Хе, хе, још ћу да помислим да је Белопољански био председник те фамозне "Комисије за именовање ….."
Да је та несретна комисија одрадила посао за који је узела паре од нас пореских обвезника, до свега овога не би ни дошло. Но, шалу на страну, па да речем још једну.
Мост на Ади… Хајде да је у питању једини београдски мост на Сави, па да и засмета.Можда ниси обратио пажњу на конгруентни атрибут "нови" ( који би могао да буде, по мени, неутралан колоквијални назив за мост, јер новијег за наших живота бити неће, а води ка Новом БГД ( као Панчевачки према Панчеву)) који сам ставио желећи да истакнем да та грађевина заслужује исти третман као и оне које су јој претходиле, а по мени и бољи, но то је за неку другу причу.
Или да премошћује Аду без икаквог додира са њом. Али, главни потпорни стуб је на Ади, мост јесте на Ади, није просто преко ње. Ниједног тренутка не оспоравам граматичност термина "Мост на Ади" . Граматичан је колико и нпр. " Мост на ливади" или "ресторан на Ади", нити спорим да је његов главни потпорни стуб на Ади ( па самим тим и он сам).
Но, у животу, па самим тим и у језику, постоје подређени и надређени појмови, они битни и они мање битни.
Речно острво је подређен и мање битан појам у односу на реку, а мостови се праве да се премосте реке, а не острва, колико је мени познато. Ослањао се неким својим делом или потпуно на острво или не, мост ће увек прелазити преко острва - бити изнад њега.
Аналогија са улицом баш и не стоји, јер ако је улица „река“, онда „мост“ није пешачки прелаз, већ надвожњак.Прихватам да аналогија са улицом не стоји у потпуности, нарочито ако се посматра моја жеља за прецизношћу кад је назив моста у питању. Али, свесно сам ставио зебру, иако је лошији пример, зато што сматрам да је то објекат са којим се већина људи свакодневно среће ( нарочито ван БГД_а), и који није тешко схватити чак и са основним поимањем метафоре као стилске фигуре. Рећи ћу то и овако:
- пасарела на Лазаревачком друму
- надвожњак на ауто-путу
-"Postavljena pasarela na Avalskom putu" ( Блиц )
Али, суштина остаје иста. А оно што је мени битно је синонимност значења предлога "на" и "преко"; мост на реци и мост преко реке имају исто значење, избор је питање стила, за разлику од "Мост на Ади" и "Мост преко Аде".
Израз Мост на Ади је у народу већ рекнут, има своју логику и јесте у духу језика.Што је рекнуто, може бити и порекнуто. Шалу на страну. Популус ће увек имати своје називе за све, јер то је све по закону језичке економичности, сленга, римовања исл. Ја овде и не водим полемику како ће народ звати мост, што се мене тиче, може како хоће, већ како је "стручна" комисија одредила да се назове тај објекат. Да би ме боље разумео, обрати пажњу на старе називе београдских улица и објеката и колико оне имају смисла, или прочитај Светлану Велмар - Јанковић "Капија Балкана".
Нећу да се спорим око тога да ли и колико овај термин има логике и у којој је мери у духу нашег језика, ( мада је, по мени, ово у духу говорног језика и говорне логике, никако књижевног, или ,не дај Боже, нормираног језика), али верујем да ћеш се сложити са мном да је наш језик пребогат и духом и терминима и да је могло и морало да се нађе адекватно решење.
И за крај, мислим да није у реду толико инсистирати на поређењу једне књижевне синтагме "на Дрини ћуприја" са колоквијалним изразом/синтагмом "Мост на Ади". И слажем се да Аду треба избацити из имена, недостојна је да буде у називу таквог објекта, а уноси и непотребан раздор међу нас смртнике. Јер, колико ме сећање служи, један бесмртник је сматрао мостове племенитим грађевинама које спајају људе.