Српски језички атеље > Језик је огледало душе

Жаргон

<< < (2/4) > >>

Бруни:
’Триповати се’, може се ’превести’, генерално речено, као ’фантазирати, умишљати, залуђивати се’. У неком контексту, може се рећи да се неко триповао на нешто, али је онда запео и на крају заиста остварио свој трип, што да не. Нпр. ’Пера се триповао целог живота да ће постати самурај и живети у Јапану, али на крају, сплетом чудних околности, Пера сад заиста живи у Јапану и заиста јесте самурај’.

Belopoljanski:
Добра фора ово за убацивање.   [pljes]

Шоми:
;D Има и „самопрекорно“: „убацио сам се нешто“ = „истриповао сам (се) нешто“, ’лоше сам мислио’. Има ли нешто карактеристично за Војводину што се другде не чује?

Belopoljanski:
Војводина је разнолика, не бих могао да издвојим нешто карактеристично за њу у целини. Једино архаизми и изрази са села. Постоји новосадски и београдски жаргон, а мени се лично чини да је Зрењанин под већим утицајем београдског. Из новосадског се раширило једино оно проклето „екстра“ ([bljak]).

Било је нешто раније, али сад не чујем клинце да говоре тако. Имали смо израз „журити“ који је значио управо супротно, не нешто што жури, него нешто што се не догађа никако. На пример:

„Жури да дође аутобус!“ (На аутобуској станици на -8°C након чекања аутобуса 20 минута, а још није на видику.)

„Журио си синоћ да се појавиш!“ (Ниси уопште дошао, а рекао си да ћеш доћи.)

– Хоћеш ићи сутра на концерт <име групе коју саговорник не подноси>?
– Журићу!

Из искуства, прилично незгодно када се са оваквом навиком у говору упадне у неку другу средину. :)

Бруни:
To ’žuriću’ me podseća na ono, ’ma kako da ne, sve se polomih da idem’…  :P

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање