Slovolik

[Stoundar]

Izdvojeno odavde.

Постоји велика могућност да ову доњу црту неће многи словолици препознати.

[mnogo-ljut]

[Шоми]

Постоји велика могућност да ову доњу црту неће многи словолици препознати.

[mnogo-ljut]

Па шта је сад? [osmeh] Не користим само ја ову реч, а и употребљавам је јако ретко. Горе сам, ено, написао фонт, сад сам употребио словолик. (Није позив на расправу! [osmeh2] [namig])

[Stoundar]

Ma ne, ja sam samo da kažem da na Googleu nisam našao ni blizu toliko primjera za словолици koliko ih ima za словоликови (čak 255 prema 2!) Suvišna tuđica фонтови dolazi u samo 4260 pogodaka. Izvinjavam se što koristim Google, ali nijedan savremeni leksikograf nije se udostojio da zabilježi riječ od ovolikog značaja:

Маргиналан је израз, али да.

Ne bi ga trebalo uopšte pominjati, da ne bi čitaoci ovog foruma slučajno pomislili da je makar donekle prihvatljiv. Pregledao sam RMS, RSJ, KŠ (pod font), Rečnik novijih anglicizama (pod font), HJP (i pod font), Hrvatski enciklopedijski rječnik (i pod font), Rječnik hrvatskoga jezika Školske knjige i Anićev jednotomnik. Našao sam jedino znakovlje pod font u HJP i u Hrvatskom enciklopedijskom rječniku, ali kad pogledamo šta sve može značiti u hrvatskom (nije u RMS ili u RSJ), odmah bi trebalo odustati:

ukupnost znakova čega, znakovi koji se odnose na neki zajednički problem, na neku djelatnost i sl. [prometno znakovlje; pomorsko znakovlje]

Dakle, ako nam treba kratka i jasna riječ, najbolje je upotrijebiti font.

[Đorđe]

Ma dobro, prepišimo slovolik Mikijevoj „pjesničkoj slobodi“, i gotova stvar. Kada pišemo neki stručni tekst o znakovlju, koristićemo se terminom font; a kada ovako slobodno razgovaramo, nije toliko bitno kako ćemo ga nazvati.

(To se i vidi po tome što Šomi u prvoj poruci piše font, pa onda piše slovolik, dakle nije se on sad, kao, namjerio da „izbaci“ font iz upotrebe, nego se samo slobodno, nemonotono izražava. Ja se snažno slažem sa svim principima koje Stoundar drži o upotrebi stranih reči i termina, ali ne mislim da sad treba proterivati i zabranjivati neke druge reči po svaku cijenu, u svakoj vrsti diskurza. )

[Stoundar]

Pjesnička sloboda je u redu, ali ove stranice koje sam našao na Googleu očigledno jesu bile motivisane purizmom, pa mi zato ova riječ nikako ne leži. Čim moraju pisati slovolik (font), jasno je da ne očekuju da ih čitalac razumije i da pokušavaju progurati zamjenu.

Nego, zar nije postojala i prije mnogo decenija neka uskostručna riječ za font, prije nego što su fontovi postali popularni među ŠNM usljed kompjuterizacije? Ima li nešto u Pešikanovim tekstovima o tipografiji?

[Зоран Ђорђевић]

Прочитао сам одавно у једном компјутерском часопису да се појам "фонт" односи и на врсту слова, и на облик (подебљан, искошен), и на величину.

[Шоми]

Ma dobro, prepišimo slovolik Mikijevoj „pjesničkoj slobodi“, i gotova stvar. Kada pišemo neki stručni tekst o znakovlju, koristićemo se terminom font; a kada ovako slobodno razgovaramo, nije toliko bitno kako ćemo ga nazvati.

(To se i vidi po tome što Šomi u prvoj poruci piše font, pa onda piše slovolik, dakle nije se on sad, kao, namjerio da „izbaci“ font iz upotrebe, nego se samo slobodno, nemonotono izražava. Ja se snažno slažem sa svim principima koje Stoundar drži o upotrebi stranih reči i termina, ali ne mislim da sad treba proterivati i zabranjivati neke druge reči po svaku cijenu, u svakoj vrsti diskurza. )

Нема се шта додати ни одузети.

Није ли раније рабљена реч словорез или тако нешто? Тј. док су се облици слова̂ још увек резали, па се ова друга кованица (словолик) јавила да означи ликове слова на рачунару, пошто се слова за ту примену више не нарезују, већ се, је ли, рачунарски конструишу.

П. С. То што на Гуглу стоји много више погодака за словоликови не значи ништа. Словоликови према словолици ми звучи као *водопадови : водопади, *колотрагови : колотрази, *крајоликови : крајолици и томе слично, јер знамо да једносложна реч која, по правилу, има дуги наставак за множину (пад — падови, траг — трагови, лик — ликови…), добија краћи наставак ако се нађе у саставу сложенице (водопади, колотрази, крајолици). Словолици је правилна множина, а ја сам реч употребио у слободнијем изражавању у необавезној дискусији ради разбијања једноличности изражавања и ту се свака прича завршава.

[Stoundar]

I meni slovolici zvuči prirodnije, a i jeste bolje, jer riječ ima više od jedan slog. Sa druge strane, takođe ne znači ništa što su pojedine veb stranice odlučile da koriste tu riječ iz purističkih razloga, umjesto da su njihovi pisci pogledali u rječnik. Ja, recimo, ne bih imao ništa protiv vrste slova ili tipa slova ili lika slova ili dizajna slova (ukoliko jedan od ovih izraza nije već rezervisan za neko drugo svojstvo slova, kao što su bold, italk itd.), jer su takvi izrazi dovoljno slobodni da se ne mogu protumačiti kao kovanice. Onda dodamo konkretan naziv fonta i jasno je iz konteksta o čemu se radi. Ali ovo slovolik toliko miriše na kovanicu da mi smeta jezičkom osjećanju. (Isto važi i za ćaskati u odnosu na prirodniji izraz pričati na <ubaci ime programa>.)

[Đorđe]

Ali ovo slovolik toliko miriše na kovanicu da mi smeta jezičkom osjećanju. (Isto važi i za ćaskati u odnosu na prirodniji izraz pričati na <ubaci ime programa>.)

Jest, slažem se da je reč slovolik stilski obilježena. To znači da je ne bi trebalo upotrebiti u diskursu gde takva stilska obilježenost izraza nije poželjna. Ali to se valjda ne odnosi i na naš diskurs. Bar su, recimo, na prvome mjestu moje forumske poruke uglavnom redovno uvek ili fonološki (npr. što mešam ijekavicu i ekavicu kako mi je ćeif [osmeh2]), ili morfološki i sintaktički, ili leksički, ili (naročito!) pravopisno obilježene na neki način.

[Stoundar]

>>Mod:Izdvojeno odavde.<<


А zašto koristiš novokovanicu slovolik umjesto spontano usvojene, jednosložne i sasvim rasprostranjene riječi font? Valjda se slažeš s Klajnom da purizmu nema mjesta u srpskom standardnom jeziku. Vidiš da i Matičino uputstvo koristi font.

[Stoundar]

Stanite malo, ali kad smo već sjeli za nakovanj i pripremili metlu, zar ne bi tačnije bilo znakolik, znakoblik ili znakocrt? Font nije dizajn samo slova, nego i drugih znakova. Valjda želimo razjasniti misteriju fontova prosječnom čovjeku, onom koji u životu nije otvorio Word, a ne da se i dalje sakriva značenje nepreciznim kovanicama ili mrskim Njihovim riječima.