Аутор тема: Отворени уред (Open Office) 3.2.1 на српском језику  (Прочитано 18971 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Овај бесплатни уредски пакет конкурент је Мајкрософтовом Офису. Можете га потпуно бесплатно преузети и користити на неограниченом броју рачунара, а доступан је за виндоуз, линукс, мекинтош и друге оперативне системе. Преузмите на овој страни, где ћете одабрати свој систем, архитектуру (32 или 64 бита), пуну инсталацију или само језички пакет:

http://sr.openoffice.org/preuzmi.html
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
A zar ne bi trebalo samo OpenOffice.org 3.2.1 на српском језику? U prevodu na zvaničnoj stranici ovo ime nije lokalizovano. Valjda ni Microsoftov ured ne dolazi u obzir.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
А што да на популаришемо мало то име (Отворени уред), иако можда није званично?
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Zato što unosi nered u pravopis. U poglavlju o adaptaciji stranih imena stalno se govori o tome kako treba izbjegavati dublete kad god je moguće. Mislim da maksimalno možemo tolerisati Open ofis ili Openofis, radi promjene i lakšeg pisanja ćirilicom, ali bi i ovo trebalo izbjegavati u zvaničnim kontekstima ako se već izbjegava na glavnoj stranici.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.980
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Izvini, Šomi, ali… Odakle ti pridev "uredski"? Zar ne bi bilo kancelarijski, ili urednički? Uredski prvi put čujem…  :-/

Što se samog promovisanja tiče, slažem se sa Stoundarom. Pa već je poznat kao Open ofis (dakle, ni Oupen, kako bi bilo pravilno), što unositi zabunu i menjati…?

Ali, ne slažem se da treba izbegavati transkribovani oblik, jer ako Rusi mogu da pišu Кока кола, pa možemo i mi da transkribujemo, koliko god se gospoda pozivala na trademark i slične gluposti. Naš pravopis dozvoljava, štaviše, poželjna je transkripcija, i ne vidim zašto bismo mi sopstveni pravopis gušili radi nekih glupih zakona…
« Последња измена: 10. 02. 2011. у 20.57 Бруни »
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Open je višesložna riječ s izvornim slovom ’o’, dakle pravilno je Open.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.980
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Open je višesložna riječ s izvornim slovom ’o’, dakle pravilno je Open.
Kako višesložna? O-pen?  :-/
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Open je višesložna riječ s izvornim slovom ’o’, dakle pravilno je Open.
Kako višesložna? O-pen?  :-/

Upravo tako. Tačkom se odvajaju slogovi u IPA zapisu.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Izvini, Šomi, ali… Odakle ti pridev "uredski"? Zar ne bi bilo kancelarijski, ili urednički? Uredski prvi put čujem…  :-/

Од уред је управо уредски, уреднички је од уредник, а уредни уноси забуну, пошто је одр. вид м. р. придева уредан.

Ali, ne slažem se da treba izbegavati transkribovani oblik, jer ako Rusi mogu da pišu Кока кола, pa možemo i mi da transkribujemo, koliko god se gospoda pozivala na trademark i slične gluposti. Naš pravopis dozvoljava, štaviše, poželjna je transkripcija, i ne vidim zašto bismo mi sopstveni pravopis gušili radi nekih glupih zakona…

Баш зато и ударам контру, пошто ови <биииип> из тих великих компанија не дозвољавају да се име транскрибује (трт, а Руси могу), а и зато што се многи <биииииип> јављају кад прочитају Епл и ајфон како то „смешно звучи“ и „докле ћемо ми да идемо ван светских токова, кад цео свет пише тако-и-тако“ (?!? [bonk] — ово последње; погледати коментаре на чланке о поменутим производима на Блицу).

Дакле, пишем и писаћу: Офис, Кроум; Гугл кроум, Мајкрософт офис; Гуглов Кроум, Мајкрософтов Офис — најчешће бирам прву иначицу, јер је поприлично јасно који и чији су то производи, а ако баш желим да нагласим, употребићу трећу. Транскрипцију само у званичном тексту (што би могли и ти који одржавају српске странице да примењују). Писање у оригиналу ме не занима ни у латиничком тексту, још мање у ћириличком (навешћу ипак изворне облике у загради, уколико је потребно).
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Баш зато и ударам контру, пошто ови <биииип> из тих великих компанија не дозвољавају да се име транскрибује (трт, а Руси могу), а и зато што се многи <биииииип> јављају кад прочитају Епл и ајфон како то „смешно звучи“ и „докле ћемо ми да идемо ван светских токова, кад цео свет пише тако-и-тако“ (?!? [bonk] — ово последње; погледати коментаре на чланке о поменутим производима на Блицу).

Ovako?

http://office.microsoft.com/ru-ru/
http://www.google.com/chrome?hl=ru
http://www.apple.com/ru/iphone/

ALI:

http://www.ikea.com/ru/
http://mcdonalds.ru/?ver=html

Mislim da i u ruskom može samo kada konkretna firma transkribuje svoj brend. Ja sam vidio informatičke tekstove na ruskom i u njima se sasvim slobodno koristi latinica za mnoge akronime i neadaptirana imena, dok se na srpskom često transkribuje po svaku cijenu, kao da se jedino tako može širiti upotreba ćirilice, a zapravo treba sasvim opušteno odmjeriti koliko je neki naziv prilagođen ćirilici, na osnovu kriterija koje je postavio Klajn u onom imejlu.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Цитат: Шоми
Ok, you win.

У чему тачно? Јер ја видим две Стоундарове оцене: да не треба да преведеш име програма ако то његови преводиоци већ нису урадили, и да не треба ни да транскрибујеш име програма ако то његови преводиоци већ нису урадили. С првом се углавном, мада не безусловно, слажем, а са другом….

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Druga je ocjena da treba izbjegavati transkripciju ako se ne koristi u ćiriličkom srpskom tekstu na zvaničnoj stranici ili u zvaničnoj lokalizaciji, ali nisam siguran da je baš sasvim zabranjeno. Ipak smo u priručnicima vidjeli primjere Majkrosoft, vord, vindous… iako možda treba povući crtu između nekog programa i njegovog konkretnog izdanja. Ali, i prilikom transkripcije treba imati u vidu da nije svaki naziv pogodan za to u jezičkom smislu, pogotovu ako je glomazan i ako se ne mijenja po padežima. Recimo, može u Open ofisu, iz Open ofisa, ali ne vjerujem da se u praksi mijenja OpenOffice.org.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Цитат: Шоми
Ok, you win.

У чему тачно?

Признао сам да је био у праву, да Руси не транскрибују све, како сам ја био рекао. Што се тиче употребе нетранскрибованих имена, понављам да ме не занимају ни у латиничком тексту (али да ћу навести изворни лик у загради или негде другде), још мање у ћириличком. Ако је неки назив гломазан, обично га Амери скрате или га људи већ знају некако скраћено, или са̑м састављач текста употреби неку скраћеницу (и нагласи да ју је употребио), тако да не видим неке нарочите потешкоће ни око тога.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Цитат: Stoundar
Druga je ocjena da treba izbjegavati transkripciju ako se ne koristi u ćiriličkom srpskom tekstu na zvaničnoj stranici ili u zvaničnoj lokalizaciji […]

Да, то сам мислио под „ако његови преводиоци нису“, извини због непрецизног изражавања.

Цитат
[…] ali nisam siguran da je baš sasvim zabranjeno.

А ја сам сасвим сигуран да није. Не видим чак ни како би то могло да се формулише као правило (причамо искључиво о Правопису, дабоме?).

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Цитат: Шоми
Ok, you win.

У чему тачно?

