Аутор тема: Коледо, коледарске песме  (Прочитано 4184 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.273
Коледо, коледарске песме
« : 2. 12. 2010. у 02.04 »
Издвојено одавде.


Зар коледо није изворно словенска реч, од коло?
« Последња измена: 24. 12. 2010. у 21.04 Бруни »

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 875
RE: Коледо, коледарске песме
« Одговор #1 : 2. 12. 2010. у 02.15 »
Od latinskog calendae januariae (calendae su bile prvi dani svakog mjeseca u rimskom kalendaru), a preko balkanskoga romanskog supstrata, dobili smo psl. *kolęda ’Nova godina’, odnosno ’Božić’ (koji se ranije računao kao početak nove godine).

Od toga su, onda, i koledari, oni koji pjevaju idući od kuće do kuće za Božić odnosno Novu godinu, kao i koledar kao ime jednog mjeseca u starom narodnom kalendaru. Neki dijalekti kasnije su izgubili to značenje, i zadržali koleda samo u značenju darova i čestitki ili u značenju pjevanja i narodnih prazničenja, kaže Skok. On pominje i Kalendu kao lično ime u Dalmaciji za čoveka koji se rodio o Božiću.

Zar nismo kalende i koleda pominjali još na Vokabularu? Čini mi se da si baš ti učestvovao u diskusiji… [cesh]
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.273
RE: Коледо, коледарске песме
« Одговор #2 : 2. 12. 2010. у 02.39 »
Јесмо у вези са коринђањем/колиндрањем и називањем Божића Коледом.

Ово је стварно за мене нешто ново. Знам за календе, али нисам то повезивао. Коло је сунце и сунчева путања и та реч је често у вези са циклусом, кругом и повратком сунца, мислио сам да је коледо са тим у вези и да у словенским језицима постоји и мимо Балкана. Штавише, да је аутентична реч из словенске митологије.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.273
RE: Коледо, коледарске песме
« Одговор #3 : 2. 12. 2010. у 02.51 »
Конкретно, овакви текстови ме збуне, као овај са Википедије о Коледу:

Цитат
Kolyada or koleda (Cyrillic: коляда, коледа, колада) is the original Slavic word for Christmas, still used in modern Belarusian (Каляды, Kalady, Kalyady), Bulgarian, Macedonian, Serbian (Коледа) and Slovak (Koleda). Some suppose the word was borrowed the word from the Latin calendae [1]; compare "Kalends". Others believe it derived from Kolo, "wheel". Another speculation is that it derived from the Bulgarian/Macedonian word "коля/колам" (kolia/kolam), which means "to rip, to kill (a man), to cut animal for eating", or from the Serbian "коло, колодар" (kolo, kolodar). Some claim it was named after Kolyada, the Slavic god of winter [2].

Па још са примерима руских Коляда*, колядование (са паралелама у украјинском и белоруском), пољског Kolęda, чешког и словачког Koleda. Наиђем на такве ствари у медијима и на неким општим страницама, запамтим их, па се после зачудим.

* Коляда́ — дохристианский славянский праздник 21 декабря, связанный с зимним солнцестоянием и новым годом[1], позднее вытесненный или слившийся с Рождеством[2] и Святками (Ср. лит. Kalėdos — Рождество).

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 875
RE: Коледо, коледарске песме
« Одговор #4 : 2. 12. 2010. у 05.31 »
Dobro, recimo da je i to moguće.

Ali, problem sa slovenskom mitologijom i svime time obično je taj što su stariji metodološki škakljivi zaključci stvarali „začarane“ krugove — recimo, neki su istraživači ranije sve narodne običaje što postoje među slovenskim narodima automatski dovodili u vezu s praslovenskom mitologijom. Imaš, na primer, koleda kod raznih Slovena — aha, ti onda automatski „rekonstruišeš“ neku boginju Koljadu i neki praslovenski običaj povezan s njom. Pa onda kad posle tražiš etimologiju takve reči poput koleda, a ti je onda, normalno, povežeš s tom unapred pripremljenom idejom o već na osnovu te reči rekonstruisanoj praslovenskoj boginji i običaju! Dakle, stvorio si „začarani krug“ problematične metodološke ispravnosti. :)

To je tako kod mnogih teza o praslovenskim božanstvima i mitologiji. Prosto je suviše toga „predznanstvenog tereta“ (još od starijih proučavača s kraja 19. i početka 20. veka, koji nisu imali uvek strogu i sistematičnu metodologiju) na tome polju, koji nam danas zamagljuje sliku o tome šta se zaista može rekonstruirati kao praslovensko, a šta ne.

I sad, to što piše tamo na Vikipediji i može biti tako, a i ne mora biti tako — a da li jeste ili nije, boga sad pitaj ko je tu šta prvi zamrsio i stvorio nam „začarani krug“, i kako to sad odmrsiti. U svakom slučaju, Skokova etimologija podrazumeva najmanje špekulacije i deluje kao najjednostavnije rešenje, a u historijskoj lingvistici (kao i u lingvistici uopšte) princip jednostavnosti uvek ima prednost (što jednostavnije, to sigurnije — a što nam je kompliciranije objašnjenje, to sigurno negde škripi ;)).
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 875
RE: Коледо, коледарске песме
« Одговор #5 : 2. 12. 2010. у 05.42 »
Ono što je sasvim prihvatljivo, na primer, jeste to da su rimske kalende i rimsku odnosno hrišćansku Novu godinu i Božić Sloveni naprosto povezali prvo sa svojim nekim starijim zimskim običajem i paganskom Novom godinom, a zatim nakon i sopstvene hristijanizacije i sa hrišćanskim Božićem koji je u srednjem veku ujedno bio i Nova godina, nazvavši i to svoje, odnosno hrišćansko, prosto *kolędom. Jer, lingvistička sličnost između *kolęda i calendae je ipak previše očita da bi bila slučajna. (A ne zaboravimo da je balkansko romansko stanovništvo koje su Sloveni zatekli već bilo uveliko hristijanizirano, i ovi su već bili uvelike hrišćani kada su Sloveni došli na Balkan i izmešali se sa njima.)

Veza s kolom i postojanje neke boginje Koljade previše su nategnuti. Biće da su to kasnija narodna etimologiranja i kasnija narodna tumačenja i mitovi (ili zablude nekih pretencioznijih proučavalaca), koji inače uopšte nisu retki.
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.273
RE: Коледо, коледарске песме
« Одговор #6 : 2. 12. 2010. у 06.41 »
Не спорим, него само објашњавам одакле ми она идеја. Проклетство лаика који тражи прост одговор на (наизглед) једноставно питање, а налети на погрешне људе или литературу.

У складу са овим што помињеш, исто тако се на зилион места помиње крсна слава као „древни словенски обичај“. А ако загребемо мало испод тога и погледамо да су и пре Словена житељи западног Балкана имали своје породичне и сеоске заштитнике, а да код других Словена тог обичаја нема ни у назнакама, над оним „древни словенски обичај“ се ставља један поголем знак питања.

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 875
RE: Коледо, коледарске песме
« Одговор #7 : 2. 12. 2010. у 07.14 »
Sigurno. Ali stariji istraživači su baš tako radili — ȁ vidiš tamo, makar u jednome selu (!), da ima neki neobičan narodni običaj, pa makar to bilo farbanje brkova za Uskrs recimo, ma ti automatski rekonstruiraš neki praslovenski mit u vezi sa tim i sa pretpostavljenim* „božanstvom proleća“, na primer, i konstruiraš neki „drevni slovenski običaj“ koji se, eto, upravo samo tu stoljećima očuvao. [roll]

*Pa i ta sama slovenska božanstva koja su raznorazni proučavaoci „rekonstruirali“ jako su upitna. U velikom broju slučajeva, zapravo su samo kopirali starogrčki ili starogermanski panteon. Takvih bogova poput Peruna ili Dažboga, koji se stvarno sa sigurnošću mogu rekonstruirati, u stvari je vrlo malo u poređenju sa tim koliko su bogova i boginja razni proučavaoci slovenske mitologije zaista rekonstruira(va)li.
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 875
RE: Коледо, коледарске песме
« Одговор #8 : 2. 12. 2010. у 07.33 »
Evo koja božanstva rekonstuira Matasović: *Perunъ, *Velesъ/Volosъ, *Svarogъ, *Daždьbogъ, *Svętovitъ, *Morana, *Triglavъ i *Mokošь. (Na drugom mestu pominje i *Jaryla.) Perun i Veles imaju i baltičke reflekse.

Perun je bog neba i hrasta i gromovnik, Veles bog mrtvih ili zao zmaj, glavni antagonist Perunu, Svarog je nepoznate etimologije, Daždbog je od gl. „dati“ i „bog“, ovaj deo „-vit“ kod Svetovita nije jasan, Morana je u vezi s gl. „moriti“, Triglav je, naravno, troglavi bog, a etimologija Mokoša nije najjasnija ali je u mogućoj vezi s pridevom „mokar“. Jarilo je donositelj proleća, i junak je više nego božanstvo.
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Тагови: