Српски језички атеље > Велико слово

Imena računarskih jezika i programa

(1/5) > >>

VPF:
Prvo je u drugoj temi Šomi rekao:


--- Цитат: Шоми у 11. 10. 2011. у 00.25 ---… Као називе рачунарских програма који се сви пишу малим почетним словом (јава/џава, фортран, бејзик итд.)…
--- Крај цитата ---

– što je meni bilo novost, pa sam napisao:

Inače, nisam znao da se imena računarskih jezika uvek pišu malim slovom. Dakle paskal, ada, haskel, erlang - kao rendgen? BASIC i FORTRAN su akronimi, ali pretpostavljam da ih tretiramo kao LASER. Hm, ne zovemo ni LASER "лејзер", bi li onda trebalo "басик" mesto "бејзик"? (Ne bi trebalo, previše je odomaćeno bejzik, samo tražim logiku.) Fortran je i u engleskom postao obična reč sa samo početnim velikim, al za BASIC nisam toliko siguran.

Šta s jezicima C, C++, C#, J, J#, J++ ? Prva četiri nisu skraćenice nego prosto jezici nazvani pojedinačnim slovima; za poslednja dva je nejasno da li su skraćenice.

Šta s jezikom Qt? Izgovaramo "kjut", ali cela poenta imena je da se razlikuje od reči "cute".


— a sad kapiram da je previše oftopik i sam premeštam u drugu temu. I kapiram da imam još pitanja:

Šomi, rekao si "programi" a naveo imena nekoliko jezika. Da li se to pravilo sigurno odnosi i na jezike?

Da li se odnosi na jezike (i programe?) samo u transkripciji:
Творац паскала је професор Никлаус Вирт.
Tvorac paskala je profesor Niklaus Virt.

… ili i kad direktno prenosimo ime:
Tvorac pascala je profesor Niklaus Wirth.
Творац pascal-а је професор Niklaus Wirth.

Ni prva dva mi ne deluju prirodno, ali tek ova druga dva mi baš bodu oči.

Ja razmišljam: jedan je jezik Pascal, i to mu je ime, nije neka opšta imenica. Zamišljam:
Arhitekta sagrade familije je Antoni Gaudi.
Izgradnju koloseuma je započeo Vespazijan.


I kad smo kod programa - zar nisu i njihova imena obično naslovi? Da li je to pravilo možda formulisano kao ograničeno na neke tipove imena programa?

Pokrenuo sam Eplov program muvi mejker.
Samo u fajerfoksu imam tu opciju.
Juče sam igrao kol of djuti.
Koristi editpad umesto noutpada.
Kupio sam domaći program plamplus. (PlanPlus.)

Шоми:
Да, мислио сам на програмске језике. А пишу се малим словом јер су њихова имена постала опште именице, као нпр. жилет, фрижидер, дигитрон, каладонт… Ови остали се обично остављају тако: C++, Ј++ итд., а онда и Qt, или, пресловљено, кју-ти.

Заправо, и имена других програма ће следити исти образац (зато сам на једној теми рекао да нам нови П још увек није разрешио недоумицу око робних марки). Ја сматрам да су виндоус, линукс итд. опште именице (постали су практично скупни назив за целу класу производа), па их пишем малим словом, а њихова конкретна издања великим: Виста, Седмица, Икс-Пе, Убунту. Ту спадају и игре, портали и сл.: Муви мејкер, Скајп, Месенџер, Кол оф дјути, Јутјуб, Фејсбук…

Имена веб прегледача су ипак властита, па иду с великим почетним словом: Фајерфокс, Опера, Кроум, Сафари, Интернет експлорер, Конкверер, Нетскејп. Да се, рецимо, име ФАЈЕРФОКС устали као назив за све веб читаче, онда би добио карактер опште именице и писао се малим словом: фајерфокс (исп. горе жилет и др.). Саграда фамилија је конкретно име грађевине, па и оно иде великим словом.