Признао сам да је био у праву, да Руси не транскрибују све, како сам ја био рекао. Што се тиче употребе нетранскрибованих имена, понављам да ме не занимају ни у латиничком тексту (али да ћу навести изворни лик у загради или негде другде), још мање у ћириличком. Ако је неки назив гломазан, обично га Амери скрате или га људи већ знају некако скраћено, или са̑м састављач текста употреби неку скраћеницу (и нагласи да ју је употребио), тако да не видим неке нарочите потешкоће ни око тога.

Poteškoće mogu biti uglavnom pravne, a tražim da se provjerava ćirilički tekst jer iz njega jasno vidimo odnos firme prema transkripciji brenda — ne moramo razmišljati o tome da li se u tekstu piše izvorno samo zato što latinica ovo bolje podnosi. Naravno, ako transkribujemo u ćiriličkom tekstu, on se uvijek može presloviti u latinicu.

Цитат
[…] ali nisam siguran da je baš sasvim zabranjeno.

А ја сам сасвим сигуран да није. Не видим чак ни како би то могло да се формулише као правило (причамо искључиво о Правопису, дабоме?).

Pa ne znam, ne bi bilo loše objaviti transkripcioni rječnik s poznatim nazivima softvera, čisto da se razjasni obrazac.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Цитат: Stoundar
Poteškoće mogu biti uglavnom pravne […]

Апсолутно не могу. Овде смо о томе недавно детаљније: http://forum.ubuntu-rs.org/Thread-O-pisanju-robnih-marki.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Mrzi me da čitam cijelu raspravu, ali šta ako hoću da objavim prevod neke zvanične knjige o programiranju za iPhone? Pošto je Appleu toliko stalo do dizajna i dosljednosti, dobijem odgovor da ime iPhone svugdje ima da ostane u izvornom pisanju. Šta da radim nego da ih poslušam? Naravno, nema Apple kontrolu nad svakom publikacijom, ali vjerovatno ima mnogo uticaja.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Ја не разумем како може Епл одређивати правописна правила у твом матерњем језику? Објасни ми то, молим те. И да су они објавили приручник, а да ти објављујеш превод, твоје је да га ускладиш са правописом језика на коме га објављујеш. А овај наш каже да се транскрипција препоручује, и тако и треба да се уради. То да ли се они слажу са транскрипцијом или не, по тебе не може имати никакве правне утицаје нити деловања.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Цитат: iPhone
[…] ali šta ako hoću da objavim prevod neke zvanične knjige o programiranju za iPhone? […] Šta da radim nego da ih poslušam?

Не знам шта тачно подразумеваш под званичном књигом. Претпоставимо да је то књига над којом ауторско право има Епл. Тада Епл може да ти одреди какав год услов да би прихватио твој превод, пошто је превод изведено дело. Може да ти не дозволи да пишеш Епл место Apple, али исто тако може и да ти забрани било коју другу реч, какве су рецимо скупо, помодно, зазидано. То следи из закона о ауторском праву, који аутору даје могућност да до танчина контролише сва изведена дела. А нема никакве везе са законом о робним маркама.

Цитат: Stoundar
[…] Naravno, nema Apple kontrolu nad svakom publikacijom, ali vjerovatno ima mnogo uticaja.

Ако се не ради о публикацији која је у Епловој власти по закону о ауторском праву (деривацији неког његовог дела), онда је једини утицај који му преостаје онај силеџијски. И тог утицаја свакако има. Али мислим да то није аргумент за ову тему.

(Допуна: други цитат и одговор.)
« Последња измена: 12. 02. 2011. у 13.31 Часлав Илић »

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Ne rješavamo ništa pozivanjem na zakon i odmjeravanjem snaga. Pravopis mora jasno odrediti kada možemo transkribovati neki zaštićeni brend a kada ne. U nekoj budućoj verziji tačke P 93 koja dozvoljava izvorno pisanje „samo izuzetno“, mora biti obrađena i ova praksa (pogađam da se u P 10 ništa nije mijenjalo, ali ko zna). Prvi korak sam vidio kod Prćića u Jeziku danas 16:

— ради боље визуелне идентификације оригинала, све лексичке јединице преузете из енглеског језика — сва властита имена и све позајмљенице, могу се, сагласно потребама, наводити и у изворном облику (латиницом), при чему он мора бити графички издвојен и/или означен, нпр. Њујорк тајмс (NEW YORK TIMES), Форин офис (или енглески, FOREIGN OFFICE), микрочип (енг. MICROCHIP);

— у рекламама, такође ради боље визуелне идентификације, називи производа и артикала готово без изузетка пишу се у изворном облику, који је постао устаљен у пракси и утиснут у свест потрошача, нпр. Head & Shoulders, Budweiser, Panasonic.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Цитат: Stoundar
Pravopis mora jasno odrediti kada možemo transkribovati neki zaštićeni brend a kada ne.

Не, не сматрам то смисленим. Заштита робних марки само је једна мала правна конструкција, и многи познати називи нису робне марке. Нема говора да тако нешто треба да утиче на Правопис.

Заштићене робне марке такође постоје од краја 19. века, и ниједан правописац се није осврнуо на њих током последњег века. Не видим зашто би неки то сутра учинио.

Цитат
Prvi korak sam vidio kod Prćića […]

Прва Прћићева тачка коју цитираш је општа, о доступности изворног облика, и то Правопис већ помиње. Друга тачка је чиста констатација, и то тако формулисана да јасно говори шта је и крајњи домет и истински разлог упорном изворном писању — економска пропаганда.

Ја свакако нећу својим писањем бесплатно да рекламирам нечије робне марке. Плати па клати.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Do devedesetih nije postojala gomila zvaničnih veb stranica na kojima se takvi nazivi pišu izvorno i u ćiriličnom tekstu. Nije bilo rasprava o tome na raznoraznim forumima. S obzirom da Pravopis mora ispratiti dešavanja u današnjem vremenu, svakako bi trebalo da spomene i ovu praksu izvornog pisanja, te da se jasno postavi prema njoj. U protivnom razumijem ako nekom piscu zatreba transkripcija naziva, sjeti se da provjeri na lokalizovanoj veb stranici (logično po nekom zdravom razumu, zar ne?), kad tamo i na mnogim drugim zvaničnim veb stranicama, koristi se samo izvorno pisanje, a Pravopis o tome ne kaže ništa konkretno.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Правопис напросто не може да се осврће на заштићене робне марке. Неки назив производа не мора бити заштићена робна марка; може постати заштићена робна марка неколико година или деценија после првог појављивања; може престати да буде заштићена робна марка ако власник не обнови регистрацију. Заштићена робна марка је једна пролазна ствар, привремена економска конструкција, и као таква не може се никако мешати у правопис. Правопис може да прича само о „производима“, о „делима“, о „издањима“, итд. као што и прича, и то је то.

Цитат: Stoundar
[…] ako nekom piscu zatreba transkripcija naziva, sjeti se da provjeri na lokalizovanoj veb stranici (logično po nekom zdravom razumu, zar ne?)

Не, локализована веб страница неке компаније последње је место где треба тражити транскрипцију назива њених производа, пошто просечној компанији не пада на памет да тако нешто учини. За разлоге зашто је то тако, ако желиш, ипак ишчитај целу ону расправу на другом форуму на коју сам указао, јер би било глупо да понављам од речи до речи шта сам тамо писао.

Цитат: Stoundar
[…] kad tamo i na mnogim drugim zvaničnim veb stranicama, koristi se samo izvorno pisanje, a Pravopis o tome ne kaže ništa konkretno.

Не, Правопис врло конкретно каже да то не прихвата. Немој да се буниш — могу ли ја сад да пишем изворно називе у тексту који треба да стоји на табли на врху Хималаја, и да тврдим да Правопис „о томе не каже ништа конкретно“ зато што не помиње табле на планинским врховима?

Доскора си евентуално могао да претпоставиш да ће се неки освежени Правопис посебно осврнути на ново стање, но то се није догодило (П10). Нити се може догодити у специјалном контексту заштићених робних марки, већ неки будући Правопис једино може да допусти опште писање страних назива изворно (изворнички) и у тексту ћирилицом.

(Допуна: трећи цитат и одговор.)
« Последња измена: 12. 02. 2011. у 20.17 Часлав Илић »

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Nije bitno koje su robne marke danas zaštićene a koje su bile juče ili će biti sutra, bitno je da se uspostavi jasan obrazac koji će nam pomoći u periodu kada je neka robna marka relevantna. Zašto Pravopis ne bi mogao napisati nešto ovako (imitiram Pravopis samo odoka, nisam naročito dotjerivao tekst):

U mnogim ćiriličkim prevodima zvaničnih internet stranica ostavljaju se zaštićeni nazivi u izvornom pisanju radi prepoznatljivosti, npr. Google Chrome, iPhone, Microsoft Office. Međutim, ova praksa, mada je dopuštena po želji vlasnika robne marke, na njegovim veb stranicama, u lokalizacijama i ostalim prevedenim dokumentima, nikako nije preporučljiva u standardnom jeziku, pa zato gdje god je zakonom dozvoljeno treba pisati Gugl kroum, ajfon, Majkrosoft ofis.

Ili:

U mnogim ćiriličkim prevodima zvaničnih internet stranica ostavljaju se zaštićeni nazivi u izvornom pisanju radi prepoznatljivosti, npr. Google Chrome, iPhone, Microsoft Office. Ova praksa, ako je u skladu sa željom vlasnika robne marke, ako je primjetna na njegovim veb stranicama, u lokalizacijama i ostalim prevedenim dokumentima, preporučljiva je u standardnom jeziku radi prepoznatljivosti i dosljednog pisanja pojedinih naziva. Transkribovane nazive trebalo bi koristiti samo ako ih koristi i njihov vlasnik.

Table na vrhu Himalaja nisu problem u praksi, ali ovo jeste. U stvari, ne znam da li P 10 ovo obrađuje, trebao bi neko da nam kaže.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Цитат: Stoundar
[…] bitno je da se uspostavi jasan obrazac koji će nam pomoći u periodu kada je neka robna marka relevantna […]

Не, то није битно, па чак ни смислено. Јер би се иначе могло догодити да Foobar пишемо Фубар годинама док није заштићена робна марка, затим да га годинама пишемо Foobar док јесте заштићена робна марка, па да га опет годинама пишемо Фубар док није заштићена робна марка, и тако даље, наизменично. Наравно, све време проверавајући јесте ли или није заштићена робна марка у датом тренутку времена, и исправљајући писане материјале које је неко чином регистрације робне марке учинио неисправним.

Уместо тога битна је временска стабилност назива, што је порука која се повлачи кроз цео део о транскрипцији. Јасно је онда да никакви привремени економски механизми не могу у то да се мешају.

Цитат
Zašto Pravopis ne bi mogao napisati nešto ovako […] U mnogim ćiriličkim prevodima zvaničnih internet stranica […]

Помињање „ћириличких превода званичних интернет страница“ било би квалитативно еквивалентно помињању „табли на планинским врховима“. Правопис тренутно не прави произвољне излете у поједине формате писаног материјала, нити има смисла да их прави.

Цитат
Table na vrhu Himalaja nisu problem u praksi […]

Ни „ћирилички преводи званичних интернет страница“ нису проблем у пракси, него су просто (махом) несагласни са Правописом. Као што би то била и табла на врху Хималаја.

