Hvala, mmalinovski, na korisnim sugestijama. Videću šta može da se primeni (ne zavisi sve od mene, kao pojedinca, već i od saglasnosti kolega).
Da, bilo bi to favorizovanje latinice kada bi se stručni tekstovi morali pisati latinicom. Svako moranje je ograničavanje slobode izbora. Međutim, kao što bi svi formulari trebalo da budu ispisani ćirilicom, kao zvaničnim pismom (a nisu), a da oni koji ih popunjavaju to rade pišući ćirilicom (kao što ne rade uvek), tako bi možda i stručni radovi na srpskom mogli da budu izuzetak, pragmatičnosti radi. Mene niko neće naterati da pišem i potpisujem se latinicom kad pišem rukom, ali isto tako razmišljaju oni koji inače pišu i potpisuju se latinicom, pa je ovo zakonsko nametanje pisma u svim zvaničnim tekstovima neefikasno, po mom mišljenju. Mislim da je mnogo veći problem u srpskom jeziku to što nam strani izrazi masovno ulaze u svakodnevni govor, a da niko i ne pomišlja da pokuša da ih prevede ili ih prevodi veoma netačno. Neki od tih izraza imaju svoje srpske varijante, ali nije "in" koristiti ih. To je naročito slučaj sa stručnim terminima. Međutim, da navedem neke koji to nisu: eventi (događanja), kastinzi (audicije), stejdž (bina, pozornica), daunlodovanje, editovanje teksta (uređivanje, sređivanje teksta), po difoltu (po definiciji), kao i stručni izrazi u biologiji - kodiranje proteina, leder, lodiranje gela i sl. U stučnim tekstovima na srpskom i govoru u biologiji često sve vrvi od rogobatnosti, bilo pisano latinicom ili ćirilicom. Ovo što sam navela kao primer je "mala maca" u odnosu na to kakvi tekstovi mogu da budu.
