Српски језички атеље > Морфологија

О граматичности (патролиран, асистиран…)

<< < (3/5) > >>

Vukvuk:

--- Цитат: Шоми у 21. 07. 2012. у 09.03 ---Ма какви ад хок захтеви? Шта то значи уопште?
--- Крај цитата ---

Pa na licu mesta konstruišeš zahteve. Šta sad, kao, dve reči, ako su etimološki ili semantički povezane, moraju biti pozajmljenice iz istog jezika?


--- Цитат: Шоми у 21. 07. 2012. у 09.03 ---Која језичка правила? Зар ћемо правило градити на основу пар (оправданих или неоправданих) изузетака од неког другог правила, па то прогласити тежњом у српском језику, а где ће ново правило потпуно потрти старо, јер „неки затуцани формалиста наопако прописује норму“? Где то има?
--- Крај цитата ---

Ali ko je uopšte rekao da mora biti pravilno ili ovako, i onda sve mora biti po tom pravilu, ili onako, i onda sve mora biti po tom drugom pravilu? Ko je šta proglašavao za apsolutnu težnju u srpskom jeziku? Ko je tvrdio da će novo pravilo potpuno potrti staro? Unosiš mnogo pretpostavki koje niko nigde nije izneo niti su bilo čime utemeljene.

Ja samo kažem da je to jedan formalizam koji je jeziku po prirodi stran.

>>Mod: Obrisan komentar nan obrisani komentar.<<

Шоми:
Ти се жали нашим граматичарима који су рекли да се од несвршених глагола не твори трпни придев. И обично су речи творбено и семантички повезане и позајмљиване су из истог језика. Нећемо штрпкати глагол из једног језика, придев из другог, именицу из трећег. Дакле, ако прихватимо асистиран, то ће се морати извести преко асистирати, а не „узео сам асистирати из латинског, а асистиран из енглеског, тобож преко латинског, а асистенција из француског, а асистент из италијанског, тако ми се свиђа и тако ми је граматично“.

А ако то урадимо — усвојимо асистиран из енглеског и правимо се да је дошло из латинског — то потире тврдњу из прве реченице да непрелазни глаголи не граде трпни придев (а за непрелазност тих глагола жали се целом корпусу матерњих говорника који су овако употребљавали те глаголе, на челу са четом књижевника по којима је и моделован књижевни језик), па ће онда новоусвојено правило да га граде и да је то у српском регуларно оборити прво правило у потпуности, те ћемо лепо и регуларно имати асистиран, патролиран, дискутован, комуникован/комунициран…

The message was communicated (сасвим регуларна реченица у енглеском) = Порука је комуницирана?? Нећу ни да потежем питање језичке компетенције оних који ово овако користе.

>>Mod: Obrisan odgovor na obrisani komentar.<<

Farenhajt:
Uzgred, pošto se (u kontekstu Viki-terminologije) vrlo lako može reći "nadzirana tema" ili "tema pod patrolom", za pridevom "patrolirana" apsolutno ne postoji nikakva potreba.

>>Mod:Obrisan off-topic.<<

Vukvuk:
Ko u klin, ko u ploču.

Za početak, nemam ja šta kome da se žalim, a ti da pljuješ s visine (bez ikakvog ozbiljnog rezona) na sve što se tebi, eto, ne sviđa.


--- Цитат: Шоми у 21. 07. 2012. у 09.41 ---Ти се жали нашим граматичарима који су рекли да се од несвршених глагола не твори трпни придев. И обично су речи творбено и семантички повезане и позајмљиване су из истог језика. Нећемо штрпкати глагол из једног језика, придев из другог, именицу из трећег. Дакле, ако прихватимо асистиран, то ће се морати извести преко асистирати, а не „узео сам асистирати из латинског, а асистиран из енглеског, тобож преко латинског, а асистенција из француског, а асистент из италијанског, тако ми се свиђа и тако ми је граматично“.
--- Крај цитата ---

Obično — možda, nužno — ne. http://en.wikipedia.org/wiki/Hasty_generalization


--- Цитат: Шоми у 21. 07. 2012. у 09.41 ---А ако то урадимо — усвојимо асистиран из енглеског и правимо се да је дошло из латинског — то потире тврдњу из прве реченице да непрелазни глаголи не граде трпни придев (а за непрелазност тих глагола жали се целом корпусу матерњих говорника који су овако употребљавали те глаголе, на челу са четом књижевника по којима је и моделован књижевни језик), па ће онда новоусвојено правило да га граде и да је то у српском регуларно оборити прво правило у потпуности, те ћемо лепо и регуларно имати асистиран, патролиран, дискутован, комуникован/комунициран…
--- Крај цитата ---

A da za početak samo usvojimo asistiran iz engleskog i da se ništa ne pravimo? Dokle i sa navlačenjem konsekvenci koje uopšte nužno ne proizlaze?

Mada tvrdnja iz prve rečenice već ne stoji apsolutno — tako da jedan primer manje ili više tu u svakom slučaju ništa ne menja.


--- Цитат: Шоми у 21. 07. 2012. у 09.41 ---The message was communicated (сасвим регуларна реченица у енглеском) = Порука је комуницирана?? Нећу ни да потежем питање језичке компетенције оних који ово овако користе.
--- Крај цитата ---

Ne, pa potegni, molim te. Davno nismo slušali o ljudima koji nisu ni srpski savladali. :P

Шоми:
Не може се усвојити придев асистиран из енглеског, зато што већ имамо глагол, именицу и остало преузето из латинског, па ће се придев, ако је у складу с граматиком, творити из те породице речи.

Допуна: У том светлу, имамо и чувено implant што је код нас имплантат, према латинском, а не *имплант. Такође се каже и компилатор (према компилирати које већ постоји), а не *компајлер → компајлирати, затим профиличар (према постојећем профилисати), не *профајлер → *профајлирати итд. И друге сродне речи изводе се преко латинског.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање