Аутор тема: Наставци -ова-/-иса-/-ира-  (Прочитано 5934 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Orlin

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 804
  • Говорим: бугарски, српски, хрватски, руски
  • Родно место: Софиjа
    • Српски ми није матерњи језик
Наставци -ова-/-иса-/-ира-
« : 5. 01. 2012. у 09.08 »
Здраво свима! У хрватском jезику се користи скоро увек наставак -ира-, коjи jе, чини ми се, продуктиван, док у српском су у употреби читава 3 суфикса  са сходном функциjом (мислим да je суфикс -ира- наjређи од ова 3 и не знам да ли jе jош увек продуктиван).
Имам следећа питања:
1. Коjи од ова 3 суфикса се наjчешће користи у српском jезику?
2. Коjи од 3 наведена суфикса су продуктивни (тj. творе се нови глаголи уз њихову помоћ)? Чини ми се да jе наставак -ова- продуктиван (рецимо поjавио се глагол бановати релативно скоро), за остала 2 не знам.
3. Постоjе ли дублети глагола с 2 или сва 3 од ова наставка осим наведеног примера у скорашњоj теми реформисати/реформирати/реформовати?
Хвала унапред!

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.176
Одг.: Наставци -ова-/-иса-/-ира-
« Одговор #1 : 5. 01. 2012. у 09.21 »
Однос у Оташевићевом речнику нових речи је 50 : 17 : 67, респективно.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.823
Одг.: Наставци -ова-/-иса-/-ира-
« Одговор #2 : 5. 01. 2012. у 10.04 »
Malo sam pogledao link koji je dao Džo, sa naglaskom na razmatrane glagole. Moj utisak je da autor nije bio preterano sistematičan, ili se ograničio samo na istraživanje korpusa. Stoga, za oblike na -ovati i -irati (-isati se zaista ređe koristi) nije uvek davao sasvim validne dublete. Na primer, u poglavlju pod "D", koje sadrži dosta glagola formiranim prefiksom de-, jedna iza druge stoje odrednice deproblematizirati i deproblematizovanje.

Evo, pokušaću da na tom primeru dam jednu subjektivnu analizu koji su dubleti validni, a koji ne. Tamo gde ne osećam naročitu razliku, oba oblika su u normalu; tamo gde osećam da je samo jedan oblik uobičajeniji u srpskom, podebljan je; nepravilni oblik je precrtan. Verovatno se nećete složiti sa mnom u svim oblicima (a možda se ne bih ni ja sa sobom složio u nekoj drugoj prilici  ;) ),  što ukazuje na to da su oba sufiksa produktivna i da je -irati vrlo živ u srpskom.

debrifirati : debrifovati
deideologizirati : deideologizovati
departizirati : departizovati
depoentirati : depoentisati
deproblematizirati : deproblematizovati
deprovincijalizirati : deprovincijalizovati
deritualizirati : deritualizovati
derusificirati : derusifikovati
desantirati : desantisati
destaljinizirati : destaljinizovati
deustašizirati : deustašizovati
dijabolizirati : dijabolisati
dijalektizirati : dijalektizovati
diversificirati : diversifikovati
doakumulirati : doakumulisati

dampingirati : dampingovati
deheroizirati : deheroizovati
dejugoslovenizirati : dejugoslovenizovati
deruralizirati : deruralizovati
desakralizirati : desakralizovati
dezagrarizirati : dezagrarizovati (bolje: deagrariz*ati)
dezautomatizirati : dezautomatizovati (bolje sa deautomatiz*ati)
digitalizirati : digitalizovati
dokapitalizirati : dokapitalizovati

P. S. 1: Za otrežnjenje autor daje glagole detoksificirati i detoksirati, koje ja osećam kao nepravilne: jedini pravilan oblik je detoksicirati.
P. S. 2: dohodovati je nastalo od domaće reči dohodak, pa ne može ni imati nikakav dublet

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.446
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Наставци -ова-/-иса-/-ира-
« Одговор #3 : 5. 01. 2012. у 13.54 »
Meni od svih tih na -irati jedino zvuče departizirati, depoentirati, desantirati, doakumulirati. Ostali mi svi zvuče "zapadno".

P. S. 1: Za otrežnjenje autor daje glagole detoksificirati i detoksirati, koje ja osećam kao nepravilne: jedini pravilan oblik je detoksicirati.

A meni pak detoksikovati ili detoksifikovati[pardon]
« Последња измена: 5. 01. 2012. у 14.11 vukvuk »

Ван мреже VPF

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 185
  • Владимир Филиповић
Одг.: Наставци -ова-/-иса-/-ира-
« Одговор #4 : 8. 01. 2012. у 22.16 »
У хрватском jезику се користи скоро увек наставак -ира-

Samo da napomenem, to je u izvedenicama od stranih reči.
U potpuno domaćim hrvatskim rečima je: put-putovati, dûg-dugovati, trg-trgovati, zima-zimovati itd.
(I car-carevati, kralj-kraljevati – standardni prelazak o u e iza "mekog" suglasnika.)


Što se ostalih reči tiče, meni bi desantovati delovalo sasvim prirodno.

Glagoli na -fikovati i -ficirati su izgrađeni of latinskog facio (činiti) koje iza predmetaka postaje -ficio (činiti (nešto) ovakvim ili onakvim).

elektrifikovati i elektrificirati (ne "elektricirati")
klasifikovati i klasificirati
petrifikovati i petrificirati

Po tom obrascu i (de)toksifikovati, (de)toksificirati - činiti (ne)toksičnim.

Ne vidim obrazac koji bi opravdao "detoksikovati", "detoksicirati", a pogotovo ne "detoksirati". Analogija s aplicirati, projicirati, inspicirati, indicirati, prejudicirati ne bi bila opravdana, jer se i taj obrazac zasniva na drugim latinskim ili latinizovanim glagolima na -co ili -cio a ne neposredno na pridevima i imenicama. (Toxicum/toxicon je imenica, i ne postoje glagoli *toxico ni *toxicio.)





Izmena: kad razmislim, "detoksirati" u stvari ima smisla kao pomodna marketinška reč, kalk engleskog detox: "Dođite u naš ekskluzivni wellness spa centar u samom srcu velegrada na pedikir, aroma-terapiju i detoksiranje, uuu!"
« Последња измена: 8. 01. 2012. у 22.23 VPF »

Ван мреже Orlin

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 804
  • Говорим: бугарски, српски, хрватски, руски
  • Родно место: Софиjа
    • Српски ми није матерњи језик
Одг.: Наставци -ова-/-иса-/-ира-
« Одговор #5 : 9. 01. 2012. у 08.47 »
У хрватском jезику се користи скоро увек наставак -ира-

Samo da napomenem, to je u izvedenicama od stranih reči.
U potpuno domaćim hrvatskim rečima je: put-putovati, dûg-dugovati, trg-trgovati, zima-zimovati itd.
(I car-carevati, kralj-kraljevati – standardni prelazak o u e iza "mekog" suglasnika.)
Hvala što si preciznije formulisao osnovnu tvrdnju teme, sve navedeno je i meni očigledno. Ja ne razumem i zašto sufiks -ira- nije ušao u srpski jezik u istoj meri kao u hrvatski za glagole izvedene od stranih reči - možda pošto je germanizam (nem. -ier-en) i germanizmi su manje frekventniji u srpskom, pa je srpski preferirao sufikse -ova- (slovenskog porekla) i -isa- (verovatno iz grčkog?).

Ван мреже VPF

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 185
  • Владимир Филиповић
Одг.: Наставци -ова-/-иса-/-ира-
« Одговор #6 : 11. 01. 2012. у 02.38 »
Ja ne razumem i zašto sufiks -ira- nije ušao u srpski jezik u istoj meri kao u hrvatski za glagole izvedene od stranih reči - možda pošto je germanizam (nem. -ier-en) i germanizmi su manje frekventniji u srpskom, pa je srpski preferirao sufikse -ova- (slovenskog porekla) i -isa- (verovatno iz grčkog?).

I meni je ubedljivo da se upravo o tome radi - drugačiji uticaj Austrije na formiranje naučnog i tehničkog rečnika u tim dvema sredinama u nekom ključnom periodu.

(Objašnjava neki pravopis da -isa- jeste iz grčkog, a ja mu verujem.)

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.823
Одг.: Наставци -ова-/-иса-/-ира-
« Одговор #7 : 11. 01. 2012. у 09.36 »
Glagoli na -fikovati i -ficirati su izgrađeni of latinskog facio (činiti) koje iza predmetaka postaje -ficio (činiti (nešto) ovakvim ili onakvim).

elektrifikovati i elektrificirati (ne "elektricirati")
klasifikovati i klasificirati
petrifikovati i petrificirati

Po tom obrascu i (de)toksifikovati, (de)toksificirati - činiti (ne)toksičnim.

Ne vidim obrazac koji bi opravdao "detoksikovati", "detoksicirati", a pogotovo ne "detoksirati". Analogija s aplicirati, projicirati, inspicirati, indicirati, prejudicirati ne bi bila opravdana, jer se i taj obrazac zasniva na drugim latinskim ili latinizovanim glagolima na -co ili -cio a ne neposredno na pridevima i imenicama. (Toxicum/toxicon je imenica, i ne postoje glagoli *toxico ni *toxicio.)

U pravu si sasvim, ali meni tu nešto nije jasno. Uobičajene imenice su "toksikacija" i "detoksikacija". Google daje 132000 pogodaka za detoksikacija, a 7200 za detoksifikacija.

Otud bi, logično, sledilo i da glagol glasi detoksicirati, pre nego detoksificirati (ili s -ovati, svejedno). S druge strane, detoksifikuje ima 18300 pogodaka, naspram 1800 za detoksikuje. U čemu je kvaka?  [cesh]

Htedoh reći da je isti slučaj i u engleskom, ali je bar na en.wiki priličan haos na tu temu — postoje članci toxication, detoxication, toxification i detoxification koji daju kontradiktorne (i prilično nelogične) definicije.


Ван мреже Orlin

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 804
  • Говорим: бугарски, српски, хрватски, руски
  • Родно место: Софиjа
    • Српски ми није матерњи језик
Одг.: Наставци -ова-/-иса-/-ира-
« Одговор #8 : 11. 01. 2012. у 11.51 »

(Objašnjava neki pravopis da -isa- jeste iz grčkog, a ja mu verujem.)
I ja se slažem s time jer, koliko ja znam, ima nastavka -иса-, koji dolazi od oblika grčkog aorista prema nekim gramatikama, i kod bugarskih glagola (mada vrlo retko i obično ne u istim slučajima kao u srpskom). Novogrčko poreklo ovog sufiksa objašnjava i to što je on postao neproduktivan ili slabo produktivan: grčki jezik je bio uticajan i popularan u pravoslavnim balkanskim zemljama u vreme Osmanskog Carstva, a nakon crkvenog i državnog osamostaljenja brzo je izgubio popularnost i prestiž.
(Usput, sve to nije pitanje pravopisa nego etimologije.)

Тагови: