Шта знам, таква графија би у најмању руку деловала чудно, имамо је само у именима из кинеског, дакле сасвим несродног језика, иначе спој сугласника и ј разбијамо са и, чак и где не треба. Уз то, није уобичајено да се јотом обележава мекоћа које у изворном правопису нема.
Што се тиче шч, оно је наслоњено на традицију посрбљивања руског. Рускословенски који се данас користи у нашој цркви управо оличава такву транскрипцију. Очито је до не тако давног времена, за шта имамо материјални доказ (цитирани говорник је рођен 1921), у употреби био и сложени изговор, и то тврђи, што смо већ цитирали из књига. Зашто је проблем да транскрипција одудара од изговора? Па тога имамо у сваком језику. Па само у транскрипцији руског не поштујемо готово ниједно фонетско правило.
