Канада

[Farenhajt]

Da li onda po demokratskom načelu većine smatramo Prćića nadglasanim? Ja koristim dugouzlazni na drugom slogu, a i većina ljudi s kojima stupam u kontakt.

Takav akcenat i etimološki ima više smisla. Ova knjiga [link] govori o irokeskim jezicima - a ime Kanade potiče od irokeske reči kanata (varijantni speling: canada) što znači selo. I po protoirokeskim pravilima i po kasnijim redakcijama, ta reč se naglašavala na drugom (pretposlednjem) slogu, čak i uz duljenje vokala jer je slog otvoren - može se sve to pročitati u ovom tekstu. Prema tome, biće da domaća verzija "Kanáda" veoma blisko aproksimira irokeski original.

[Stoundar]

Ali kod Prćića je Kanada englesko ime sa sistemskim akcentom po uzoru na engleski. Prvo treba razjasniti da li je opravdano prenositi ime s engleskog, na koji način utvrđujemo akcente za normu i na osnovu čega su spomenuti izvori donijeli svoje zaključke. Je li Prćić najmjerodavniji za transkripciju s engleskog ali ne i za propisivanje akcenata? Za sada bih prihvatio oba izgovora kao realno dvojstvo.

[Duja]

Mislim da bismo trebali Kanadu tretirati kao ukorenjeno ime, tj. bez previše osvrtanja na originalni izgovor. Isto tako radimo i sa npr. imenima američkih saveznih država, koja u našoj tradiciji uveliko odudaraju od originala i transkripcionih pravila. (Bogu hvala, bar smo prognali Masačusec).

[Шоми]

Исправљање акцената, по мени, има смисла једино уколико се ради о нестандарднима, рецимо *Кана̑да или дискута̏нт → диску̀тант. Колико је овде реално двојство — не знам, јер нисам чуо никог да говори с кратим на првом слогу.

П. С. Слажем се с Дујом.

[J o e]

Ја бих ипак задржао дублетизам, јер није Ка̀нада толико ретко, премда Кана́да јесте чешће. А задржао бих Ка̀нада и због система.

[Duja]

A sad… Pretpostavljam da je puno da pitam kako naglašavamo ime južnoindijskog jezika (i naroda?), Kannada?

[Farenhajt]

Ako se o "Zalivu Hadson" debatovalo, pa je solidno argumentovan stav i da je to "prekomerno preuzimanje", isto mislim i za "kanada".

[Stoundar]

Zaliv Hadson djeluje kao Prćićevo nastojanje da ispravi prevod, ali /kanada/ koristim ja i većina mojih poznanika (uglavnom iz Sarajeva), mada sam čuo i taj dugouzlazni. Može biti sporno da li je trebalo propisati samo kratki akcenat u rječniku, a ne i taj drugi kao nesistemski, ali pretpostavljam da se svi slažemo kako sistemski treba preuzimati kanadska imena putem engleskog, djelimično i francuskog ili nekih drugih lokalnih jezika, a da je sve ostalo poželjno samo ako je tako ukorijenjeno? Ne možemo reći da je izgovor s dugouzlaznim bolji zbog neke duboke etimologije, već da je prihvatljiiv zato što je ukorijenjen.

[Бруни]

… ali /kanada/ koristim ja i većina mojih poznanika (uglavnom iz Sarajeva),

Možda jse ipak onda radi o karakterističnom izgovoru u BiH? Ja u Srbiji nisam nikog čula da tako izgovara.

[J o e]

Ја јесам. А и да нема никог у Србији, зар не би било довољно што Срби из Босне тако говоре, па да се узме у обзир?

[Farenhajt]

Da li onda treba uzeti i dubletizam "bѐzvezē / bez vȅze"? Nerealno je uzeti samo jednu verziju, k tome još i "manjinsku", bez obzira na sistem.

A pride samo treba obratiti pažnju na gomilu akcenata koji su kod Prćića ostavljeni na poslednjem slogu. Recimo, ime Andre/André - ponuđeni izgovor AndrE ne odgovara onome što se čuje u praksi, a to je andre (ev. andrE).

[Бруни]

Ја јесам. А и да нема никог у Србији, зар не би било довољно што Срби из Босне тако говоре, па да се узме у обзир?

Ne sporim to, niti sam na to mislila kad sam ono gore rekla. Meni je ipak zanimljivije da saznam (da utvrdimo) gde se koji akcenat češće koristi. A što se samog pitanja tiče, ja mislim da je to ok, jer ako španski u svoj književni korpus ubacuje bez problema izgovor svih hispanofonih zemalja (pa čak i akcenat, jer npr. u Argentini glagoli u ličnom obliku akcentuju se drugačije), i ne samo izgovor, nego i vokabular, ne vidim zašto bismo srpski ograničavali u tom smislu.


Joe, gde si konkretno i od koga čuo takvo akcentovanje? U kom delu Srbije?

[Бруни]

Da li onda treba uzeti i dubletizam "bѐzvezē / bez vȅze"? Nerealno je uzeti samo jednu verziju, k tome još i "manjinsku", bez obzira na sistem.

Mislim da je Joe mislio pre na dubletizam, nego na uzimanje isključivo jedne verzije kao ispravne.

[Farenhajt]

Da li onda treba uzeti i dubletizam "bѐzvezē / bez vȅze"? Nerealno je uzeti samo jednu verziju, k tome još i "manjinsku", bez obzira na sistem.

Mislim da je Joe mislio pre na dubletizam, nego na uzimanje isključivo jedne verzije kao ispravne.

Ovo je bilo više usmereno na Džoovo "da nema nikog u Srbiji". Postoji i u samoj Srbiji gomila npr. leskovačkih akcenata koji se uopšte ne uključuju u standard, tako da puko postojanje nečega ne mora obavezno biti razlog da se to i uvrsti u normu. (Srpska normativistika je tu dosta rigidnija od španske ili engleske.)

[Stoundar]

Prćić je možda ocijenio da bi se mogao primiti samo sistemski izgovor ako bi ga propisao, bez obzira na dosadašnju praksu, ali svakako možemo raspravljati o njegovoj odluci. Lično nisam protiv dubletizma, ali je bitno da razjasnimo kako funkcioniše sistem a šta nije po sistemu, bez obzira na uobičajenost.