Српски језички атеље > Језик је огледало душе

Srećan ili sretan?

<< < (3/7) > >>

Бруни:

--- Цитат: Зоран Ђорђевић у 22. 10. 2010. у 22.45 ---Ово баш и није коректна аналогија, ако ћемо да ситничаримо.

Мени је облик срећан, једноставно, лепши.

--- Крај цитата ---
Како није? Па и мени је облик последњи, лепши. Али то је зато што сам тако научила. Као и ви што сте навикли да кажете срећан, а не сретан.  ;)

Belopoljanski:
Е сад, има ту и нијанси. На пример, по мом умамију, када се за некога каже да је радостан, рећи ћу срећан, у смислу среће као радости. А ако желим да кажем да је једноставно имао среће, добро је прошао, послужио га је сплет околности, рећи ћу да је био сретан. Исто тако, ако пожелим срећну Нову годину или рођендан, употребићу сретно.

На руку не иде ни то што се услед распрострањености хрватских канала и титлова за филмове уврежило мишљење да је „сретан“ хрватски облик, а „срећан“ српски. Па још и, што је неко запазио, кад се преко централних медија честитају празници католичким верницима, користи се „сретна/на/но“, а када се честита православним, са Ћ. И са тиме често муку мучим са људима. Најгоре је када идем линијом мањег отпора, па људима које слабо познајем пожелим са Ћ, како не бих испао неписмен (јер, забога, не каже се срета, него срећа!) или национално/православно неосвећен. [blb] Глупости.

Зоран Ђорђевић:

--- Цитат: Belopoljanski у 22. 10. 2010. у 23.01 ---На руку не иде ни то што се услед распрострањености хрватских канала и титлова за филмове уврежило мишљење да је „сретан“ хрватски облик, а „срећан“ српски. Па још и, што је неко запазио, кад се преко централних медија честитају празници католичким верницима, користи се „сретна/на/но“, а када се честита православним, са Ћ. И са тиме често муку мучим са људима.

--- Крај цитата ---

Неће бити. Нема то везе са хрватским каналима, нити се због њих, како мислиш, "уврежило" мишљење. Тако је одувек. Као што ми одувек говоримо тачка, а они точка.

Belopoljanski:
Зоране, извини, али неће бити. Не само што „ми“ (Срби) говоримо и једно и друго, и обе варијанте се срећу и код наших писаца и равноправне су у стандардном језику, него има „нас“ (екаваца) који одувек говоримо са т.

Мени је жао што ми бабе и деде и остали стари више нису живи, па да посебно на то обратим пажњу, али мислим да у говору Ћ-варијанту нису користили уопште.

Шоми:
Лично, кад некоме пожелим срећу чешће ћу рећи Сретно! него Срећно!, такође радије кажем несретник, несретница и слично, мада ни од чега посебно не зависи када ћу који облик употребити. И код својих чујем шарено, рекао бих равноправно јављање обају облика. Слажем се с Белопољанским о тим неким, назовимо их тако, „прећутним“ суптилним разликама у употреби једног од облика. Не слажем се, Зоране, да се „код нас никад не говори ’сретан’“.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање