Аутор тема: Ničim (ne)izazvan  (Прочитано 21071 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.112
Одг.: Ničim (ne)izazvan
« Одговор #45 : 5. 08. 2012. у 01.15 »
Цитат: СЈП: 151
Правило о двострукој негацији мора се поштовати и с трпним придевом. То значи да ће он доћи у одречном облику (с предиксом не-) у свим спојевима као ничим неизазване санкције, никад неизречене мисли, никад неостварена замисао, ничим непомућена срећа (а   „ничим изазване“ и сл.).

Цитат: Српски језички саветник: 146–148

Одговор је доста једноставан, али ипак захтева објашњење. Занимало нас је шта о томе мисле и наше колеге „језичари“, па смо о томе спровели малу анкету, али мишљења нису била истогласна.

О чему је заправо реч? Прво, о самом значењу облика прежаљен и о значењу негираног облика непрежаљен, друго — шта те две речи значе у синтагматској спрези с временском одредбом никада (никада + (не)прежаљен), односно у ширем реченичном окружењу.

Облик прежаљен је заправо трпни придев од глагола прежалити, а глагол прежалити значи: престати жалити, не жалити више (за неким или за нечим) или утешити се после губитка (некога или нечега), као: Петар је већ прежалио изгубљени новац; Удовица је прежалила свога мужа — тј. нема више осећања туге, престала је жалост (за изгубљеним), јер се већ у самом значењу прежалити, прежаљен иманентно садржи елемент — завршетка или порицања (= нема (више) жаљења, прошла је жалост).

Ако пак одредбу прежаљен доведемо у везу с временским прилогом никада (никада + прежаљен, као у примеру типа: Навршава се година од смрти наше драге и никада прежаљене кћери — произлазило би (методом језичке трансформације) да је посреди нелогичан исказ, тј. као да је речено никада + више нема жалости, па отуда и да — никада (удовица) не(ће) жали(ти) (мужа), односно — никада (Петар) не жали, неће жалити (новац). Из трансформационог исказа, дакле, произлази да у тој спрези прилогу никада очевидно није место. Ово тим пре што смислом реченице заправо хоће да се каже управо супртоно: да удовица није прежалила мужа, да Петар није прежалио новац.

Од значења прежалити ,прежаљен, међутим, разликује се облик — непрежаљен. Граматички гледано, непрежаљен није глаголски (трпни) придев (није дериват глагола не+прежалити), већ аутохтони придев (детерминатив) са значењем: који се не може прежалити, непрежаљив, дакле, ппв који у своме основном значењу садржи елемент онога што је — трајно, стално, постојано, па се отуд исказом непрежаљени муж, непрежаљени новац и сл. казује да је реч о „жалости која (стално, увек) траје“, дакле, која не престаје — никада, не завршава се никада, остаје, увек, заувек, за сва времена и сл.

Употребу облика (никад) не прежаљен, осим у читуљама, налазимо и у делима наших врсних писаца, нпр.: Тај мирис јесу давне, сретне, никад непрежаљене успомене прве и једине љубави (Иво Андрић, Ex Ponto); Јелена … даје своме никада непрежаљеном супругу … помен (Стеван Сремац, Приповетке); Своме непрежаљеном … брату посвећујем овај  рад (Драгиша Васић…) […]

Уопштено узев, дакле, озбиљније колизије између склопа — никад прежаљен и никад непрежаљен у датом контексту нема, али се у овоме другом (никад непрежаљен), бар с језичке тачке гледишта, мора (или може) дати предност.

Конструкција је, иначе, настала по систему: никада прежаљен = непрежаљен, а с додатним прилогом никада значење непрежаљености се наглашава, као да је речено никада прежаљен (=непрежаљен) ће бити, односно: биће — никада непрежаљен.
Е. Ф.
 

Имам осећај да М. Радовановић има озбиљан одговор на ово питање, али у његовим Старим и новим списима, где је већина радова посвећена номинализацији, не налазим. Чак ни чланак Номинализација и негација не говори о томе. :(

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.112
Одг.: Ničim (ne)izazvan
« Одговор #46 : 5. 08. 2012. у 01.30 »
Има ли нечег код Пипера и др. у Синтакси?