Цитат
[…] [хипотетички навод:] pa zato gdje god je zakonom dozvoljeno treba pisati Gugl kroum, ajfon, Majkrosoft ofis[…]

Ово би свакако било сувишно. Да буде дозвољено законом писати Гугл кроум, ајфон, Мајкрософт офис, то морално захтева Универзална декларација о људским правима Уједињених нација, а правно гарантује Устав Републике Србије. Мрзи ме да сад потражим конкретне ставове из ових — очигледно помало опскурних — докумената, тек ради се о деловима о слободи изражавања.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Ne, naravno da nisam mislio na takvo provjeravanje robnih marki do detalja, nego da recimo Google Chrome, kao ime upravo tog proizvoda, ostane Google Chrome za sva vremena, nakon što je ovo uspostavljeno pod uticajem zvanične veb stranice. Druga je opcija da bude Gugl kroum za sva vremena, osim u Googleovim reklamnim materijalima. Zašto Pravopis ne bi spomenuo izvorno pisanje robnih marki ako izaziva nedoumice u praksi, jer prosječnom piscu ne mora biti jasno da li je ispravan postupak na nekoj zvaničnoj veb stranici? Pravopis mora biti praktičan priručnik koji se mijenja s potrebama svoga vremena, nipošto apstraktna materija koju možemo tumačiti na više načina. Pravopis Matice hrvatske obrađuje i pisanje smajlija, a ovo svakako nikome nije trebalo prije tridesetak godina.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.980
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Meni je to totalno suludo. Pa zamislite da Tojota dozvoli samo izvorno pisanje svog imena u bilo kom jeziku na ovom svetu… Kakvog b to uopšte imalo smisla? Tekst latiničan, engleski, nemački, španski italijanski, srpski… a onda u sred te latinice ili ćirilice (ako je u pitanju, opet, srpski, ili bugarski, makedonski ili možda ruski) japanski hijeroglif koji niko ne ume da pročita. Mislim, ako to može neka firma sa engleskog govornog područja, što ne bi mogla neka druga firma sa b ilo kog drugog područja? Zašto onda ne bi npr. Srbijateks ili neka druga srpska firma insistirala na pisanju svog imena ćirilicom u npr. enghleskim tekstovima? Priznaćete da to zapravo nema ama baš nikakvog smisla. Ne može se zakon mešati u pravopise bilo kog jezika, jednostavno nema nikakve logike u tome.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Стоундар иде прешироко. Правопис даје смернице како и када транскрибовати, али не може сад да се петља у појединачне случајеве, иначе би имао десет томова. Зашто мора или Google Chrome или Гугл кроум за сва времена? То ваљда не спада под дублете. Ови можда могу да не дозволе транскрипцију на својој страници, свугде другде имаш апсолутно право да транскрибујеш и готова прича. Смајлији немају везе с овом причом, јер не знам шта би се ту имало посебно обрађивати, осим напутака када их користити и шта који значи. Не верујем да филозофирају о томе дуже од једног пасуса.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Ali Toyota može da registruje samo engleski naziv pored japanskog i da ga propiše za sve evropske jezike. Srbijateks može da propiše latinicu u engleskom da bi se naziv lakše koristio. Google, eto, ne smatra da bi trebalo transkribovati Google Chrome, ali postoji Google Земља a ne Google Earth ili Gugl Ert. Ne mora tu biti nikakve logike osim marketinške, a ja samo hoću da Pravopis malo razjasni šta to znači u praksi, jer stvarno može neki pisac otići na zvaničnu ćiriličku stranicu i kopipejstovati naslov koji se stvarno koristi u ćiriličkom tekstu, a onda će mu neko zamjeriti što ga nije transkribovao, iako se ne transkribuje na zvaničnoj Googleovoj stranici. ??? Ili će on sam početi da ispravlja one koji transkribuju naziv bez obzira na Google, i tako nastaje rasprava.
« Последња измена: 13. 02. 2011. у 00.23 Stoundar »

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.980
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
A šta ako ne registruje engleski naziv? Šta ako oduče da eto (kao Gugl), oni hoće da se svuda u svetu njihova fabrika piše samo po japanski i tako urade na svojoj zvaničnoj veb stranici? Šta onda? Pisaćemo onda japanski hijeroglif u bilo kom tekstu na bilo kom jeziku, inače ćemo da idemo u zatvor? Kamaaaaan…  :D
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Ne, onda će ta firma možda propasti jer joj brend ne funkcioniše. Ali, pošto je engleski rasprostranjen, neće propasti ako je svugdje na engleskom, pa i u zemljama gdje se piše samo ćirilicom. Tu nema nikakve ravnopravnosti, baš kao što McDonald’s može da transkribuje za Rusiju ali ne i za Srbiju, jer recimo smatraju da u Srbiji dobro prolazi i latinički brend.
« Последња измена: 13. 02. 2011. у 00.43 Stoundar »

