Нисмо на затвореном делу форума, све је јавно. Разговарамо, размењујемо мишљења.
Не иде.
Иде. По чему су
кишобран, топломер и сладолед и све те друге речи лоша решења? По чему су те речи лошије од страних које исто то значе? Па и те стране су у изворном језику исто толико прозаичне и провидне колико и наше кованице, само се не осећају таквима јер те језике не познајеш. Одговор је, дакле, ни по чему.
Списак речи које је Шулек сковао и које сад користимо а да и не трепнемо је непрегледан. Наравно, има и решења која нису прихваћена, а врло лако су могла бити. Па толики грчко-латински научни термини и изрази су (биле) најобичније, свакодневне речи у тим језицима, огромна већина је прозаична да прозаичнија не може бити, и кад их је Шулек преводио и прилагођавао, он није компликовао, није измишљао топлу воду, већ је с истом лакоћом творио те речи: бром — смрдик (грчка реч значи ’смрад’), фосфор — свјетлик, азот — душик (на грчком ’беживотан, који гуши’), кисик, водик итд. — од поменутих се последње три и даље користе у хрватском, у српком су последње две добиле неке друге облике. Много је више ружа него што видиш. Па реч
орган у грчком је означавала
уређај, па им није било глупо да тако назову разне делове тела који обављају одређену функцију (а кад размислиш о томе, глупо је до бола, али реч је била потребна и, мало по мало, добила је садашње значење — „рекнута је“). Реч
зигот значи
јасле (може ли глупље?!?). Списак је скоро бескрајан.
И јесте, стало ми је да се не увлаче свакакве глупости, и стало ми је да кад неко
рекне ту ј****у нашку реч, да је људи прихвате. Има много примера кад је добра реч добро рекнута, али… И оно што мени никад неће ући у главу је зашто свака страна реч звучи „ох-тако-научно“ и „ох-тако-добро“, а све кованице су „ох-тако-пуристичке“ и „ох-тако-кроатизми“ — ма то по аутоматизму. Што се не користи
сучеље? Па, „хрватски звучи“. Многима није рогобатно
даунлоудовати (
sic!), али „
скидати и
преузети им није довољно добро“.
Атачмент је супер, али „
приложак звучи хрватски“. Кад другима затреба реч, они је скују од елемената које имају у језику, а онда српски готовани то одмах приграбе, а имају исте могућности као и други — свима је нормално да творе речи, једино је то у српском табу и ово и оно — читај горе за шпански што писа Бруни, о лакоћи с којом се кују речи код њих. Примера има ихахај. Одбијам то наше готованство, лењост, незаинтересованост, инертност и све остале истозначнице(!) којим се може описати ова језичка појава. Језичка свест код нас — као да не постоји.
На пример, због чега би та реч уопште морала да садржи обе речи „кључ“ и „сакрити“ у себи, или уопште иједну од њих? Као кад бисмо реч за врата ковали сливањем речи пролаз и зид.
Па зато што за то служи, да се сакрије кључ, а немамо посебну реч за тако нешто. Ако хоћемо то означити, узећемо делове од којих се таква реч може саставити, да би било јасно на шта се мисли. Пример за врата није добар, јер ни у енглеском (и вероватно у пуно других језика) нема, рецимо, посебна реч за
срчу, већ се то означава синтагмом „broken glass“. Код нас има те речи. Наравно, има и пуно обратних примера.