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.112
Одг.: Ničim (ne)izazvan
« Одговор #47 : 8. 08. 2012. у 11.48 »
Изнео бих неколико опаски:

1. Ширина. Овакво негирање функционише не само код трпних придева, већ код свих придева који имају некакву валенцију и код именица. Такође, може се градити за све рекције и прилошке одредбе: никад (не)прежаљен, никад (не)опран, никуд (не)одведен, никако (не)замишљен, ничег (не)достојан, никоме (не)захвалан, ничим (не)опран, ни на коме (не)искаљен (бес)…. Моје осећање прима и једну и другу варијанту.

2. Позиција. Код именица допуне неутрално долазе постпозитивно, и ту, мислим, нема проблем: неразмишљање ни о чему, неслагање ни са ким, нетрошење ни на шта, неразумевање ни за шта, нетрошење ни на шта, неучествовање ни у чему. (Мада се ове конструкције не би можда природно употребиле, лако их је конструисати у примерима типа: Марко се не слаже ни с Пером ни с Миком ни с Јовицом. То његово неслагање ни са ким није добро за њега.) Осим што ми ненегирана именица овде „не иде“ (*слагање ни са ким), мислим да и семантика може бити релевантна (трошење ни на шта : нетрошење ни на шта). Дакле, код именица, где рекција долази иза, природна је дупла негација. Тако је, чини ми се, исто и код придева где је рекција постпозитивна: невезан ни за шта, ненавикнут ни на шта (обрнуто би могло обоје ни за шта (не)везан, ни на шта (не)навикнут). С друге стране, и код придева можемо имати семантичку дистинкцију ако ротирамо главну и допунску реч: одведен никуд : неодведен никуд, опран ничим : неопран ничим (ово прво означава извршену радњу, друго не).

Из тога што никуд одведен значи једно а одведен никуд друго можемо закључити да нешто није у реду, па да нормом забранимо ово прво (као садашњи нормативисти), а можемо и увести (с тим што би то требало добро описати у званичним граматикама) објашњење да препозитивна негирана допуна или одредба у именичкој или придевској синтагми протеже негацију и на главну реч.

3. Придеви и партиципи. Даље, мислим да постоји разлика између негирања описног и трпног придева. Синтагму никад опран пре бих тумачио као да је квалитативна (← Он никад није опран = чист [какав]), а никад неопран као номинализацију пасивне реченице (← Он никад није опран ← Њега никад нису опрали). Не знам да ли други имају такво осећање. Квалитативно значење блокирају глаголске рекције: ничим (не)опран може бити само пасивно.

Квалитативни придеви могу да имају кондензовану негацију (да је само придев негиран): Он није ничег достојан → Он је свега недостојан; Ствар није нимало банална → Ствар је сасвим небанална, док је код трпних негација „диспергована“: Он није ни на шта навикнут → Он је ненавикнут ни на шта (*ненавикнут на све); Он није никуд одведен → Он је никуд неодведен.


Цитат
Одговор је доста једноставан

[cesh] Рекао бих да се Фекете жестоко прерачунао с овим.
« Последња измена: 8. 08. 2012. у 12.04 J o e »

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.798
Одг.: Ničim (ne)izazvan
« Одговор #48 : 8. 08. 2012. у 12.48 »
Sve i da uzmemo zdravo za gotovo Feketeovo obrazloženje za nikad neprežaljen (a meni i tu dosta škripi), rekao bih da se ono slabo generalizuje za ostale slučajeve.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.112
Одг.: Ničim (ne)izazvan
« Одговор #49 : 8. 08. 2012. у 14.08 »
Цитат
мислим да постоји разлика између негирања описног и трпног придева. Синтагму никад опран пре бих тумачио као да је квалитативна (← Он никад није опран = чист [какав]), а никад неопран као номинализацију пасивне реченице (← Он никад није опран ← Њега никад нису опрали). Не знам да ли други имају такво осећање. Квалитативно значење блокирају глаголске рекције: ничим (не)опран може бити само пасивно.

Заборавио сам да напоменем да би се ово могло применити и на прежаљен: ако је прави придев, онда је пре никада прежаљен (као никада леп, никада миран), а ако је трпни, онда никада непрежаљен. То је само предлог.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.449
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Ničim (ne)izazvan
« Одговор #50 : 8. 08. 2012. у 15.38 »
Има ли нечег код Пипера и др. у Синтакси?

Nisam uspeo da nađem.

Тагови: