Ma dobro, prepišimo slovolik Mikijevoj „pjesničkoj slobodi“, i gotova stvar. Kada pišemo neki stručni tekst o znakovlju, koristićemo se terminom font; a kada ovako slobodno razgovaramo, nije toliko bitno kako ćemo ga nazvati.
(To se i vidi po tome što Šomi u prvoj poruci piše font, pa onda piše slovolik, dakle nije se on sad, kao, namjerio da „izbaci“ font iz upotrebe, nego se samo slobodno, nemonotono izražava. Ja se snažno slažem sa svim principima koje Stoundar drži o upotrebi stranih reči i termina, ali ne mislim da sad treba proterivati i zabranjivati neke druge reči po svaku cijenu, u svakoj vrsti diskurza. )
Нема се шта додати ни одузети.
Није ли раније рабљена реч
словорез или тако нешто? Тј. док су се облици слова̂ још увек резали, па се ова друга кованица (
словолик) јавила да означи
ликове слова на рачунару, пошто се слова за ту примену више не нарезују, већ се, је ли, рачунарски конструишу.
П. С. То што на Гуглу стоји много више погодака за
словоликови не значи ништа.
Словоликови према
словолици ми звучи као
*водопадови : водопади,
*колотрагови : колотрази,
*крајоликови : крајолици и томе слично, јер знамо да једносложна реч која, по правилу, има дуги наставак за множину (
пад — падови, траг — трагови, лик — ликови…), добија краћи наставак ако се нађе у саставу сложенице (
водопади, колотрази, крајолици).
Словолици је правилна множина, а ја сам реч употребио у слободнијем изражавању у необавезној дискусији ради разбијања једноличности изражавања и ту се свака прича завршава.