Српски језички атеље > Језик је огледало душе

Srećan ili sretan?

<< < (4/7) > >>

Зоран Ђорђевић:

--- Цитат: Шоми у 23. 10. 2010. у 14.52 ---Не слажем се, Зоране, да се „код нас никад не говори ’сретан’“.

--- Крај цитата ---

Кад сам и где ја то рекао?

Шоми:
То сам прочитао између редова.

П. С. Узгред, форматирање текста треба да укаже на то: искосио сам оно никад, зато што га узимам у пренесеном значењу, тј. да се код нас сретан користи колико и точка, а с тиме се не слажем.

Belopoljanski:

--- Цитат: Зоран Ђорђевић у 23. 10. 2010. у 18.37 ---Кад сам и где ја то рекао?

--- Крај цитата ---

Тако сам и ја разумео, да као што „они“ говоре точка, а „ми“ тачка, исто тако важи и за сретан и срећан, и да то важи одувек. То јест, не да се баш никад код нас не говори сретан, али да није карактеристично и да представља ретки изузетак.

Зоран Ђорђевић:
Откуда уопште облик "сретан"? Ово објашњење ми баш није логично

--- Цитат: Đorđe у 22. 10. 2010. у 20.26 ---Samo su drukčije građeni — sretan je izvedeno direktno od glagola sresti, od koga je izvedeno i sreća; a srećan je izvedeno naknadno od gotove imenice sreća.

--- Крај цитата ---

Belopoljanski:
Па лепо, од „срет“.

Упореди са красти, крађа, краден, где је у питању „крад“. Нећеш рећи да је нешто крађено него крадено, без обзира на то што се не каже крада него крађа.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање