Аутор тема: Adolescentno i adolescentsko  (Прочитано 6093 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.064
Одг: Adolescentno i adolescentsko
« Одговор #15 : 5. 06. 2012. у 16.24 »
Adolescencija nije pubertet, ali pubertet JESTE adolescencija i pubertetlija JESTE adolescent (cf. K-Š)? Neko je tu napravio neki težak propust. Dogovorite se ko.

Ти. Јабука је воће би се у математици обележило са Ј ∈ В, а не Ј = В. Дакле не може уместо воће да се каже јабука.

Ako kao primer za "matematičku nauku" uzimaš naziv Milankovićeve knjige, on se zapravo parsira kao "matematička klimatologija", tako da se ne bi mogao usvojiti.

Зашто бих узимао поред других, здравих и правих примера које даје Гугл?

molio bih te da mi navedeš nazive nekoliko stručnih knjiga ili članaka koji se bave pleonazmima i redundancijama, pa bih ja to nasamo da izučim. Ko zna, možda ću se prikloniti tvome mišljenju. (Mada sumnjam, jer sam ja prevodilac, a ti teoretičar - jezik poimamo na vrlo različite načine.)

Не чини ми се смислено неверног Тому убеђивати, по огромну цену својих живаца, у оно што му је отворено неприхватљиво. У чему је проблем да ти мислиш једно, а ја друго?
Осим тога, већ други или трећи пут воду на своју воденицу покушаваш да натераш неким нетачним спекулацијама о мојим животним поставкама, у које немаш никакав увид. Значило би ми да престанеш с тим: шта ти можеш да знаш о томе колико се ја практично бавим језиком??

(Множина није краљевска него реална: о томе су чланови форума, међу којима и ја, говорили на некој теми. Двоумим се да ли заиста не знаш да би множина у мојој реченици, све и да је деиктички пројектована, морала бити pluralis modestiae, а не pl. majestatis. А можда си свесно злонамеран.)

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Adolescentno i adolescentsko
« Одговор #16 : 5. 06. 2012. у 18.17 »
Ти. Јабука је воће би се у математици обележило са Ј ∈ В, а не Ј = В. Дакле не може уместо воће да се каже јабука.

Sad ćeš još da me učiš kako se koristi rečnik?

adolescencija - prva mladost; životno doba između puberteta i rane zrelosti

pubertet - doba polnog sazrevanja dečaka i devojčica, polna zrelost, adolescencija

Dakle, u prvoj definiciji pubertet čak i NE SPADA u adolescenciju, a u drugoj je pubertet IZJEDNAČEN s adolescencijom.

Pošto dr Šipka više nije s nama, dogovorite se ti i Klajn.

Зашто бих узимао поред других, здравих и правих примера које даје Гугл?

A pa dobro, onda ćemo Gugl koristiti i kao potkrepu za "čak štaviše" i sl.

Не чини ми се смислено неверног Тому убеђивати, по огромну цену својих живаца, у оно што му је отворено неприхватљиво. У чему је проблем да ти мислиш једно, а ја друго?
Осим тога, већ други или трећи пут воду на своју воденицу покушаваш да натераш неким нетачним спекулацијама о мојим животним поставкама, у које немаш никакав увид. Значило би ми да престанеш с тим: шта ти можеш да знаш о томе колико се ја практично бавим језиком??

(Множина није краљевска него реална: о томе су чланови форума, међу којима и ја, говорили на некој теми. Двоумим се да ли заиста не знаш да би множина у мојој реченици, све и да је деиктички пројектована, морала бити pluralis modestiae, а не pl. majestatis. А можда си свесно злонамеран.)

Prvo si ti nastupio poluprezrivim tonom "nije valjda da ne odobravaš pleonazme", iz čista mira (kao i uvek). To si podržao i napominjanjem da postoji i nekakva tema (bez navođenja linka) gde si, slutim, opet svoj lični stav sročio u vidu ekskatedarskog saopštenja. Što će reći: "Farenhajte, mudraci su većali (ili možda ’mudrac je većao’?), ne budi nepoćudan."

Tvoje živce, izgleda, IZRAZITO pogađa kad god neko želi tvoje znanje da izvrgne proveri. Nisi mi nikad predočio ko je taj ko "premerava" i "definiše" uzus, nego si se povukao u "uvređenu tišinu" od dve nedelje. Sad ni povodom ovog problema nećeš da ponudiš nikakav izvor koji bi bilo potkrepio bilo opovrgao tvoje stavove, uz rizik da se možda u tvojim "objektivnim" saopštenjima ipak razabere privatan ukus. Bojiš se da izgubiš auru lokalnog autoriteta?
« Последња измена: 5. 06. 2012. у 18.22 Farenhajt »

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.277
Одг: Adolescentno i adolescentsko
« Одговор #17 : 5. 06. 2012. у 18.17 »
Не знам да ли се нешто променило у међувремену, али раније се у школи учило да је адолесценција период после пубертета.

У свакодневном говору преплитање свакако постоји, јер се „пубертетом“ и „пубертетлијама“ (нпр. несташни, недисциплиновани и полно радознали 16-годишњаци и 17-годишњаци) углавном називају млади који су заправо у доби ране адолесценције, а не пубертета.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.064
Одг: Adolescentno i adolescentsko
« Одговор #18 : 5. 06. 2012. у 18.42 »
Клајн и Шипка нису речник медицинских/психолошких термина. Ја сам разумео да стручњаци праве разлику између овог двога, те да се речи не могу користити синонимно у научном тексту.

(На остало не бих (сад) одговарао.)

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.450
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Adolescentno i adolescentsko
« Одговор #19 : 5. 06. 2012. у 18.53 »
Adolescencija je razvojni period (koji, dakle, podrazumeva kognitivnu, psihosocijalnu i komponentu fizičkog razvoja) između detinjstva i (rane) zrelosti, okvirno od 10-11. do 18-21. godine. Sinonim za adolescenciju je mladalaštvo.

Pubertet je period fizičkog i polnog sazrevanja, čije su granice određene hormonalnom aktivnošću pojedinca. Pubertet se vremenski delimično poklapa sa adolescencijom, ali ne nužno sasvim, i svakako nije njen sinonim, jer ima uže značenje.
« Последња измена: 5. 06. 2012. у 18.58 vukvuk »

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Adolescentno i adolescentsko
« Одговор #20 : 5. 06. 2012. у 21.15 »
Клајн и Шипка нису речник медицинских/психолошких термина.

To je opravdanje da se u kapitalnom OPŠTEM rečniku STRANIH reči (dakle, i stručnih termina iz svih oblasti znanja) prave leksikografsko-logičke greške i da se traljavo preuzimaju definicije iz drugih rečnika koji jesu medicinski/psihološki?

Ја сам разумео да стручњаци праве разлику између овог двога, те да се речи не могу користити синонимно у научном тексту.

Ko je i gde u ovoj temi uopšte pominjao naučni registar? Inicijalno pitanje nema čak nikakve veze s naučnim jezikom spram svakodnevnog, nego s tvorbom. Stručnjaci neka govore kako njima treba, a u svakodnevnom jeziku stvari stoje ovako:

У свакодневном говору преплитање свакако постоји, јер се „пубертетом“ и „пубертетлијама“ (нпр. несташни, недисциплиновани и полно радознали 16-годишњаци и 17-годишњаци) углавном називају млади који су заправо у доби ране адолесценције, а не пубертета.

I za kraj:

(На остало не бих (сад) одговарао.)

Nisam ni sumnjao.
« Последња измена: 5. 06. 2012. у 21.20 Farenhajt »

Тагови: