Kruh, vrhnje, hlače

[Бруни]

Molim Vas da li je pravilno u srpskom jeziku reci:
 hlace, kruh, vrhnje?

[Duja]

Mislim da je na ovo trebalo odgovoriti direktno, ne stavljati na forum (videh ga u sandučetu; da budem iskren, mislio sam da ga je Džo procesirao ali nisam proverio).

Ne mislim da se leksika može deliti na ’pravilnu’ i ’nepravilnu’, ’srpsku’ i ’ne-srpsku’. Svaka leksika, prosto, ima neki kontekst u kojem je primerena. Ove reči pripadaju leksici koja se koristi u zapadnim krajevima, i prirodno ih koriste i Hrvati i Srbi iz tih krajeva. Stoga su i deo srpske leksike.  U formalnom izrazu u Srbiji svakako bi zvučale neuobičajeno, ali nema razloga ni zabranjivati njihovu upotrebu od stane govornika iz tih krajeva. Naravno, onda po prirodi stvari idu i uz kontekst ijekavskog izgovora.

[Бруни]

Ne slažem se. I ja sam prvo mislila da treba odgovoriti direktno, ali ipak mislim da i ovakva pitanja treba da stoje na forumu, jer poveliki broj ljudi se upravo tako odnosi prema rečima koje se koriste u zapadnoj varijanti više nego u istočnoj: kao na zabranjene i dozvoljene reči. Treba ljudima obrazložiti da ništa nije "zabranjeno" niti "dozvoljeno", a pogotovu "srpsko" i "ne-srpsko",  već da se o rečima može govoriti samo kao o češćim, ređim, u upotrebi ili van upotrebe u određenoj varijanti ovog našeg jezika sa više imena.

[Бруни]

Osim toga, evo i dokaza za tako nešto: Rečnik srpkoga jezika, iliti Jednotomnik, u izdanju Matice srpske, daje hlače, kruh, kruhoborstvo, krumpir, tisuća, vrhnje… Sve su to reči koje pripadaju i srpskom jeziku, i velika je greška odbacivati ih samo zato što ih koriste i Hrvati.

[Duja]

Kad bolje razmislim, u pravu si. Ovde nekad uzimamo neke stvari zdravo za gotovo.

[Belopoljanski]

У живом језику, те су речи маркиране као хрватске или као дијалекатске у говору избеглих Срба из Хрватске. У књижевном језику се могу пронаћи код српских писаца, али их у савременом свакодневном говору нема (изузев речи „крух“ у изреци „трбухом за крухом“ која не гласи „трбухом за ’лебом“).

[Миланче]

Мислим да и Срби у Босни говоре хлаче, имам рођаку тамо, она тако говори.

[delboj]

Мислим да и Срби у Босни говоре хлаче, имам рођаку тамо, она тако говори.

Тако се говори у Бањалуци и у околини, али волио бих да знам докле на југу и истоку иде та граница. Тамо су нпр. панталоне скоро непозната ријеч. Не баш буквално, али се слабо користи.

[Father Jape]

Kad smo kod leksike, delboje, kažete li vi u Gackom na primer ’mrkva’ i ’spužva’?

[delboj]

Kad smo kod leksike, delboje, kažete li vi u Gackom na primer ’mrkva’ i ’spužva’?

U Gacku, ne može Gackom.

Kažemo mrkva, šargarepa je kao riječ stranog jezika, tako govore samo Srbijanci koji žive ovdje. Za spužvu ne znam baš, ja obično govorim sunđer, ali kad sam došao da radim u Nevesinje đacima je to bilo smiješno, jer oni govore spužva. Onda sam pratio ovdje u školi, uglavnom svi govore sunđer, jako rijetko neko kaže spužva, mada ne mogu reći da se uopšte ne koristi riječ spužva. Kažemo da je neko pijan kao spužva i hljeb može da bude mek kao spužva - tu ne može nikako sunđer. Koliko se sjećam, i djeca u Foči govore više spužva nego sunđer, ali to njima nije bilo smiješno. Što se mene lično tiče, čini mi se da to kako ću reći zavisi od toga kakav je taj sunđer ili spužva, da li onaj u školi, onaj za suđe, za spavanje…

[abzec001]

Тако се говори у Бањалуци и у околини, али волио бих да знам докле на југу и истоку иде та граница. Тамо су нпр. панталоне скоро непозната ријеч. Не баш буквално, али се слабо користи.

На шта се односи тамо? На Бањалуку или југ и исток?

[delboj]

На шта се односи тамо? На Бањалуку или југ и исток?

Na Banjaluku.

[abzec001]

А има ли негде пантола?

[delboj]

А има ли негде пантола?

Šta bi to bilo?