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.980
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Ali, Stoundar, to što sad pričaš nema ama baš nikakve veze s pravopisom, nego s marketingom. Pusti sad marketing i proricanje da li će neka firma propasti ili neće. Poenta ovog razgovora jeste u tome da li pravopis nekog jezika ili zakon uređuju pisanje imena stranih firmi. Ja mislim da je to pre svega stvar pravopisa svakog jezika ponaosob i da tu zakon nema šta da se meša. Dakle, ako pravopis srpskog kaže da se strana imena transkribuju, Gugl može do sutra da na svojoj zvaničnoj veb stranici ostavlja origina na engleskom, kad neko na srpskom piše neki tekst u kome se pominje ta firma, ima potpuno pravo da to ime transkribuje, štaviše bolje je da ga transkribuje jer to preporučuje naš pravopis. Gugl može da diktira kako će se njegovo ime pisati samo u tekstovima koje ON plaća, i ništa više. Dakle, kao što reče Časlav, ako neki prevod finansira Gugl, onda Gugl ima pravo da u tom tekstu traži pisanje originala, ali isto tako ima pravo i da zabrani neke reči ili da traži potenciranje drugih reči (kao svojevremeno što je BK jednostavno politikom kuće zabranio u svojim prevodim psovke i to je moralo da se poštuje), ali ako npr. Pera Perić piše svoju doktorsku disertaciju, ili Mika Mikić piše studiju o istraživanju onlajn tržišta ili nešto drugo vezano za npr. internet, imaju apsolutno pravo (štaviše, poželjno je) da kad pomenu taj pretraživač, napišu njegovo ime u transkribovanom obliku i tu Gugl ne može ama baš ništa.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Ako je tako, trebalo bi napisati crno na bijelo, da možemo firmama pokazati kako ih normativisti ignorišu, pa nek one onda rade šta hoće na svojim stranicama. Umjesto da čitam u Blicu kako se od sada piše Sveti (kao da je to neki naročito aktuelan problem), hoću da čitam da se u ćiriličkim tekstovima NE piše Google Chrome nego Gugl kroum (i da vidim reakciju firme i čitalaca [devil]).

Dakle, u tekstu s prilagođenim pisanjem:

Majkrosoft vord — NE Microsoft Word
ajfon — NE iPhone
Gugl kroum — NE Google Chrome
vindouz 2000 (dvije hiljade) profešonal — NE Windows 2000 Professional

Zar ne bi ovo zaključalo mnoge rasprave (ali možda i stvorilo dodatne probleme, jer bi poneki pisci morali da paze kad da slušaju normativiste a kad firmu koja ih plaća)?

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Цитат: Stoundar
Ako je tako, trebalo bi napisati crno na bijelo, da možemo firmama pokazati kako ih normativisti ignorišu, pa nek one onda rade šta hoće na svojim stranicama. […]

То им је већ написано црно на бело. Поновићу, као што ја не могу да стављам таблу на Хималајима и тврдим да њу Правопис не помиње, тако ни фирма не може да ставља веб страницу и тврди да њу Правопис не помиње. Правопис јасно каже како се пишу имена издања и производа, на планинској табли или на веб страници, и шлус.

И још ћу поновити: једино на шта су фирме могле да се ваде јесте да у време издавања Правописа није било веб страница у довољном броју да западну за око правописцима (за разлику од планинских табли), што би било тачно за П93, али више није за П10.

Цитат
Zar ne bi ovo zaključalo mnoge rasprave […]

Не, не би. Фирме се понашају супротно Правопису зато што су процениле да ће им поштовање Правописа умањити профит. И верујем да су у томе у праву. Али то више није питање ни за лингвисте ни за економисте, него за социологе.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.284
A šta ako ne registruje engleski naziv? Šta ako oduče da eto (kao Gugl), oni hoće da se svuda u svetu njihova fabrika piše samo po japanski i tako urade na svojoj zvaničnoj veb stranici? Šta onda? Pisaćemo onda japanski hijeroglif u bilo kom tekstu na bilo kom jeziku, inače ćemo da idemo u zatvor? Kamaaaaan…  :D

Ово је добра поента.

Занимљиво је како транскрипције из других алфабета на енглески некако званично доживљавамо, као „оригинал“. А у принципу нема никакве разлике у транскрипцији неке руске или јапанске речи на енглески и транскрипције на српски.

Мислим да је ту једини проблем то што нам латинични алфабет и енглески језик нису непознати. Да је којим случајем јапански у једнакој мери познат, можда би људи са негодовањем и спрдњом реаговали на транскрипцију トヨタ у „Тојота“.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Цитат: Belopoljanski
Ово је добра поента.

А такође и она која се упорно прескаче и игнорише. Тако у теми на оном другом форуму један саговорник рече (парафр.) „Canonical i Каноникал, Ubuntu i Убунту — to su različiti pojmovi“, а потом се не осврну на моје питање да ли су онда различити појмови и „ИльюшинIlyushinИљушин, или נשרNesherНешер“.

Цитат: Belopoljanski
[…] Да је којим случајем јапански у једнакој мери познат, можда би људи са негодовањем и спрдњом реаговали на транскрипцију トヨタ у „Тојота“.

Не можда него сигурно, и не просто „познат“ већ „маскултурно надмоћан“.

Допуна: Добро, додуше, било би мало техничких потешкоћа са баратањем јапанским писмима, а лењост је јача од свега. Тако да није баш „сигурно“; али замени јапански руским, и 100% сигурно.
« Последња измена: 13. 02. 2011. у 11.26 Часлав Илић »

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.980
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Stoundar, pa napisano je to u Pravopisu, samo se nisu poimenice pobrojale kompanije, nego je obuhvaćeno jednim opštim pravilom. Što reče Miki, pa ne možemo očekivati da sad budu popisane SVE firme, SVI filmovi, SVA imena, SVE marke automobila itd. Pa kad bi to bilo tako, pravila onda ne bi bila ni potrebna, jer bismo imali rečnik SVIH stranih reči, pojmova i imena transkribovanih na srpski i što bismo lupali glavu i pamtili imena, kad bismo mogli samo tamo da pogledamo? Znam, jeste to jedna lagodnija i sugurnija opcija (pogledati u rečnik gde piše crno na belo), ali ipak, to nije moguće.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.119
Pitanje nije da li pisati izvorno ili transkribovano, već da li pisati kao što firma piše u zvaničnoj lokalizaciji, bilo da koriste japansko pismo (malo vjerovatno), nekakvu transliteraciju ili transkripciju. Časlav smatra da Pravopis zahtijeva samo transkripciju bez obzira na reklamne motivacije, ja nisam siguran da je ovo održivo na osnovu današnje prakse.

Dovoljno je da vidim deset primjera i pominjanje ove konkretne prakse netranskribovanja, ne treba mi čitav rječnik.
« Последња измена: 13. 02. 2011. у 12.03 Stoundar »

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.980
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Pa i ja smatram da Pravopis zahteva transkripciju kad god je to moguće a moguće je u većini slučajeva. Izuzeci bi bili samo oni slučaji o kojima smo već pričali, nezgodne skraćenice sa slovima koje mi nemamo, brojevi, i sl. kada bi transkripcija mogla da unese zabunu, ili bi original učinila apsolutno neprepoznatljivim, što ni kod Gugla ni kod Majkrosofta nikako nije slučaj.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Тагови: