Ја сам се на то навикао давних дана, сад ми је и једина прихватљива пракса, бар при локализацији. Неко време сам транскрибовао, али сам видео да од тог посла нема ништа јер је поједине називе немогуће транскрибовати а да не залазиш у сиву зону, или транскрибовани облици изгледају очајно. А оно што највише мрзим јесте недоследност: „Ајд’ да транскрибујем Picasa, баш је згодна реч… Виђ’ овог хибрида MySQL, пу!, где баш он да ми се нацрта!“ (десило ми се x пута). Да не помињем да нико живи, па ни преводиоци на друге ћириличке језике, не транскрибују.
А вала, свакако је боље него да се преводе властита имена програма — као што је то случај у појединим системима отвореног кода — где је Firefox преведен као Ватрена птица, Banshee као Злослутница, Audacious као Безочник итд., а с друге стране се налазе транскрибована имена, дакле пола-пола.