На примерима:
• Отворио сам Еплов Муви мејкер.
• Отворио сам Гимп/Амарок на линуксу Убунту.
• Творац паскала је професор Никлаус Вирт.
• Архитекта Саграде фамилије је Антонио Гауди.
• Користим Ноутпад++ уместо Ноутбука.
• Купио сам домаћи програм План плус.
• Играо сам јуче Кол оф дјути.
• У Опери има најдетаљнијих подешавања.



Уредник: расправа о транскрипцији Apple премештена овде.

VPF:
Не знам, некако се баш не слажемо у интерпретацији.

Слажем се рецимо да је линукс (кад се односи на ОС, а не на језгро) постао општа именица која описује један општи тип оперативног система. Линукса̂ има више, већином су независни једни од других, прави их ко хоће и с пуним правом их људи све зову линуксима. Можемо ти и ја да оснујемо фирму и правимо своје жилете и линуксе.

(Али не и нови Линукс - језгро - него само своје језгро по угледу на Линукс.)

Али Виндоус је серија од неколико конкретних производа, јасно дефинисаних, које све прави иста фирма и полаже право на име - на страну законски, него морално и употребно. Нема шансе да буде општа именица, баш је властито име. Не можемо ти и ја да правимо свој Виндоус, можемо само да правимо свој ОС по узору на Виндоус, или арену по узору на Колосеум.

Исто тако за програмске језике: један је Паскал, једна је Ада, не знам кад би стигли да се ожилете и постану опште именице. Можда имају варијанте, али те речи никако нису општи типови језика, „сад ћу ја да направим један нови Паскал“, можемо само да направимо језик по узору на Паскал.

Наравно, можемо да правимо свој софтвер који имплементира језик Паскал, па да људи наш софтвер разговорно зову паскалом, „инсталирај ми онај паскал што имаш“, али сам језик није софтвер него математички концепт јасно дефинисан и изграђен као дело.

(За Qt није најсрећније кју-ти јер се не изговара тако на енглеском, али то име је у сваком случају тврд орах, па га не морамо дотесавати на овој теми, важније ми је да претресемо општа начела.)

Знаш шта још може: асемблер и компајлер су некад давно били називи конкретних, јединствених алата, али су данас општи типови алата, дакле опште именице. Док је линкер увек била општа именица.

И баш месенџер који си навео је мени општи тип, „који месенџер користиш“ (колоквијално месинџер), а Виндоус лајв месенџер и његова претеча МСН месенџер су називи конкретних месенџера.


Није ми јасно ни чиме се веб-прегледачи издвајају од других програма, рецимо клијената за електронску пошту:

Користио сам Нетскејп с јудо́ро̄м.
У комплету с Фајерфоксом је развијен и тандерберд.
Уз Симонки се испоручује и четзила. (SeaMonkey, ChatZilla.)

Ма нема ми смисла некако. А пази и ово:

Ја користим емакс само као едитор, али колега из Емакса и сурфује. :)
(Емакс није прављен да буде прегледач, али је фантастично проширив програм, па данас као споредну функцију има и то.)

Dacko:
Издвојено одавде.

Ako imaš vremena, molim te navedi primere za to šta smatraš softverskim autorskim delima. Spadaju li u to i vord, vindouz* i linuks? Ovako na prvu loptu pada mi na pamet da bih velikim slovom obavezno pisala nazive video-igara, internetskih kompanija, foruma, sajtova, ali nisam sigurna da si mislio na to.

*Znam da je u rečniku Pravopisa vindous.

Rancher:
Кад каже софтверска ауторска дела, првенствено мисли на компјутерске програме које пишемо великим словом, иако у Правопису не пише експлицитно. Ту спадају Ворд, Ексел, Пауерпоинт итд. Видео-игре, форуме и друга интернет места такође пишемо великим, а становнике тих места малим (види). Ево и оног чувеног Клајновог мејла.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

Пређи на пуно издање