Аутор тема: Srećan ili sretan?  (Прочитано 35117 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.423
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #15 : 23. 10. 2010. у 18.37 »
Не слажем се, Зоране, да се „код нас никад не говори ’сретан’“.

Кад сам и где ја то рекао?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.715
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #16 : 23. 10. 2010. у 19.57 »
То сам прочитао између редова.

П. С. Узгред, форматирање текста треба да укаже на то: искосио сам оно никад, зато што га узимам у пренесеном значењу, тј. да се код нас сретан користи колико и точка, а с тиме се не слажем.
« Последња измена: 23. 10. 2010. у 20.04 Шоми »
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.283
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #17 : 23. 10. 2010. у 20.01 »
Кад сам и где ја то рекао?

Тако сам и ја разумео, да као што „они“ говоре точка, а „ми“ тачка, исто тако важи и за сретан и срећан, и да то важи одувек. То јест, не да се баш никад код нас не говори сретан, али да није карактеристично и да представља ретки изузетак.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.423
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #18 : 23. 10. 2010. у 20.26 »
Откуда уопште облик "сретан"? Ово објашњење ми баш није логично
Samo su drukčije građeni — sretan je izvedeno direktno od glagola sresti, od koga je izvedeno i sreća; a srećan je izvedeno naknadno od gotove imenice sreća.


Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.283
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #19 : 23. 10. 2010. у 20.29 »
Па лепо, од „срет“.

Упореди са красти, крађа, краден, где је у питању „крад“. Нећеш рећи да је нешто крађено него крадено, без обзира на то што се не каже крада него крађа.

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 875
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #20 : 23. 10. 2010. у 20.41 »
„prasl. *sъrętja: događaj, susret“ (HJP). Poslije se značenje malo pomerilo.

Tvorbena osnova jeste sret-, naravno. (Sresti je disimilacijom od sret- + -ti; aorist je sretoh, jelda?)

Baš kao što je krasti (krad- + -ti; kradoh) : krađa (krad- + -ja), tako je i sresti : sreća (sret- + -ja).
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 875
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #21 : 30. 10. 2010. у 21.57 »
Da date muštuluk. Novi Pravopis (t. 23a):

Цитат
Razjednačavanjem grupe ćn u srećni, srećno, srećnik, srećnica dobijeni su oblici sretni, sretno i sl. a promena je prenesena i u sretan. Mada norma priznaje dubletizam srećan i sretan, srećni i sretni — prednost treba davati oblicima sa ć.
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.979
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #22 : 30. 10. 2010. у 23.05 »
Hm… Dakle, počeli smo i mi da sledimo stope Hrvata i Bosanaca… To mi se nikako ne dopada. Al ajde…
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.283
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #23 : 30. 10. 2010. у 23.25 »
Пошто се та предност треба давати, а не мора, ја ћу се потрудити да у свом говору ту предност дам Т-варијанти.

Ђорђе, шта би ово са настанком Т услед раздвајања групе ЋН? :-/ Испада да сретан није настало од срет-, него да је прво изведено срећан, па тек накнадно сретан. Шта би са са сличним примером крађа, краден?

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #24 : 31. 10. 2010. у 00.07 »
Nikada nisam shvatao davanje prednosti kao ’ispravljanje’ sopstvenog jezičkog osjećanja. Mora se nečemu dati prednost ako dvadeset ljudi piše saobraćajne table (jedan primjer), jer ne može na jednoj pisati srećan a na drugoj sretan, ali inače treba postupati u skladu s jezičkim osjećanjem, kao što Pešikan redovno piše u P 93 kad god naleti na neki dublet. Ne vjerujem da se osnovni princip promijenio u novom P.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.979
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #25 : 31. 10. 2010. у 00.14 »
Misliš? Meni ovih nekoliko stvari koje je naveo Đ. imaju umami koji mi se nikako ne dopada… Daj bože da grešim…
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #26 : 31. 10. 2010. у 00.25 »
Pa ne znam, šta kaže novi Pravopis o jezičkom osjećanju?

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.283
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #27 : 31. 10. 2010. у 00.33 »
Има ту и тога, али наше окружење је превише… специфично. Наш језик се не говори само у Србији и он није матерњи језик само Срба, нити су његова правила регулисана искључиво нормама српског стандарда. Не омаловажавам овим напоре да се ствари доведу у ред и учине што више једнообразним, али ако имамо буљук новокомпонованих народа и нација на једном етничком и језичком простору где се свака понаша као да ниједна друга осим ње не постоји и да са њима немају нити смеју да имају ишта заједничко, оваква поправљања језика се баш не могу вршити толико асинхроно. На пример, једним језиком говоре нације А, Б, В и Г, где га свака именује својим именом и користи своја национална права да за тај језик пише сопствене стандарде. У нацији А, за један појам постоје варијанте 1 и 2. У нацији Б, само варијанта 2. Одлука за давањем предности управо варијанти 1 у нацији и језику А је осетљива ствар. Нарочито ако се иде ка томе да се варијанта 2 поптуно потисне.

Слично и за Ускрс/Васкрс. Одвајкада је Ускрс, а „Васкрс“ се говори само у црквеном контексту, као кад Јованче Мицић запоји „И роди сина Имануила“. А сад се дотле иде да више није само црквени празник једино и искључиво Васкрс, него малтене више и нема ускрснућа него само васкрсења, па не васкрсава само Христ(ос), него и Феникс. У комбинацији са сретан/срећан, не дај Боже да камера неког сними како некоме жели „сретан Ускрс“…

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 875
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #28 : 31. 10. 2010. у 00.37 »
Ђорђе, шта би ово са настанком Т услед раздвајања групе ЋН? :-/

Šta ti misliš? :) Hajde, odgovoriću ovako da me posle ne prozivaju kako ne biram rečnik — razjednačava li se, ikad, kućna haljina (?kutna), božićna jelka (?božitna), pomoćno štivo (?pomotno), noćna muzika (?notna) itd.? Ne, nikad. Onda?
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Ван мреже Đorđe

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 875
Одг: Srećan ili sretan?
« Одговор #29 : 31. 10. 2010. у 01.16 »
Naprotiv, u narodnom jeziku je po pravilu tu raširena progresivna asimilacija! Grupa ĆN redovno daje ĆNJ: kućnji, božićnji, proljećnji, zar ne?
„Either you repeat the same conventional doctrines everybody is saying, or else you say something true, and it will sound like it's from Neptune.“ (Noam Chomsky)

Тагови: mejl