Српски језички атеље > Језик је огледало душе

Srećan ili sretan?

<< < (5/7) > >>

Đorđe:
„prasl. *sъrętja: događaj, susret“ (HJP). Poslije se značenje malo pomerilo.

Tvorbena osnova jeste sret-, naravno. (Sresti je disimilacijom od sret- + -ti; aorist je sretoh, jelda?)

Baš kao što je krasti (krad- + -ti; kradoh) : krađa (krad- + -ja), tako je i sresti : sreća (sret- + -ja).

Đorđe:
Da date muštuluk. Novi Pravopis (t. 23a):


--- Цитат ---Razjednačavanjem grupe ćn u srećni, srećno, srećnik, srećnica dobijeni su oblici sretni, sretno i sl. a promena je prenesena i u sretan. Mada norma priznaje dubletizam srećan i sretan, srećni i sretni — prednost treba davati oblicima sa ć.
--- Крај цитата ---

Бруни:
Hm… Dakle, počeli smo i mi da sledimo stope Hrvata i Bosanaca… To mi se nikako ne dopada. Al ajde…

Belopoljanski:
Пошто се та предност треба давати, а не мора, ја ћу се потрудити да у свом говору ту предност дам Т-варијанти.

Ђорђе, шта би ово са настанком Т услед раздвајања групе ЋН? :-/ Испада да сретан није настало од срет-, него да је прво изведено срећан, па тек накнадно сретан. Шта би са са сличним примером крађа, краден?

Stoundar:
Nikada nisam shvatao davanje prednosti kao ’ispravljanje’ sopstvenog jezičkog osjećanja. Mora se nečemu dati prednost ako dvadeset ljudi piše saobraćajne table (jedan primjer), jer ne može na jednoj pisati srećan a na drugoj sretan, ali inače treba postupati u skladu s jezičkim osjećanjem, kao što Pešikan redovno piše u P 93 kad god naleti na neki dublet. Ne vjerujem da se osnovni princip promijenio u novom P.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање