Аутор тема: 8.500 novih reči svake godine…  (Прочитано 14690 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 874
Одг.: 8.500 novih reči svake godine…
« Одговор #30 : 25. 01. 2011. у 00.35 »
Da budem iskrena, i ja bih se začudila. Tapravo, začudila bih se u zavisnosti od godina koje ima dete. Mislim da od nekih 14-15 godina, dete bi trebalo da poseduje i taj pasivni rečnik —  reči koje inače ne koristi, ali koje zna šta znače. Taj fond reči imamo svi, i taj fond se stiče čitanjem, i to ne samo lepe knjćževnosti, nego i drugih tekstova.

Naravno, — i ja se tako svakodnevno začuđavam! Ljudi ovde ne znaju šta je muštuluk, šta znači maksuz-selam ili aferim, šta su tufahije, ko je daidža… Pre neki dan rekoh kolegici koja me je obradovala viješću: „Super, imaš muštuluk!“ a ona me zblahnuto upita: „Šta to znači?“ (U prevodu: „Šta si mi to opsovao?“ [osmeh2]) I isto tako se i meni redovno dođaga da za neke izraze moram da pitam šta znače!

Ali ja ne vidim to kao ičiju manu. Kad mislim da me ljudi neće razumeti, ja ću čašćavati ili slati srdačne pozdrave i govoriti bravo ili svaka čast, neću davati muštuluk ili maskuzli selamiti i govoriti aferim i alal vjera. Neću se praviti prepametan i misliti da svi moraju da znaju šta je dokolica ili muštuluk. Možda ću u sebi i pomisliti kako su morali to negde naučiti ili pročitati, i kako je grijeh što nisu, ali neću zbog toga davati vrednosne sudove o sebi i drugima. Siguran sam da bilo ko zna još ko zna koliko drugih reči i izraza za koje ja nemam pojma. I to je tako normalno. [osmeh]

Stalno dolazimo u prilike da moramo i mi drugima objašnjavati neke svoje reči i izraze, i da drugi moraju nama. Niko nije progutao rečnik. [namig] Zato se ne treba praviti mnogo pametan; i na račun toga sam jedino bio kritičan. Naravno da treba proširivati vokabular i čitati što više, ali ko je taj koji će kazati: „lenčarenje je kvarenje, a dokolica bogaćenje jezika“; ili „treba znati šta znači dokolica“, a da ni on pritom ne zna šta znači tuljanisati se ili maksuzli selam. O tome vas samo pozivam da razmislite: ko nam i kako postavlja granice i kriterije jezičke „podobnosti“ i „učenosti“. [namig]

Znači, naravno da treba čitati, učiti i usvajati, „širiti“ vokabular itd., ali niko nije pozvan da kaže dokle je minimum i u kom smeru treba vokabular „širiti“. A oni koji to rade, čine to iz nekih sasvim drugačijih interesa. (Prvo, kada postavljaju neke svoje „minimume“ inače normalnim i jezički i psihički sasvim zdravim ljudima, da bi sebe pokazali učenijim i stručnijim od drugih; a drugo, kada vas upućuju na dokolice i zapete umesto na daidžinice i rahatluke [ili obratno, svejedno!], da bi vodu okrenuli na svoju političku vodenicu.)

Laku noć, Bruni. [namig]
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.437
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: 8.500 novih reči svake godine…
« Одговор #31 : 25. 01. 2011. у 13.10 »
Једна од речи чије значење сви знамо је "куда". Ипак, последњих година се толико ретко чује, да је то просто чудно. Јасна, прецизна, није ни позајмљеница ни туђица, није безобразна, није аглицизам… али полако излази из употребе. Кад сте последњи пут чули да вас неко пита: "Куда идеш?"

Да се опет позовем на скупове. У великом скупу речи које знамо, имамо један мали подскуп речи које стално користимо. Колико сам читао, то је у свим језицима тако.

Тагови: