Српски језички атеље > Језик је огледало душе

Srećan ili sretan?

<< < (2/7) > >>

Đorđe:
Pa jest otprilike tako — da je sretan češći (preovlađujući ili čak jedini) oblik koji se sreće u ijekavskim krajevima, a srećan pak u glavnini ekavskih govora u Srbiji. Zato ljudi to pogrešno olahko spoje, kao, „sretan je ijekavski, a srećan ekavski oblik“. Naravno da nije — nema ova stvar nikakve veze sa izgovorom jata; ali tačno je da je od tih dvaju oblika ipak jedan češći u jednima, a drugi u drugim govorima.

Što ne mora da znači kako se sretan neće javiti i u ekavskom izrazu, ili obratno (doduše, obratno valjda ipak malo rjeđe i neobičnije). Tvoj primer, eto, — u glavnini vojvođanskih govora, koji su ekavski, takođe dolazi oblik sretan! Ali, u ovome „opštem“, razgovornom jeziku u Srbiji, jeziku medija i jeziku javne komunikacije, ipak, preovlađuje srećan. (To je onaj društveno prestižni jezik o kojem smo skoro govorili na nekoj temi — nije standard, nije književni jezik, nego ovaj drugi, javni jezik, koji smo verovatno loše bili nazvali „beogradskim“ pa se Bolo bio naljutio. :D Ali on supostoji književnom jeziku u javnoj upotrebi, a nije isto što i književni jezik; to je očevidno.)

Ne znam kako je u Hercegovini i Crnoj Gori (Alčesta nam može reći za Crnu Goru), ali počev od moga kraja pa u čitavoj Bosni, i dalje odatle na zapad, dolazi oblik sretan. Kod mene, međutim, mlađe generacije, isto kao u Banatu, govore srećan jer napuštaju dijalekat u korist toga javnog, „opštesrbijanskog“ saobraćajnog jezika, ali nema toga ubeđenja da je sretan „nepravilno“, samo se naprosto posmatra kao ono što je „kućevno“, a ne za „javni jezik“.

alcesta:
Kod nas je tu negde i jedno i drugo, ne bih znala da kažem tačno čega ima više, možda je srećan malo češće konkretno u mojoj okolini, ali je i sretan sasvim normalno da se čuje.

Luče:

--- Цитат: Belopoljanski у 22. 10. 2010. у 20.38 ---… Тобоже зато што се не каже „срета“, него срећа…

--- Крај цитата ---

Evo mene opet s traumama iz detinjstva! :D

Mene je nastavnica violine, na samom početku školovanja, ispravila upravo ovim rečima koje je Belopoljanski naveo. To mi se tako urezalo u memoriju, da mi više nikad nije palo na pamet da kažem sretan. Dugo sam bila u ubeđenju da je to zaista nepravilno. Sad znam da nije, ali ostalo je da govorim srećan.

Бруни:
Hm, da… Kao i ono zadnji i poslednji… Mnogima je to ostalo u sećanju, jer su mnoge ispravljali nastavnici i nastavnice. Ponekad se zapitam da to nije bila neka zavera, jer nekako mi je nemoguće da su širom ove naše zemlje svi nastavnici ispravljali pogrešno iste reči… [cesh]

Зоран Ђорђевић:

--- Цитат: Бруни у 22. 10. 2010. у 22.22 ---Hm, da… Kao i ono zadnji i poslednji…

--- Крај цитата ---

Ово баш и није коректна аналогија, ако ћемо да ситничаримо.

Мени је облик срећан, једноставно, лепши.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање