Српски језички атеље > Језик је огледало душе

Гостимировићева и Гостимировићка

<< < (6/6)

Đorđe:

--- Цитат: Зоран Ђорђевић у 17. 11. 2010. у 14.16 ---Некада су се девојке рано удавале, чим опунолете. Оне са 22-23 су већ имале слабе шансе да се добро удају, а шансе оних преко 25 (маторих усеселица) да се уопште удају биле су минималне. Можда је због тога онда било важно да се млађа женска особа већ приликом представљања одмах изјасни као удата или не.
--- Крај цитата ---

Da, sasvim moguće. U tom predratnom društvu je, sasvim sigurno, i jezik odražavao svetonazore i ispunjavao potrebe te jedne takve zajednice.

Danas je naše društvo drugačije, naš svetonazor je drukčiji, pa je i naš jezik drugojačiji. Bračni status je danas za nas sasvim trivijalna informacija o osobi koju ne poznajemo, muškoj ili ženskoj, pa nemamo ni potrebe niti razloga da ga ističemo u diskurzu — niti mi to više spontano i činimo u jeziku, dok nas neki tako profesori poput Brunovoga ne počnu pogrešno učiti onome što ni sami ne rade. :)

Belopoljanski:

--- Цитат: Бруни у 17. 11. 2010. у 10.41 ---Pa ni žena u nekim zemljama. Npr. u Španiji žene ne menjaju svoja prezimena.

--- Крај цитата ---

Мислио сам на поднебље где се говори наш језик.


--- Цитат: Đorđe у 17. 11. 2010. у 10.22 ---Petrovljeva, Markovljeva, Šešeljeva, Maršićaninova. Prezimena na -ski ostaju nepromenjena, pa ćemo morati kongruenciju postizati na druge načine (gospođa Gardinovački).

Koštunica, Vještica, Radeta su već gramatičkog ženskog roda, pa se ne moraju menjati (m. r. Radeta je rekao / ž. r. Radeta je rekla).
--- Крај цитата ---

Зар Радета није мушког рода? Љубота, Радета, Владета, то су мушка имена и надимци и из њих изведена презимена, зар не?

То на страну, оно горе сам говорио по сопственом осећају и говору средине. На пример, овде у Банату су презимена типа Гардиновачки честа и ту би се за девојку са презименом Гардиновачки рекло Гардиновачка. Слично као и код Македонаца, где ће се женски чланови породице нпр. Најдоски ословљавати (или и презивати?) Најдоска.

Опет, по мом осећају, ишло би г-ђа Жежељ, г-ђа Драмићанин (да се оставим оних несрећно одабраних примера из политике :)), јер ако би ћерка Жежеља била Жежељева, онда би и његов син био Жежељев. Са становишта норме си сигурно у праву, овде мало говорим и о сопственом језику, немој ово схватити као противречење јер то није. :)

Бруни:
(Gđa bez crtice, Belopoljanski ;))

Pa uz "gđa" i ne može da ide to promenjeno prezime. To se koristi samo kad stoji samo. Dakle, reći ćeš:

- Gđa Žeželj je rekla da…

Ali:

- Žeželjeva je izjavila da…

Gđa Žeželjeva nikako.  :P

J o e:
Поруке које се тичу природног и граматичког рода издвојене су овде.

Навигација

[0] Списак порука

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање