Аутор тема: Prevod: Čet, peč, kompjuter…  (Прочитано 25584 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.283
Одг: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #30 : 25. 10. 2010. у 02.51 »
Заиста нисам чуо да се често користи „закрпа“ и, искрено, реч ми је сасвим ружна. Као и 90% пошто-пото преведених рачунарских израза. Баш због тога што ми је српски матерњи, а донекле добро се служим енглеским, видим да наша решења нису ни принети енглеским и не слажем се са оним опаскама како је можда и на енглеском -patch звучало чудно у почетку. Patch је у контексту енглеског језика савршена реч за оно што описује и није ограничена само на значење закрпе и управо је широк спектар значења које узима чини одличном. Закрпа је на подераним гаћама, оправка нечег старог и дотрајалог да потраје још мало и асоцира на немаштину и сиромаштво. Боље да су назвали фластер. Или флекица.

И одмах да буде јасно. Не критикујем напоре и добру вољу преводилаца, само кажем да су, по мом мишљењу, резултати те добре воље и уложеног труда и енергије углавном – ружни. Ретки су примери који просто заблистају, попут сучеља за интерфејс или рачунар за компјутер.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.715
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #31 : 25. 10. 2010. у 03.46 »
Боље да су назвали фластер. Или флекица.

Ти то озбиљно?! Мислиш да се у енглеском улаже имало напора да се смисли нека реч, тј. појам, израз за нешто? Половина тих кобајаги термина уствари су „одваљотине“, жаргонизми или за неку анегдоту везана значења. И онда је енглески „узвишен“ и „мудар“ и „има речи за све“, ма немој ми рећи. Људи се труде да преведу те толике будалаштине са разумевањем, па то не иде увек. Замисли, увукла се буба у неку скаламерију пре четр’ес’, пе’дес’ година и ова се покварила, па људи почели да се заје*авају и види — сад програм има „багове“. Јао, што је мудро, промишљено и узвишено, у п… м… ! Али, по вашем тумачењу, остали говорници енглеског су одмах при помену бага имали асоцијацију на кукца који улеће у неко сокоћало и квари га, па им је било и више него јасно шта значи да „програм има багове“, јер „тако је било записано у звездама“. Некима била лелујава и млитава тамо нека дискета, па је назвали „флопи“ (= ’млитав’), а да је то неко код нас превео као „савитљива дискета“ или „млитава дискета“ било би — „ааа, па то не значи то“ и „јао, па не може дискета да буде млитава, не стоји у речнику, може само човек да буде млитав“…

Да сте мало дубље продрли у сама значења енглеских израза, увидели бисте да преведенице нипошто нису настале пошто-пото нити непромишљено, као и да онај ко се тиме бави нема нимало проблема да прочита нити текст на српском или на енглеском, ниједног тренутка се ни на једном језику не премишљајући око било ког израза. Али не — „Ја ћем да седим са стране па ћем да критикујем, јер је ова будала тој превела овакој и онакој, а ја сам мислео да је тој боље овакој, пошто сам читаја да се у енглески тој казује на други начин. Никој неје мене питаја за мислење, али ЈА ЗНАМ да се то ТАКОЈ казује у енглески, а овија измишљају неке речи — па кад ги измишљају, сами нека ги користе“…
« Последња измена: 25. 10. 2010. у 04.04 Шоми »
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Miloš Stanić

  • Администратор
  • Старији члан
  • *****
  • Поруке: 163
  • Говорим: енглески, македонски
  • Родно место: Крагујевац
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #32 : 25. 10. 2010. у 09.20 »
Ја сам за транскрибоване туђице зато што оне уклањају сваку двосмисленост у комуникацији међу стручњацима.
Природно је да лингвисти имају међународну терминологију која је добро осмишљена, јер је лингвистима посао да осмишљавају изразе. Отуда је такође природно да информатичари немају добро осмишљене изразе, јер њима то није посао. Они имају сувише другог посла да би се бавили осмишљавањем речи. Као што је Шоми приметио, буба и млитави диск су помало духовити, што је само слика тога да је тај посао врло стресан и да је људима често потребно мало одушка. Па макар у терминологији.
Замислите, на пример, да су се за bit и byte одомаћили буквални преводи. То би било страшно.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.979
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #33 : 25. 10. 2010. у 12.02 »
Hm, zaista ne vidim zašto se ne bi koristila strana reč koja se nalazi u K-Š. A i ne vidim problem sa padežima:peč, peča, peču, peča, …, s pečom, o peču. :D Štaviše, očigledno je da se koriste obe reči, pa zašto da ne?
Цитат
Ретки су примери који просто заблистају, попут сучеља за интерфејс или рачунар за компјутер.
E, meni je sučelje  [povrac]. Sto puta mi je bolje interfejs. Štaviše, nema nikakvih problema sa dekliniranjem.
Цитат
Али, по вашем тумачењу, остали говорници енглеског су одмах при помену бага имали асоцијацију на кукца који улеће у неко сокоћало и квари га,
Hm, vrlo je verovatno da su baš to zamislili kad su čuli po prvi put reč "bag" upotrebljenu u informatičkom smislu, a pa su to povezali sa nekom greškom u sistemu.

Informatika je vrlo apstraktna nauka. Da bi neko ko nije informatičar iole mogao razumeti princip rada kompjutera i programa, oni moraju da se prenesu na svakodnevni život. Meni je još i dan danas ostalo urezano u sećanju kako mi je moj prof. informatike objasnio sistem fajlova (iliti datoteka, mada ni dan danas nisam sigurna dali je datoteka fajl ili dokument): zamisli jedan veliki orman sa puno fijoka… I sve mi odma’ bilo kristalno jasno.

Naravno, današnja deca nemaju ovaj problem jer odrastaju s kompjuterima. Ali, ja sam učila da radim na kompjuteru tek sa 26-27 godina. Iako jesam imala predmet ’informatika’ u školi, učili smo nesuvisle tekstove napamet o nečemu što nikad u životu nismo videli, tako da se mogu smatrati potpuno informatički nepismenom do tog doba. A kad neko odrastao treba da nauči da se koristi kompjuterom, mora mu se to na neki način približiti…
« Последња измена: 25. 10. 2010. у 12.51 Бруни »
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже d@do

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 680
Одг: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #34 : 25. 10. 2010. у 12.10 »
E, meni je sučelje  [povrac]. Sto puta mi je bolje interfejs. Štaviše, nema nikakvih problema sa dekliniranjem.
Potpisujem
Žene imaju problem za svako rješenje!!!

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.283
Одг: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #35 : 25. 10. 2010. у 12.21 »
Шоми, критикујем јер је ружно. Да, мени ружно, што је и нормално, јер нећу критиковати ако је неком другом ружно, а мени лепо, а усудим се да дигнем глас по том питању јер видим да нисам једини, иначе бих ћутао. Океј, није лако преводити, али није лако ни стварати музику, али не морам да будем врхунски стваралац да бих разликовао добру песму од лоше.

Енглеске речи су настале тако како су настале. Проблем са српским је у томе што углавном оне нису настале на такав начин, него преводом тих енглеских, а које немају само голо значење него и призвук и низ асоцијација које собом носе. Као да се, на пример, овде озваничио израз заглупити уместо забаговати када систем стане или програм упадне у мртву петљу, па да неко по сваку цену покушава да створи енглески израз по преводу српских речи глуп и глупост. Закрпа за patch је још ђене-ђене, може да прође, али немојмо филозофирати како је реч добра. То су усиљени преводи и речи које се на силу терају да заживе. Или је то бар моје мишљење.

Ван мреже Miloš Stanić

  • Администратор
  • Старији члан
  • *****
  • Поруке: 163
  • Говорим: енглески, македонски
  • Родно место: Крагујевац
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #36 : 25. 10. 2010. у 13.37 »
Закрпа за patch је још ђене-ђене, може да прође, али немојмо филозофирати како је реч добра. То су усиљени преводи и речи које се на силу терају да заживе. Или је то бар моје мишљење.

Ovo je suština. Nema dobrih i loših reči. To što se nekome neka reč sviđa ili ne, jedino je stvar subjektivnog poimanja. Kao i u ekonomiji, ništa što je nametnuto na silu ne može da zaživi. Tako će se i reči ili održati ili propasti na "slobodnom tržištu govora". I tako i treba da bude.

Ван мреже Bəʊləʊ

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 235
Одг: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #37 : 25. 10. 2010. у 13.58 »
Tako će se i reči ili održati ili propasti na "slobodnom tržištu govora". I tako i treba da bude.

Upravo. Pa ko voli nek prevodi, ko ne nek transkribuje, na kraju će se ova ili ona rešenja ustaliti i to će biti to. So much ado about nothing.  :P

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Одг: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #38 : 25. 10. 2010. у 19.38 »
Ти то озбиљно?! Мислиш да се у енглеском улаже имало напора да се смисли нека реч, тј. појам, израз за нешто? Половина тих кобајаги термина уствари су „одваљотине“, жаргонизми или за неку анегдоту везана значења. И онда је енглески „узвишен“ и „мудар“ и „има речи за све“, ма немој ми рећи.

A ko je u ovoj raspravi rekao da je engleski uzvišen i mudar? Ovdje se ne radi ni o kakvoj uzvišenosti, već o tome da engleski ima gotove riječi koje nam dolaze u transkribovanom obliku i bez bilo kakvih asocijacija na potonule brodove, iglu i konac, zidove koji nas štite od požara i šta ja znam. Neko je odvalio naziv na engleskom, prihvaćen je u praksi, a ja se neću truditi ni da ga odvalim, nego ću ga preuzeti u transkribovanom obliku. Naravno, pošto sam stoga razmažen riječima koje imaju vrlo ograničenu definiciju, možda ću se potruditi da pronađem i poneki prevod za opštije tekstove, takođe s ograničenom definicijom, ali ne vidim nikakvu svrhu u tome da bukvalno prevodim i proširujem značenje svakodnevnih riječi bez obzira na smetnje koje dolaze s tim.

Људи се труде да преведу те толике будалаштине са разумевањем, па то не иде увек. Замисли, увукла се буба у неку скаламерију пре четр’ес’, пе’дес’ година и ова се покварила, па људи почели да се заје*авају и види — сад програм има „багове“. Јао, што је мудро, промишљено и узвишено, у п… м… ! Али, по вашем тумачењу, остали говорници енглеског су одмах при помену бага имали асоцијацију на кукца који улеће у неко сокоћало и квари га, па им је било и више него јасно шта значи да „програм има багове“, јер „тако је било записано у звездама“. Некима била лелујава и млитава тамо нека дискета, па је назвали „флопи“ (= ’млитав’), а да је то неко код нас превео као „савитљива дискета“ или „млитава дискета“ било би — „ааа, па то не значи то“ и „јао, па не може дискета да буде млитава, не стоји у речнику, може само човек да буде млитав“…

Nisam rekao da u engleskom ne može biti smetnji, ali tu se riječi brzo prošire i odomaće, tako da je bug sada toliko prirodna riječ da više ne razmišljamo o bubama. Upravo zato ne smijemo o njima da razmišljamo ni u prevodu, znači koristimo izraze bag, greška ili slične sinonime. Razlika je u tome što se u engleskom moraju sastavljati riječi jer na tom jeziku nastaje tehnologija, a onda ih svi ostali mogu preuzimati i prilagođavati. A ne brini, i u engleskom je šljivovica postala slivovitz: nema alergije na strane riječi ako zatrebaju.

Да сте мало дубље продрли у сама значења енглеских израза, увидели бисте да преведенице нипошто нису настале пошто-пото нити непромишљено, као и да онај ко се тиме бави нема нимало проблема да прочита нити текст на српском или на енглеском, ниједног тренутка се ни на једном језику не премишљајући око било ког израза. Али не — „Ја ћем да седим са стране па ћем да критикујем, јер је ова будала тој превела овакој и онакој, а ја сам мислео да је тој боље овакој, пошто сам читаја да се у енглески тој казује на други начин. Никој неје мене питаја за мислење, али ЈА ЗНАМ да се то ТАКОЈ казује у енглески, а овија измишљају неке речи — па кад ги измишљају, сами нека ги користе“…

Ali nije dovoljna razumljivost, treba nam i brisanje asocijacija na nevezane stvari, inače je prevod ružan. Zašto bih morao da se zadovoljim kakvim-takvim prevodima ako imam asortiman posuđenica iz engleskog? Nikuda mi se ne žuri: koristiću ih dok mi neko ne smisli dobar prevod koji poboljšava razumijevanje suštine nekog koncepta, a već sam naveo nekoliko primjera koji pokazuju da se može prevoditi kako treba s malo više truda. Neće uvijek biti moguće pronaći tačan prevod, ali za takve slučajeve imamo postojeće anglicizme, koji se svakako koriste u stručnoj praksi.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.139
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #39 : 14. 01. 2013. у 21.23 »
Да напоменем да печ у свету видео-игара често додаје нове функције и мења старе, нема улогу да исправља грешке.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.715
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #40 : 14. 01. 2013. у 22.16 »
Што је, у пуном значењу, закрпа
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Одг.: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #41 : 14. 01. 2013. у 22.33 »
Na šta prvo pomisliš kad čuješ tu riječ?

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.798
Одг.: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #42 : 14. 01. 2013. у 22.37 »
Ja sam iz računardžijskih krugova, i mi naravno koristimo peč, ali mi zakrpa uopšte ne smeta. Taj se termin vrti po domaćoj računarskoj štampi, pogađa suštinu, ne deluje mi usiljeno.

Postoji i srodan termin hotfix, koji predstavlja samo lepše upakovan patch, tj. hotfix se regularno instalira i eventualno deinstalira (dok se patch tipično primenjuje metodom Ctrl+C, Ctrl+V). Međutim, rekao bih da je u pitanju Majkrosoftov eufemizam za zakrpu.  To bih ipak preveo sa hotfiks  (a ne vruć lepak :P), ako bi mi baš trebala distinkcija.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.979
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #43 : 14. 01. 2013. у 22.39 »
Moram reći nešto. Ponekad mi najbukvalniji prevodi izgledaju najbolje, jer u okviru informatike, slikovito odražavaju funkciju onog što imenuju. Npr. ta zakrpa. Naravno da ako pričamo o odeći da mi informatika neće pasti na pamet, ali ako pričamo o kompjuterima, informatici, kad čujem zakrpa, slikovito zamislim šta to radi u nekom programu, a to je upravo ovo što je rekao Rančer. U tom smislu mi se dopada i moja "Kuća".  :hehe:

PS:Dujo, ne mora značiti samo "vrući". Može i "ljuti lepak". :P
 
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.715
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Prevod: Čet, peč, kompjuter…
« Одговор #44 : 14. 01. 2013. у 22.43 »
Na šta prvo pomisliš kad čuješ tu riječ?

На рачунаре, не бакћем се много иглом и концем. Под много мислим: ’ич, уопште, нимало’. Реч зависи и од контекста, па сам већ наводио пример прилога: у контексту граматике сигурно не помислиш на зелену салату.

Postoji i srodan termin hotfix, koji predstavlja samo lepše upakovan patch, tj. hotfix se regularno instalira i eventualno deinstalira (dok se patch tipično primenjuje metodom Ctrl+C, Ctrl+V). Međutim, rekao bih da je u pitanju Majkrosoftov eufemizam za zakrpu.  To bih ipak preveo sa hotfiks  (a ne vruć lepak :P), ako bi mi baš trebala distinkcija.

У преводу сучеља на српски користи се израз исправка.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Тагови: