Аутор тема: Владици/владики  (Прочитано 2127 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.425
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Владици/владики
« : 20. 11. 2010. у 14.47 »
Ја знам да је ово:
Vladici Jovanu kućni protvor
20.11.2010 5:35:00h
Poglavaru Pravoslavne ohridske arhiepiskopije Jovanu (Vraniškovskom), bugarsko Tužilaštvo je odredilo meru kućnog pritvora. Vladici je najpre bilo izrečeno zadržanje od 24 sata, a potom i ekstradiciono zadržavanje od 72 sata. I taj rok je istekao, a dokumentacija o njegovoj ekstradiciji nije još pripremljena, preneli su mediji.

правилно, али ми се не свиђа.
Зар ту не би могао да се направи изузетак, да буде владики?

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.112
Одг.: Владици/владики
« Одговор #1 : 20. 11. 2010. у 15.43 »
Изузеци у тој категорији (им. граматичког ж. рода на -ка/-га/-ха) углавном су уређени системски — нпр., до алтернације не долази због незгодне групе (мачки, тачки, тезги), код личних имена (Јованки, Стојанки, Раки), код хипокористика (баки, секи), те код свих nomina agentis feminativa (лекарки, професорки, министарки) и ж. етника (Београђанки, Крушевљанки) итд. Главнина именица овог типа, махом наслеђених и немотивисаних, ипак сведочи сибиларизацију: кашици, виљушци, грешци, свесци, бризи, тузи, прузи, влази, задрузи, утеси итд. итд. Верујем да су тежње наших граматичара да се, онде где постоји колебање, задрже старији облици (слично као у Гпл. крошања-крошњи).

Западни народни говори, колико сам приметио, добро чувају то -ц- овде (владици), док се у источнијим чешће замењује са владики (мада је тамо и Апл. олу̏це, ора̏се па ништа).

Једини реални разлог за изузимање овде именице могла би, мислим, бити хомоформија с именом Вла̀дица, и то само у усменом тексту. У писаном имамо велико/мало слово (владици : Владици). Мада и у усменом најчешће иза ове речи долази атрибутив (владици Јовану), па знамо да није у питању лично име.
« Последња измена: 20. 11. 2010. у 15.44 J o e »

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.283
Одг.: Владици/владики
« Одговор #2 : 20. 11. 2010. у 17.23 »
У имену места Владичин Хан видимо да је и у источним одговорима то било пракса, зар не?

У Попу Ћири и попу Спири (хвала електронском издању и претрази), у дативу постоји само облик владици и као придев владичански (двор). Тако исто пише и Вук.

Данас као да постоји тежња да се избегне сибиларизација код сличних имена, па се и код оних именица код којих се у прошлости и примењивала, од тога одустаје. На пример, у Боки (Которској) наспрам у Боци, мајки и мајкино уместо мајци и мајчино итд.

П.С. Џо, да ли је мајка хипокористик од матер/мати? Слично имамо и бајка од баба, дејка од деда.
« Последња измена: 20. 11. 2010. у 17.27 Belopoljanski »

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.112
Одг.: Владици/владики
« Одговор #3 : 20. 11. 2010. у 17.44 »
Да, то сам заборавио да напоменем као аргумент. Према сибиларизованом дативу владици имамо придев владичин, док бисмо према владики морали имати владикин, што — мислим — није толико уобичајено.

То к у мајки, мајкино обично се тумачи као хипокористично (уп. свињске ножице : Дете је повредило ногицу).

Речници кажу да је од ма̑јка — ма̑јци, ма̑јчин, а од ма́јка — ма́јки, ма́јкин.

Тагови: