Аутор тема: Радивој Бојичић: "На ушћу двеју река испод Авале"  (Прочитано 2032 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.420
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Око недавно сам прочитао књигу Радивоја Бојичића "На ушћу двеју река испод Авале".  Аутор је новинар, хумориста, сатиричар, дугогодишњи главни уредник "Ошишаног јежа". Поред осталог, написао је сатиричну новелу "Ало, ође мобилни", по којој је направљена одлична монодрама.
Ево шта пише на задњој страни корица:

Najduhovitiji roman o Beogradu i Beograđanima svih vremena

Ovo je najčudnovatiji humoristički bedeker Beograda, odnosno duhovito putovanje kroz vreme i prostor koje karakteriše sadržajna i nepoštedna otvorenost i strast u odlomcima, znacima, šiframa i komadićima istorije grada na ušću dveju reka ispod Avale.Ovo je roman o zanosu, roman u kojem se događaji, istorijske ličnosti, sinonimi i karakteristčni sleng metropole, kao i večita lakomislenost i lakovernost, širokogrudost i gostoprimlјivost Beograđana, kao u kakvom filmu brzih rezova, melјu i stapaju u urnebesnu komediju o najznačajnijem gradu na Balkanu…


Идеална књига за поклон пријатељу.

Ван мреже расејан

  • матори зајебант
  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 180
  • Говорим: енглески, руски, мађарски. натуцам немачки, француски, италијански, шпански и општесловенску гомилу
  • Родно место: Зрењанин
    • Српски ми је матерњи језик
    • код мене
Претпостављам да је и сам наслов књиге посебна врста зајебанције на рачун песме, којом је делта Дунава померена неколико стотина километара узводно (сећам се и из које је то песме, а отприлике и из које је године).
прибор за јело није за јело

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.420
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Цела књига је једна тешка зајебанција.
Главна личност је "наш човек". Поглавља су тако и насловљена: Наш човек у градском превозу, Наш човеку паузи за ручак, Наш човек у омиљеној кафани, и све тако. У цркви, на славама, на стадиону, као домаћин, као родољуб, као демократа, као шпијун…
Чим прочиташ пола, пожелиш да то прочита још неко и већ смишљаш коме ћеш све да је препоручиш.

Ван мреже Тузор

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Ко је субјекат, не може да размишља објективно.
  • Родно место: Краљево
    • Српски ми је матерњи језик
Око недавно сам прочитао књигу Радивоја Бојичића "На ушћу двеју река испод Авале".  Аутор је новинар, хумориста, сатиричар, дугогодишњи главни уредник "Ошишаног јежа". Поред осталог, написао је сатиричну новелу "Ало, ође мобилни", по којој је направљена одлична монодрама.
Један је Лале!
У разговору са њим нема неког обичног равног говора, приповедања - свака реч може да послужи за нови каламбур, сатиричну жаоку, ишчашену дигресију, наднаравну асоцијацију…
Хвала, Зоране, за препоруку. Нисам могао да се сетим којим прилогом је Лале заступљен у лексикону "Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури" (Ошишани јеж, 1998), па сам тркнуо до собе са посебном полицом одвојеном за сатиру. И увидех да је овај Иванграђанин (по рођењу) одабрао краћу причу "Писац", у којој "узраста" од писца (критичара "негативних друштвених појава" и "савести друштва") у изабраног представника народа, дакле - у "свог" јунака.
Постао сам свој јунак.
И убрзо је мој јунак почео да прогања свог писца.
Забранио сам му књиге.
Скинуо сам га с телевизије.
Истерао из позоришта.
« Последња измена: 24. 03. 2013. у 12.34 Тузор »
Свака идеја, која је у нама апсолутна, или адекватна и савршена, јесте истина.

Тагови: