С тим да се у историјском контексту у српском језику економија појављује у изворном грчком значењу имања (ојкономија, пишем српски јербо ме грчка тастатура нешто малерише у последње време). Ово је и мени увек уносило забуну управо због вишеструког значења, а која су сва легитимна у српском. На пример, када описујете било који средњевековни (а богами и модерни) манастир, да не би уносили забуну о просторним елементима манастира, било би пожељно користити изворне називе, јер најбоље дефинишу о чему се прича (пирг, бранич, барбакан, проскомидија итд.), али када се дође до економије настаје проблем, јер се може превести са имање, али економија много прецизније показује да се ради о непосредном манастирском имању, а не о метоху. А да не помињемо да се често види у преводима и стручној литератури да се економија манастира заснивала (у смислу генералне привредне стратегије) па наброји 20ак оваца и пара чокота винове лозе, а заправо извор само описује имање у датом тренутку.