Став једног аматера:
Ово је индиректно описано у књизи Бранивоја Ђорђевића "Српскохрватски позоришни језик". Све зависи од тога ко говори и који се ефекат жели постићи, на пример ако се дело тиче Руса у емиграцији, онда ликови треба да се препознају као Руси, па и презимена треба да им звуче "руски"; ако се дело дешава у Русији (нпр. Достојевски и сл.) онда нема потребе за чисто руском акцентуацијом јер је битна радња, а не место дешавања и као се зову ликови. На пример, већина би наших руско презиме "ГорбунОв" изговорила као "ГорбУнов", а руска МарИја постала би МАрија, и без обзира што је то грешка у акцентуацији, то ми не би сметало на позоришним даскама ако се приказује живот у Русији. Овде бих ставио ограду утолико, што бих у сваком случају изговорио "госпођа ПопОва", а не "ПОпова", као што бих увек - да је у питању македонски језик - изговорио "СтојАновски", а не "СтојанОвски"
