave:  

Glagoli na -sti generalno imaju dosta nepravilnu konjugaciju, odnosno prezentska osnova se ne može lako zaključiti iz infinitivne (zapravo, mislim da su koncepti "prezentske osnove" i "infinitivne osnove" uvedeni radi lakšeg učenja i razumevanja, a da su fonološki procesi iza pretvaranja jedne u drugu dosta složeni). U ovom slučaju,

sěsti < *sěd’sti

tj. originalna osnova je "sěd", gde se d izgubilo u infinitivu, a originalni prezent je bio "sědęm" (sa nazalnim ę), koje se reflektovalo u "ne". Otud samo sednem, kao i padnem.

[Bəʊləʊ]

1. sesti < sěd-ti

Oblik infinitiva dobijen je disimilacijom suglasničke grupe uz promenu jata. Slično je i sa jesti (jedem), krasti (kradem), bosti (bodem) itd. Pravilan prezent bi bio sedem, sedeš i mislim da je bio u upotrebi u prošlosti. Prezent koji mi koristimo dolazi od glagola sednuti. Istorijski, dakle, to su oblici dva glagola, koji čine paradigmu jednog glagola u savremenom jeziku. Slično je i sa pasti (padnem) itd.

2. sedeti < sěd-ě-ti

Oblik infinitiva dobijen je pravilnom zamenom jata. Alternacija vokalskog sufiksa u infinitivnoj i prezentskoj osnovi nije fonološkog karaktera. Glagol je pravilan i menja se po šestoj Stevanovićevoj vrsti. Isto se menjaju glagol videti (vidim), voleti (volim), želeti (želim) itd.

[J o e]

Боло је све рекао. Дакле, седнем нема везе с назалом (који се код нас рефлектовао увек као е).