Српски језички атеље > Семантика и етимологија

Uho ili uvo

(1/3) > >>

Бруни:
Evo, pošto je bilo žalbi da se ovde ne raspravlja o jeziku, da postavim jedno fino pitanjce koje bi možda moglo da se razvije u finu lingvističku diskusiju.

Na njiki (moj nepresušni izvor lingvističkih nedoumica) dva korisnika se sukobiše oko toga da li je bolje reći uvo ili uho. Jedan od njih je lekar, drugi ne znam. Naravno, pojavio se i čuveni argument ’uvo je srpsko, uho je hrvatsko’, ali ovde smo svi dovoljno svesni da je takav argument totalno besmislen, pa ga nećemo ni komentarisati niti uzeti u obzir.

Klajn kaže uho ili uvo, rečnici takođe beleže i jedan i drugi oblik, ali ja se nekako sećam da je sve što se ticalo medicine, uvek biralo oblik sa H (ORL bi bio uho, grlo, nos, a ne uvo, grlo, nos)… No, mene zbuni baš to što je korisnik koji je lekar, ustvrdio da je bolje uvo nego uho.

Da li ipak ima neke stilske razlike između ova dva oblika, ili je ipak svejedno?

Đorđe:
Svejedno je, naravno.

Ako te zanima etimologija, pošto si postavila pitanje u tome potforumu [osmeh], uho jest izvorniji oblik, a uvo je kasnije dobijeno kada se izvorno /x/ gubilo iz našeg jezika. (Tako i suho : suvo, duhan : duvan, kuhati : kuvati itd.)

Što se prve dileme tiče — „srpski ili hrvatski“: pa, postoji i manje-više geografska polarizacija između tih varijanata; naime, svi ti oblici sa /x/ preovlađuju u zapadnijim varijantama (hrvatskoj, bosanskoj), jer se tamo gubljenje fonema /x/ iz jezika nije u toj meri provelo, dok oblici sa /v/ preovlađuju u istočnoj, srpskoj varijanti, u kojoj je gubljenje fonema /x/, dakako, apsolutno izvršeno u narodnom jeziku.

Ali, ne radi se ni o kakvim „kroatizmima“ i „srbizmima“ per se, već je izbor između svih tih dubleta, naravno, neovisan toliko o varijanti koliko o uzusu samoga govornika, njegovome jezičkom osećanju, naviknutosti i sl.

Što se pak drugoga pitanja tiče — „književno ili narodno“: i tu, sigurno, postoji, kao i iznad, jedan osećaj među govornicima da su oblici sa /x/ ujedno i „književniji“ i „stručniji, učeniji“, a oblici sa /v/ — „narodni“. I to je, naravno, opet zbog toga što se fonem /x/ gubio iz narodnoga jezika, a nije se gubio iz književnih varijanata, u kojima je pak po pravilu obavezan (knjiž. hleb, hrana, hvala itd. : narodno leb, rana, vala ili fala itd.). Pa tako i ovde, i iz toga se razloga verovatno medicinski stručni jezik po običaju koristi varijantom sa /x/.

Međutim, norma nije tako isključiva u ovom slučaju. I ti „narodskiji“ oblici bez /x/ (a sa /v/: uvo, suvo, kuvati, duvan itd.) takođe su pravilni kao i oni „knjiškiji“ sa /x/. I opet, izbor između jednih i drugih ovisiće o uzusu, osećanju, nameni teksta i sl.

Бруни:

--- Цитат ---Pa tako i ovde, i iz toga se razloga verovatno medicinski stručni jezik po običaju koristi varijantom sa /x/.
--- Крај цитата ---
Ne, naprotiv, upravo je bilo obrnuto, što me je i navelo da postavim pitanje.

Pitanje sam postavila u ovom forumu jer mislim da je takođe i etimologija bitna, ali i značenje (ovaj forum tretira i semantiku, pored etimologije)…

Imaš pravo da su varijante sa h karakterističnije za zapadnu variijantu, ali mi se nekako čini da to nije slučaj sa uhom. Uho se takođe može čuti i u Srbiji, ali kao što si ti naveo, izgleda je ograničeno na neku knjiškiju upotrebu, dok u narodu preovlađuje oblik sa V. Međutim, u Srbiji, kuhan, suh i duhan sigurno se neće čuti (ili hoće?)

Đorđe:
Upravo tako, sve si sumirala u poslednjem pasusu — varijante sa H jesu karakterističnije: 1) za zapadnije varijante, u odnosu na istočnu varijantu; 2) za književniji i knjiški jezik; u odnosu na narodni jezik.

Međutim, „karakterističnije“ ne znači i isključivo, te književna norma ipak priznaje i jedno i drugo, i možemo se slobodno odlučiti za one varijante koje su nam bliže, lepše, učinkovitije, kako god.


--- Цитат: Бруни у  8. 12. 2010. у 12.03 ---
--- Цитат ---Pa tako i ovde, i iz toga se razloga verovatno medicinski stručni jezik po običaju koristi varijantom sa /x/.
--- Крај цитата ---
Ne, naprotiv, upravo je bilo obrnuto, što me je i navelo da postavim pitanje.
--- Крај цитата ---

Kako, ne razumem? Pa reče malopre da je u medicini uvek bilo „uho, grlo, nos“. Ja se slažem da jeste, po običaju se u medicinskom stručnom jeziku upotrebljava „knjiškija“ varijanta sa H, valjda baš zato što odaje utisak „stručnosti“ i „učenosti“. (Od čega i inače „boluje“ medicinski stručni jezik kod nas, generalno; i ne samo medicinski.)

Belopoljanski:
Преферирам ухо и ту се тачно примети да је изворнији облик када се погледа у множину, која гласи уши, а не увад. А и навикао сам се кроз школу, а и кроз то „ухо, грло, нос“ које помиње Ђорђе.

Лично, криво ми је што нису задржани облици са х.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

Пређи на пуно издање