Аутор тема: Одговор Unicode-a: На српском ипак „уникод“  (Прочитано 8441 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.283
Отворио сам нову тему јер ова порука представља дисконтинуитет и излази из оквира старе теме, на којој се и превише пажње посветило разматрању неких ствари за које се испоставило да су непотребне и нерелевантне.

Исту ону (оспоравану) аргументацију коју сам изнео овде, послао сам и њиховом тиму и данас добио обавештење: Одговарајуће тело је размотрило примедбе и донело одлуку да унесе измене на страници о транскрипцији назива Unicode, тако да је раније „прецизно упутство за транскрипцију“ промењено у:

Цитат
For non-Latin scripts the intent for transcriptions has been to match either the standard English or local pronunciations of the word "Unicode", rather than to provide transliterations of the letters of the word.

(што обухвата оно „уни-, уни-, уни- код → уникод“)

И додато:

Цитат

Cyrillic   Russian   Юникод   
Cyrillic   Serbian   Уникод

http://www.unicode.org/standard/UnicodeTranscriptions.html

(И други сасвим непотребан смер дискусије о (не)цивилизованости и (не)меродавности Уникода и о природи њихових упутстава је добио одговор: „(In the) list of transcriptions […] there are only samples of how these could be done, and are not intended as required or normative renditions  of the word "Unicode" in other scripts — including for Serbian,  of course.“ Другим речима, Уникод предлаже решења и правила, али их не намеће као нормативно обавезујуће, нити сматра да је за то меродаван, нити да за то има право.)

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Цитат
„прецизно упутство за транскрипцију“

Ono jeste bilo precizno, a druga je priča što ne paze da im tekst bude u skladu s namjerama. >:( U svakom slučaju, zahvaljujući tvom imejlu, spriječili smo znatan nesporazum, tj. da imaju neki poseban, možda i pravni razlog za preporuku engleskog IPA zapisa.

Samo, jesu li obrazložili zašto su dodali samo Уникод a ne i to i Јуникод, s obzirom da oba oblika srećemo u praksi i da se žele ograditi od normativnih preporuka? Nepažljiv čitalac ipak će shvatiti Уникод kao oblik s nekom prednošću u srpskom standardnom jeziku, umjesto da bira po jezičkom osjećanju u nedostatku preporuke Odbora za standardizaciju ili drugih normativnih izvora (tipa evro, ne euro), jer i dalje nije riješeno da je oblik Уникод normativno bolji. Ako je problem u strukturi tabele, ja bih stavio (Ј)уникод.
« Последња измена: 20. 04. 2012. у 19.14 Stoundar »

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
 
Цитат
Уникод предлаже решења и правила, али их не намеће као нормативно обавезујуће, нити сматра да је за то меродаван, нити да за то има право.)

Па који мој их онда предлаже? >:( Или, да будем јаснији: Што уче ћалета како се праве деца? [lol] Ускоро ће нам неки ретард који је "осмислио" Гугл транслејт почети делити савете о томе како треба преводити неку фразу са енглеског на српски, а они вајни "преводиоци" интернет-апликација ће нас почети учити да је "дели" најбољи превод команде Share .
А кад смо већ код транскрипције речи које почињу префиксом uni- (а где су нам Јуникодови језички "експерти" предложили решење "које није нормативно обавезујуће, и за које нису меродавни и на које уопште немају право", али су нас својим решењем ивукли из дубоког мрака нашег балканског незнања и примитивизма), у CEPD-у Daniela Jonesa све речи са префиксом uni- у ИПА се преносе са /ˈjʊːnɪ-/, при чему нема чак ни варијанте /ˈʊːnɪ-/, као што би се могло очекивати.
« Последња измена: 20. 04. 2012. у 18.35 Психо-Делија »

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.283
Не знам, али ми на ум пада оно „већи католик од папе“.

(Одговор упућен обојици колега у светлу ранијих расправа и горе наведеног расплета.)

У пракси „јуникод“ постоји као и гæџет, фæшн уи́к и сл. – има га. У сваком случају, Unicode Inc. је аминовао постојање локалних решења и појаснио став да се у то неће мешати и да за то нема намере, тако да је домаћа стручна јавност савршено слободна да сама и без икакве пресије одабере између јуникода и уникода. Избијен је из руку једино аргумент жеље и упутства оснивача̂ за које је (обоје) показано да су сасвим различити, тачније дијаметрално супротни, од онога како је овде тумачено. А који (оснивачи), након обраћања пажње на специфичност српског језика и правописа, на шта се до ове конкретне и можда непостојеће дилеме нису посебно освртали, препоручују уникод.

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
Белопољански, опет се не разумемо. Ако је неко већи католик од папе, онда су то ови из Јуникода. Они сугеришу (предлажи? мисле? желе?) говорницима српског језика (посредно и српским лингвистима) како да транскрибују назив њихове компаније (или чега већ). Моје питање је било: с којим правом? Све су остало нијансе.

Могли су то они много једноставније и елегантније да реше: назив наше компаније се у ИПА бележи са
/ˈʊːnɪ.kəʊd/, a транскрипција на одређене језике да се уради по транскрипционим правилима која важе за тај језик.
« Последња измена: 20. 04. 2012. у 20.28 Психо-Делија »

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.449
    • Српски ми је матерњи језик
(а где су нам Јуникодови језички "експерти" предложили решење "које није нормативно обавезујуће, и за које нису меродавни и на које уопште немају право", али су нас својим решењем ивукли из дубоког мрака нашег балканског незнања и примитивизма)

Nije rečeno da nisu merodavni i nemaju pravo da predlože rešenje, već nisu merodavni i nemaju pravo da rešenja nameću ("nije normativno obavezujuće").

(Ljudi očigledno nisu opterećeni potrebom za uspostavljanjem neke apsolutno jednoobrazne i neprikosnovene norme. Tu nije reč o mraku balkanskog primitivizma već pre o postojanosti tradicije sovjetskog totalitarizma.)

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Цитат
Не знам, али ми на ум пада оно „већи католик од папе“.

Pa šta sad, jesam li ja preporučio da im pišeš ili nisam? Ispostavilo se da su loše bili sastavili stranicu, na osnovu koje sam došao do pogrešnog zaključka. Zato što si im ipak pisao, spriječili smo buduće nesporazume (i ovdje i na drugim mjestima i u drugim jezicima gdje se raspravlja o istom problemu), umjesto da diskusija ostane bez pomaka: oni neka pišu tako, a mi ćemo, „civilizovani“, ovako, koga briga da li se razilazimo. Ne bi mi stalo do preporuke da nije bila postavljena javno na unicode.org.

Цитат
У пракси „јуникод“ постоји као и гæџет, фæшн уи́к и сл. – има га

Nije to isto, jer /æ/ nemamo u standardnom jeziku, mada nisam siguran da li bi prošlo /u/ umjest /v/ u spontano ustaljenom anglicizmu (mislim da sam vidio takav primjer u KŠ). Sa druge strane, sasvim je normalan anglicizam junikod ili vlastito ime Junikod, ali je pitanje kojem rješenju dati normativnu prednost. Je li u pitanju vlastito ime ili nije? Prevoditi kao Unikod ili ostaviti u transkripciji? Jedino smo riješili da Unicode nema važećih razloga da insistira na jednom od ta dva oblika, znači i dalje čekamo na preporuku normativnih priručnika za srpski standardni jezik.

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
Цитат
Nije rečeno da nisu merodavni i nemaju pravo da predlože rešenje, već nisu merodavni i nemaju pravo da rešenja nameću

Суштина мог става је у питању: У чему је уопште смисао тог писма Јуникоду? Мислим, питати неку америчку компанију како да се њен назив транскрибује у српском, по мени нема никакве логике. Да смо Јуникод питали како се изговара назив њихове компаније, или како се бележи ИПА-знацима, то бих свакако разумео. А ми сада, на основу свега тога, имамо трујумфални наслов "На српском ипак Уникод". На српском ће бити Уникод када тако одлуче српски лингвисти које, случајно или не, до сада уопште нисмо консултовали по том питању. Или пракса, коју ће лингвисти нормирати.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.449
    • Српски ми је матерњи језик
Hajde molim te pročitaj prethodnu temu o (J)unikodu: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2310.0.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
У чему је уопште смисао тог писма Јуникоду? Мислим, питати неку америчку компанију како да се њен назив транскрибује у српском, по мени нема никакве логике.

Ne, znali smo kako se naziv ove organizacije transkribuje u srpskom, i nikada ne bih prihvatio da se miješaju u transkripciona pravila, ali nam nije bilo jasno zašto su u toj verziji teksta eksplicitno zahtijevali transkripciju (Junikod), umjesto da su ostavili i prevod po značenju kao drugu mogućnost (Unikod). Google ne može mijenjati transkripciju Gugl, ali može kontrolisati da li će se zvati Guglač (guglamo Guglačem, logično, zar ne? [pardon]). Kako bi njihovo reklamno odjeljenje reagovalo na varijantu Gugl hrom, koju često srećemo u praksi? Najsporiji brauzer na svijetu? [bua] Međutim, sudeći po novim informacijama, Unicode nema značajnih interesa u vezi s preciznim oblikom naziva.

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
 
Цитат
ali nam nije bilo jasno zašto su u toj verziji teksta eksplicitno zahtijevali transkripciju (Junikod),

Ја ћу ко Максим по дивизији: Мени није јасно са којим правом је једна америчка компанија уопште   захтевала транскрипцију а не превод?  Или, прецизније: Са којим правом се нека страна компанија меша у  проблематику неког језика ? Ако норма неког језика прописује да се називи компанија преводе, онда ће се превести, без обзира што каже та компанија. Ако норма каже да се може транскрибовати, онда ће се транскрибовати, без обзира на мишљење дотичних. [neznam]


Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
Цитат
Gugl hrom
Али, обичном познаваоцу српског одавде неће бити јасно да ли је у питању транскрипција или превод. Зар мислиш да ће неком запосленику у Гуглу то бити јасније?

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Nije zahtijevala ćirilički rezultat Јуникод, nego je zahtijevala da se što više približimo engleskom IPA zapisu, ali da izgovor ipak ostane prirodan u ciljnom jeziku = zahtijevala je transkripciju po transkripcionim pravilima, ali nije bilo ni riječi o adaptaciji po značenju. John može zahtijevati da ga zovemo Džon a ne Jovan, ali ne može zahtijevati da ga zovemo *Džan.

Цитат
Gugl hrom
Али, обичном познаваоцу српског одавде неће бити јасно да ли је у питању транскрипција или превод. Зар мислиш да ће неком запосленику у Гуглу то бити јасније?

Biće, ako im bilo koji govornik objasni da hrom ne znači samo chrome, ili ako ukucaju tu riječ u vlastiti Google Translate.

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
Цитат
zahtijevala je transkripciju po transkripcionim pravilima

1. Опет питам: ко су они да захтевају транскрипцију по транскрипционим правилима?
2. Од кога су "захтевали транскрипцију по транскрипционим правилима"? Од јавности? Од Бориса Тадића? Од Ивана Клајна? Од СЈА? [neznam]
3. Будући да су захтевали по транскрипцију по транскрипционим правилима (иако на то немају никакво право), да они можда нису приметили да су транскрипције у циљним језицима лоше (односно, да крше транскрипциона правила), па су за сваки случај напоменули да се не за-за превише са њиха? :D

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
Цитат
ako ukucaju tu riječ u vlastiti Google Translate.

Ђе ме нађе!  [bonk] [kuku]

Тагови: