Аутор тема: Љубавна писма у делу Јакова Игњатовића  (Прочитано 1442 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже vojvoda

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 211
    • Историјска библиотека
У многим романима српског књижевника реалистичког правца Јакова Игњатовића (1822—1889) има уметнутих писама, углавном љубавних (липсбриф) које размењују љубавници или удварачи. Има их у Милану Наранџићу, Старим и новим мајсторима а понајвише у роману Трпен-спасен (1874—75), која је готово дословно пренео у шаљиву игру Адам и берберин—први људи (1879, 1881). Ова писма, како Драгиша Живковић наглашава у свом истраживању, нису само показатељ манира српског грађанства, чији живот описује Јаков Игњатовић, већ су и израз књижевних конвенција које је Игњатовић преузимао а што омогућава да се расветле његови књижевни узори и типологија његових романа…

У роману Трпен-спасен љубавна писма пише углавном Ђока Глађеновић, берберин у официни мајстора Максе Свилокосића, својим многобројним љубавима, Салики Селингер, Милеви Свилокосић, Текли Шпицедер а инкорпорирано је у тексту романа и неколико њихових одговора Ђоки. Прво од ових писама упућено је ћерки мајстора Максе Свилокосића, фрајла-Милеви коју је напустио удварач лаћман Предић:

Драга госпођице! — Први пут кад сам Вас видео, заволо сам Вас, и моје је срце за Вас куцало. Ја Вас јако волим, драга госпођице, ја знам да Ви војнике ради имате, али лаћман је отишао, он се више неће вратити. Отац зна да Вас ја волим, ја сам субјект, кад Вас узмем живећемо као птица канаринка. Реците једанпут — да, и све је готово, ја Вас љубим и јесам са Вама у светом духу. Љубим руке. Ђока Глађеновић, субјект у првој официни код господара Свилокосића. Збогом.
Извор: http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:ljubavna-pisma-u-romanima-jakova-ignjatovica

Тагови: