Аутор тема: Положај енклитике  (Прочитано 13644 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Одг.: Положај енклитике
« Одговор #30 : 17. 11. 2013. у 17.12 »
Meni smeta to naime usred rečenice. Na početku rečenice se manje osjeća kao poštapalica.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.079
Одг.: Положај енклитике
« Одговор #31 : 17. 11. 2013. у 20.06 »
Али ово није никаква „поштапалица“, него реч с битном кохезионом функцијом. И место му, заиста, јесте најчешће на почетку, али не знам зашто би морало да буде ту.

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 787
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Положај енклитике
« Одговор #32 : 17. 11. 2013. у 20.28 »
Meni je draže, moram priznati, da takve reči viđam na nepočetnom mestu (ne mislim da je tako bolje, prosto se meni više sviđa). A, interesantno, na engleskom se još uvek mogu naći osude inicijalnog "however", te propisi da se mora naći usred rečenice.
Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.980
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Положај енклитике
« Одговор #33 : 17. 11. 2013. у 20.54 »
Meni je svejedno gde će biti to "naime". Samo da ostale reči budu raspoređene kako treba. Svejedno mi je da či će biti jedna od ove dve verzije:

Још je А. Белић, наиме, дефинисао књижевни језик као такав…
Naime, još je A. Belić definisao književni jezik kao takav…
A  može i ovako:
Još je, naime, A. Belić definisao…

"Je" mora ići pre "definisao" u ovakvim kombinacijama. U stvari, osim ako A. Beliću ne dodamo neki aribut, ili neki opis, ne vidim kako bi "je" uopšte moglo da se nađe iza "definisao". I to pod uslovom da se izbriše i ono "još".

Naime, A. Belić, srpski linvista, definisao je…
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.079
Одг.: Положај енклитике
« Одговор #34 : 17. 11. 2013. у 21.27 »
Али шта је толико страшно у резоновању: у реченици Још А. Белић је дефинисао књижевни језик хоћу да ставим наиме иза субјекта; ставим га ту, а онда морам да померим енклитику иза глагола, да не би стајала иза паузе?

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Одг.: Положај енклитике
« Одговор #35 : 17. 11. 2013. у 21.37 »
Pa ne, nije mi jasno zašto je Otac uopšte postavio taj citat. Ja bih radije stavio naime na početak, jer mi malčice „književno“ zvuči ta pauza usred rečenice, ali ni u tom Stanojčićevom ne vidim ništa za :-/. Zato i pitam u čemu je stvar.

Ван мреже Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 413
Одг.: Положај енклитике
« Одговор #36 : 2. 12. 2014. у 14.28 »
U vezi s davnašnjom pričom o enklitikama na ovoj temi, evo članka pod simpatičnim naslovom ’Gde enklitikama mesto je’ Đorđa Jankovića sa RTS-a. Nažalost, izgubilo se formatiranje teksta kad sam ga ovde kopirala pa je bolje pročitati ga na samom sajtu (a ako neki moderator ume da prepravi tako da se i ovde prikažu kurzivi i boldovanje, unapred mu hvala sređeno).

Где енклитикама место је?

Вакернагелово правило. Игноришите једва изговорљиво презиме швајцарског лингвисте. Запамтите само ово: енклитике* иду на друго место у реченици, у индоевропским језицима, па и у српском.

Ослушните вести. Министар Пера Перић изјавио ЈЕ да…, Влада Србије усвојиЋЕ данас одлуку…, или Наша репортерка јавила СЕ из Обреновца, Најновије вести чуЋЕМО од моје колегинице.

Не, нисте ви изгубили осећај за ред речи. Просто — читате реченице српских медијских посленика, граматички неумољивих и лекторском речју неустрашених.

Не мозгајте много, ви тако не говорите. Реченице које бисте природно изрекли не размишљајући о енклитикама — не изгледају као оне горње. Уобичајено би било Кум Пера ЈЕ рекао да долази, Пријатељи мог брата ЋЕ усвојити дете, Најновије вести ЋЕМО чути од Марка. Помоћни глагол свуда долази ИСПРЕД главног глагола. Нико не говори Кум Пера рекао је да долази!

Али ако спадате у новинаре, уреднике и спикере, може се рачунати да имате професионалну и језичку деформацију: верујете да ваша реченица звучи отменије и званичније ако енклитику метнете што даље од њеног почетка.

Е, ту грешите. Енклитикама, начелно, припада друго место у реченици, одмах иза субјекта, објекта или одредбе, шта већ долази на почетку (Пера ЈЕ спавао, Марка ЋЕМО упознати, Сутра БИСМО дошли). Некад енклитика уме чак и да се умеће унутар синтагме, да буде дословно на другом месту, али то чини чешће у разговорном стилу: Наш ЈЕ Пера спавао, Сасвим СМО кратко били тамо

Од тог главног, неутралног случаја има стотину изузетака, на пример када хоћете да стилски онеобичите свој израз: Још исте године отпочела ЈЕ градња великог моста на Дрини, или да направите драмску паузу: А партизан — истргне СЕ из њених чељусти. Одступа се и када енклитика долази иза дужег израза коме следи пауза у говору, јер нема на шта испред себе да се наслони: Перин
добар друг из младих дана | дошао ЈЕ јуче
.

Ово последње се занемарује и након педесет и више година нормативних опомена. И даље наилазимо на је које виси ни небу ни на земљи: Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи — ЈЕ у току. Око 150 станова у београдском насељу Степа Степановић" ЈЕ на снижењу. Главна измена, каже министарка Кори Удовички, ЈЕ то да минули рад неће моћи да се преноси. Свуда треба енклитику ставити иза следеће речи или је претворити у пуни, акцентовани облик: јесте.

Али — да се вратим теми — то су све посебни случајеви. Ви заувек упамтите макар основно: енклитику сместите тамо где бисте је у говору спонтано изговорили у реченици, а не што даље од почетка.

Ево како се то погрешно ради у нашој кући:

Папа Фрања у посети је Тирани. Спасавање Џакарте коштаће 40 милијарди долара. Премијер Вучић рекао је да је са шеиком разговарао о пројектима. Милош Теодосић један је од петорице најбољих на шампионату. Шверцовање у ГСП-у биће прекршај. Влада Србије усвојила је предлог закона. Наша екипа била је на лицу места. Више о томе чућемо од колегинице с терена. Стеван Синђелић биће сахрањен сутра у 14 ч. Норвешке новчанице могле су овако да изгледају. Корисници социјалне помоћи мораће да раде.

Ако вам је до језичке гимнастике (а не бисте ово читали да није), вратите се на претходни пасус и сваку енклитику преместите за једно место уназад. Папа Фрања је у посети Албанији… Е тако, лакше се дише.

Зашто тако пишу? Нико не зна. Исправљам место енклитике, објашњавам, цртам  ~ (знак за инверзију) — помоћи нема.

Онда уздахнем, разменим неколико снуждених погледа са студијом Ред речи у реченици Љубомира Поповића. Ја њој: „Куку“, она мени: „Авај“. Не помаже ни наука, ни истраживање језичког корпуса, ни поуздани закључци са страна 283 и 331: „Енклитике показују антиципативну тенденцију — тј. тенденцију да се распоређују не иза глагола (са којим су лексички, морфолошки или синтаксички везане), него иза почетка или бар близу почетка реченице“, „Одвајање енклитике од почетне синтагме, бар ако ова није јако развијена, представља
факултативну појаву“… С узалудним аргументима у рукама, посежем за законом.
Вадим из фиоке одлуку Одбора за стандардизацију српског језика: „Енклитикa у нaчeлу дoлaзи нa другo мeстo у рeчeници, пoслe првe нaглaшeнe рeчи, oднoснo после првe синтaгмe“ и подвлачим недвосмислену нормативну забрану реченице *Наш професор добар је човек. Саберем се, па све из почетка. За компјутер. Ја померим, они врате. Ја померим, они врате.

Бескрајан пркосни круг. У њему, енклитика.

Али — ћераћемо се још.

*Подсетник: Енклитике су оне мале, најчешће помоћне речи, које се не акцентују посебно, него заједно са речју иза које стоје, на пример: МИлан <u>је</u> | ДОшао | КУћи; ВИдео сам их | ЈУче.
« Последња измена: 31. 12. 2015. у 18.17 Rancher »

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.770
Одг.: Положај енклитике
« Одговор #37 : 2. 12. 2014. у 15.38 »
Bar u futuru, deluje mi da prisustvujemo procesu gramatikalizacije (ah, kako mrzim tu reč) pomoćnog glagola, čemu je doprinela i pravopisna konvencija da se piše spojeno s infinitivom (a ne kao Hrvati, morat će). Sudeći po primerima, sve više ljudi doživljava oblike futura čućemo, biće, moraće itd. kao nerazdvojive, i ne pada im na pamet da upotrebe standardne oblike (u primerima) ćemo čuti, će biti, će morati.

Razumem ja čoveka iz njegovog lektorskog ugla, ja samo opisujem lične utiske iz svog deskriptivističkog ćošeta.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.137
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Положај енклитике
« Одговор #38 : 31. 12. 2015. у 17.52 »
Цитат
Некад енклитика уме чак и да се умеће унутар синтагме, да буде дословно на другом месту, али то чини чешће у разговорном стилу: Наш ЈЕ Пера спавао, Сасвим СМО кратко били тамо
Колико је ово честа појава? У хрватском поприлично, код нас… не баш, бар не у разговорном језику младих. У песничком је стилу вероватно заступљена (?), но нисам неки читач. Џо, може претрага по Корпусу честих конструкција које ти падну на памет?

Тагови: