Аутор тема: Klasifikacione kategorije  (Прочитано 3109 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже 158mina

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 9
  • Говорим: енглески, француски
  • Родно место: Пожаревац
    • Српски ми је матерњи језик
Klasifikacione kategorije
« : 17. 04. 2015. у 00.26 »
  Stvarno bi mi značilo kad bi neko bar probao da odgovori. [bonk]
  Klasifikaciona kategorija je ono što je jedinstveno za jednu reč određene vrste reči, kao rod kod imenica - jedna imenica ne može imati oblike i za muški, i za ženski, i za srednji rod, već je jedan rod karakterističan za nju i na osnovu njega se, između ostalog, svrstava u određenu deklinacionu vrstu.
  E sad, da li je i deklinacija, takođe, klasifikaciona kategorija imenica? Ne nailazim na takav podatak često u literaturi, ali rekla bih da jeste, jer su određeni padežni nastavci, pored roda, karakteristični za određenu reč, pa se ta reč ne može menjati po svim deklinacijama, nego samo po onoj/onima kojoj/kojima pripada.
  Takođe me interesuje koje su klasifikacione kategorije kod ostalih promenljivih vrsta reči. Da li se može reći da je pridevski vid klasifikaciona kategorija prideva zato što, u zavisnosti od toga kog su vida, imaju različite padežne nastavke, tj. nastavke pridevsko-zameničke i imeničke deklinacije? To, donekle, ima smisla, jer svi pridevi imaju samo jedan rod, osim nekih opisnih i gradivnih, i kod njih vid nije klasifikaciona kategorija (ili možda jeste, ovo je samo moj zaključak).
  Naravno, ostaju i zamenice. Uopšte ne mogu da smislim koja bi klasifikaciona kategorija bila njihova. Možda njihova sama funkcija - da li upućuju na sam PREDMET ili OSOBINU nekog predmeta, pa u zavisnosti od toga imaju dve "različite" deklinacije (pridevsku i zameničku), koje su, maltene, iste, ali dobro. Da li bi onda funkcija mogla da bude njihova klasifikaciona kategorija? Ili je, pak, nemaju?

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.079
Одг.: Klasifikacione kategorije
« Одговор #1 : 17. 04. 2015. у 08.16 »
Пази, деклинационе врсте о којима говориш представљају укупност флективних облика, који су већ засновани на падежу, броју, па и роду. Дакле, то није морфолошка категорија.

Придевски вид, како си сама закључила, никако није класификациона категорија.

Није кл. категорија ни врста заменица (нпр. шта : који : какав или сл.), јер су то све различите лексеме. Једино се број код личних заменица за 1. и 2. лице може сматрати класификационом категоријом. Дакле, ми није множина од ја, нити ви од ти, али они, оне, она јесу множине према он, она, оно.

Код именица ти је још класификациона категорија, ако баш хоћеш, аниматност (Видим прозор : Видим коња), а код глагола вид и род, иако – бар за вид – постоје добри аргументи да се парњаци сматрају за једну лексему.

Ван мреже 158mina

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 9
  • Говорим: енглески, француски
  • Родно место: Пожаревац
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Klasifikacione kategorije
« Одговор #2 : 18. 04. 2015. у 15.10 »
Hvala ti mnogo, ovo mi je stvarno pomoglo.  [fsmile]
Ono što me je navelo na to da pomislim da je deklinaciona vrsta klasifikaciona kategorija kod imenica jeste činjenica da jedna reč pripada samo jednoj deklinacionoj vrsti, tj. ima samo određene nastavke. Npr. imenice selo i ime su obe srednjeg gramatičkog roda, ali nemaju istu promenu po padežima, a za razliku je odgovoran, pre svega, vokal kojim se završavaju u nominativu jednine. Iz toga sam zaključila da bi nominativni završetak mogao biti taj koji, uz rod, diktira koje će nastavke ta imenica uzeti u određenim padežima.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.079
Одг.: Klasifikacione kategorije
« Одговор #3 : 18. 04. 2015. у 22.26 »
Да, јасно ми је то, али не одређује то граматичку категорију.

Нисам сигуран како модерни граматичари објашњавају неусаглашеност семантичке морфолошке категорије са стриктно морфолошком (нпр. тата — мушки или женски род?), али начелно категорија мора бити заснована на некој појави у стварности: бројању, односу према ентитету, полу, трајању…, из чега извире њен различит облик лексеме.

Ван мреже 158mina

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 9
  • Говорим: енглески, француски
  • Родно место: Пожаревац
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Klasifikacione kategorije
« Одговор #4 : 19. 04. 2015. у 12.08 »
Океј, онда све то има логике, пошто падежни наставци нису појава из стварности попут пола, броја и сл. Заправо, да ли ћемо рећи именом или имем, селом или селем није од толике важности и ствар је договора и фреквенције у језику, лакоће у изговору итд., што се не може рећи за нпр. род, јер нисмо ми ти који одлучујемо ког је рода неко биће означено именицом.
Хвала ти :)