Српски језички атеље > Морфологија

Маријачи

(1/4) > >>

J o e:
Кад смо код алумн(иј)а, како тумачите одредницу из К–Ш марија̀чи, -а 1. оркестар…, 2. музика… (нисам нашао да је другде забележена реч).

Је ли маријачи-маријачија-маријачију, је ли маријачи-маријача̂-маријачима, је ли маријачи-маријача-маријачу? Ако је прво, зашто не стоји -ија? Ако је друго, зашто не стоји мн. (мада за то нема ни етимолошког основа)? Ако је треће, тај деклинациони тип не постоји.

Мислим да је обично рећи и Они су маријачи и Он је маријачи (мада се значење ’свирач оркестра’ и не помиње код К–Ш). Ја бих, да ме неко пита (или да ме се неко пита, што би рекла Бруни :P), увео једнину маријачи-маријачија, а множина би била маријачији. У супстандарду би вероватно остало ти маријачи, као што се хор већ годинама зове (ти) Колибри ум. Колибрији.

Шоми:
Ја имам маријачи-маријача̂-маријачима, а тако сам слушао и друге око себе. Како бих то објаснио? Можда: *маријач-маријачи-маријачима (~ *људ-људи-људима). Тј. већ смо прихватили маријачи као множински облик па му додајемо множинске наставке. Не знам да ли ми је икад затребала ова реч у једнини.

J o e:
Он ради као…?

Шоми:
Пали су ми слични примери на памет, отуд и паралела с људи; размишљао сам и нисам смислио регуларан пример с једнинским обликом. Вероватно бих преметнуо у Он свира у маријачима, не верујем да бих посегао за „суплетивном“ једнином маријач.

Нек се јаве остали форумаши, можда неко има другачији језички осећај.

Бојан Башић:

--- Цитат: J o e у  9. 12. 2014. у 11.22 ---Ја бих, да ме неко пита (или да ме се неко пита, што би рекла Бруни :P), увео једнину маријачи-маријачија, а множина би била маријачији.
--- Крај цитата ---

Za mene je oduvek bilo baš ovako.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

Пређи на пуно издање