Српски језички атеље > Језик је огледало душе

Srećan ili sretan?

(1/7) > >>

Бруни:
Imamo jednog  stiljivog obožavatelja! Ovo je već treći ili četvrti mejl koji nam piše, pozvala sam ga da nam se pridruži, a on eto, neće… :D

Elem, ovo je njegovo sledeće pitanje:


--- Цитат ---Како је правилније "Срећан" или "Сретан" или могу оба? Ако могу оба, зашто? И докле се стигло са превођењем хардвера и софтвера, да ли је остало на ономе "тврди" и "меки" како је покушавано да се преводи или уопште није преведено? Хвала!!!
--- Крај цитата ---

Nešto razmišljam, ipak ću ja da odvojim ovo u dve teme. Neka ova bude za sret/ćan, a novu ću da otvorim za tvrde i meke diskove…

Đorđe:
Oboje, naravno.

Samo su drukčije građeni — sretan je izvedeno direktno od glagola sresti, od koga je izvedeno i sreća; a srećan je izvedeno naknadno od gotove imenice sreća.

Đorđe:
(Naravno, sinhronijski se verovatno ne oseća motivisanost između sretan/sreća i gl. sresti. Ali je dijahronijski tako.)

Бруни:
Fala, Đole.

Belopoljanski:
Ђорђе, где се тачно претежно говори „срећан“? У реду за централну Србију, али у Херцеговини и Црној Гори, да ли преовлађује сретан или срећан?

Не знам одакле људима та заблуда како је облик „сретан“ везан искључиво за ијекавицу и западне крајеве, а „срећан“ за екавицу. На пример, Банат је типичан екавски крај, још и на истоку, а преовлађује: сретан, сретно, сретник, несретник итд. У говору млађих су све чешће варијанте са Ћ, углавном због тога што се шири убеђење како је варијанта са Т неправилна. Тобоже зато што се не каже „срета“, него срећа. [blb] Ушло је и у поштапалице, као оно за задњи точак или кола или „опширне“ а не дебеле књиге…

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

Пређи на пуно издање