Српски језички атеље > Језик је огледало душе

Природни и граматички род (код им. на -а)

<< < (2/5) > >>

Bəʊləʊ:

--- Цитат: Đorđe у 18. 11. 2010. у 12.14 ---Sve su te imenice uvek gramatičkog ženskog roda. Dereta—Deretē—Dereti, Radeta—Radetē, Mileta—Miletē itd., kao devojka—devojkē—devojci itd.
--- Крај цитата ---

Taj takav koncept gramatičkog roda je veoma sumnjiv.  :)

Ali ni ja ne bih menjao oblik Radeta kada se odnosi na ženu.

Belopoljanski:

--- Цитат: Đorđe у 18. 11. 2010. у 12.14 ---Sve su te imenice uvek gramatičkog ženskog roda. Dereta—Deretē—Dereti, Radeta—Radetē, Mileta—Miletē itd., kao devojka—devojkē—devojci itd.
--- Крај цитата ---

Да ли ту мислиш на то да се реч деклинира и из ње изводе присвојни придеви на начин који је карактеристичан за именице женског, а не мушког рода? У смислу у којем би и имена Влада, Пера, Мића, Паја итд. такође била граматичког женског рода, јер се мењају као и Мира, Јела, Стана итд.? Ако је то у питању, онда ми је јасно.

Ја сам некако изједначио природни и граматички род и није ми пало на памет да се они могу разликовати. Баш за ове примере, Дерета, Радета, Милета, схватам да ћу рећи „Дерета је био“, „Милета је урадио“, па их зато стрпах у мушки род.

Đorđe:

--- Цитат: Bəʊləʊ у 18. 11. 2010. у 12.46 ---Taj takav koncept gramatičkog roda je veoma sumnjiv.  :)
--- Крај цитата ---

Zašto? :) Zar ne određujemo gramatički rod po obliku, tj. nastavcima, a prirodni po značenju?

Đorđe:

--- Цитат: Belopoljanski у 18. 11. 2010. у 13.28 ---Да ли ту мислиш на то да се реч деклинира и из ње изводе присвојни придеви на начин који је карактеристичан за именице женског, а не мушког рода? У смислу у којем би и имена Влада, Пера, Мића, Паја итд. такође била граматичког женског рода, јер се мењају као и Мира, Јела, Стана итд.? Ако је то у питању, онда ми је јасно.
--- Крај цитата ---

Naravno.


--- Цитат: Belopoljanski у 18. 11. 2010. у 13.28 ---Ја сам некако изједначио природни и граматички род и није ми пало на памет да се они могу разликовати. Баш за ове примере, Дерета, Радета, Милета, схватам да ћу рећи „Дерета је био“, „Милета је урадио“, па их зато стрпах у мушки род.
--- Крај цитата ---

Naravno, ali samo onda kada je imenicom Dereta, Mileta označeno biće muškog roda. Da je Mileta kojim slučajem žena (recimo, supruga nekog gospodina Milete), onda ćeš sigurno reći „Mileta je uradila“, jer onda označavaš biće ženskog roda.

To znači da su takve imenice gramatički ženskog, a prirodnog muškog i ženskog roda, tj. dvorodne ili oborodne su (ako su prezimena; a ako su pak lična imena, onda su samo prirodnog muškog, jer ih samo muškarci i nose). Dakle, kao i imenica pijanica iz Dujinog primera, ili recimo junačina (Velika junačina je došla : Veliki junačina je došao i sl.).

Bəʊləʊ:

--- Цитат: Đorđe у 18. 11. 2010. у 13.29 ---Zar ne određujemo gramatički rod po obliku, tj. nastavcima, a prirodni po značenju?
--- Крај цитата ---

Tako istina piše u gramatikama, ali meni to i nije baš ubedljivo.

Imamo, na primer, sudiju gde slaganje u jednini ide u muškom rodu, a u množini u ženskom. Pa kažemo u jednini je slaganje semantičko, a u množini gramatičko. Recimo to je ok.

Ali šta ćemo, na primer, sa violinistom? Slaganje nikad nije u ženskom rodu, jer možina ide po drugoj promeni, a kako je onda gramatički rod ženski? Ne može se reći da je po nastavcima, jer su rod i tip promene odvojene stvari. Tako da je taj rezon sumnjiv. [da]

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање