Selen velen

[nemanjaks]

Selen je veoma korisna biljka, praktično, za sve što boli lek. S druge strane velen je čist otrov i svaki deo mu je otrovan. Ali, ako ste nekom rekli da mu za boljku treba selena ili velena, rezultat lečenja može biti veoma različit ako nije dobro čuo. Mladić koji peva devojci je u problemu i ne zna dal da traži lek ili da prekrati sebi muke.

[J o e]

У РСАНУ пише да је велен исоп, Hyssopus officinalis, што је лековита биљка.

[Duja]

Pa ne znam, to ime za isop (izop) ne mogu da nađem ni u jednom onlajn izvoru. Meni se najpre čini da je ova dama u pravu:

Ja sam našla da su selen i velen biljke različite po kontrastu, tj. hoće reći da je djevojka varljiva, promjenjive ćudi, nemirna.
Lično sam našla da biljka velen ne postoji (postoji veren) i smatram da je tu ubačeno zbog ritmičko-zvukovnog podudaranja sa riječju selen. Selen je inače poznat kao biljka jakog i prijatnog mirisa u narodu prozvana kao miloduh.
Neki opek kažu da Čola u pjesmama koristi mnogo pseudo-romskih i pseudo-turskih riječi i da selen velen ovdje ima samo prozodijsku i ritmičku vrijednost.

A verem je, koliko vidim, Mentha pulegium, vrsta metvice koja jeste otrovna, ali ne baš toliko da bi bila naširoko poznata po tome.

[J o e]

РСАНУ се позива Шулеков Југославенски именик биља (Шулек није био ботаничар, него лексикограф), у којем са одреднице велен, где констатује Вукову дефиницију ’некако биље’ и цитира народну песму, упућује на велендух, који је, каже, према Словенцу Ивану Тушеку, Hyssopus officinalis L.. РСАНУ под одредницом ве̏лендух даје исту дефиницију, али као изворе наводи Збирку речи из Барање, Срема и Лике Лазе Хорвата и Збирку речи из Босне, Херцеговине, Срема и Хрватске Јована Борјановића.

Шта знам, не мора бити да у том стиху велен нужно нешто значи, посебно с обзиром на Вукову напомену о стајаћој речи. Можда је то заиста ова биљка, можда и није, као што није увек релевантна ни боја русе косе или рујног вина.