Аутор тема: О једном месту у "Повести о словима" Константина Филозофа (Костенечког)  (Прочитано 4184 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Теодор

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 3
    • Српски ми је матерњи језик
Треба ми мала помоћ из историје, односно лингвистике, на једно место из ортографско-граматичког трактата "Сказаније о писменех" Константина Филозофа.
Занимају ме "критеријуми" разликовања једног језика од другог код Константина Филозофа. Он, наиме, набраја словенске језике и, између осталих, поред српског и хрватског убраја и босански. Мало даље ће давати и примере из појединих језика (руског, бугарског, босанског…). Претпостављам да "критеријуми" у разликовању језика код средњовековних граматичара нису као код модерних лингвиста (додуше, језици које Константин набраја углавном се поклапају са племенским); Гордана Јовановић која је преводила и приређивала издање није ништа коментарисала; а може бити да ја нисам добро ни разумео природу Константиновог текста и на шта се односи ово "језици" (можда на правопис?).

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.449
    • Српски ми је матерњи језик
>>Мод: Уклоњен коментар на уклоњену поруку.<<
 
Lingvistika se bavi jezikom i jezicima u jednom apstraktnom smislu, ali kada se govori o "jeziku na terenu", izbegava se termin jezik, i govori se o dijalektima i varijetetima. Stvar je u tome da se jezik (srpski jezik, engleski jezik, ruski jezik) u uobičajenoj upotrebi identifikuje sa standardnim varijetetom, dok se drugi (u manjoj ili većoj meri) srodni varijeteti posredno identifikuju sa istim nazivom po političkom kriterijumu (nacionalne pripadnosti govornika konkretnog varijeteta). U lingvističkom smislu granice jezika su potpuno arbitrarne, posebno u slučajevima dijalekatskih kontinuuma, kao što je naš južnoslovenski.

Pošto je lingvistika kao nauka nastala tek u 19. veku, pošto je nauka uopšte nastala tek u 16. veku, jasno je da u vreme Konstantina Filozofa ne da nisu postojali isti kriterijumi, nego nisu postojali nikakvi utvrđeni kriterijumi, tj. jezik tada i nije bio termin (kao što, zapravo, u ovom kontekstu, nije ni sad). Pošto su postojale različite države, Srbija, Bosna, Hrvatska, sa zasebnim centrima kulturne aktivnosti (koliko je već takve bilo), verovatno je Konstantin koristio pojmove srpski, bosanski, hrvatski jezik za jezike svake od država, posebno njihovih kulturnih centara (zapravo, onako kako se i danas uobičajeno koristi pojam jezik). Ovi su se jezici (tj. varijeteti) tada zapravo možda razlikovali i više nego današnji standardni varijeteti Srbije, Bosne i Hrvatske, odnosno Beograda, Sarajeva i Zagreba, jer dijalekti koji su poslužili kao osnovica standardizacije srpskohrvatskog nisu bili ni blizu tako rašireni kao što su danas, već je tadašnji "srpski" bio ono što je kosovsko-resavski (ili čak prizrensko-timočki, gledano za period pre prodora Turske na Balkan) danas, "bosanski" je bio šćakavski (ako se ne varam), dok su Hrvati i tada imali više kulturnih centara i različitih dijalekata (šćakavski u Slavoniji, kajkavski u zapadnom delu Hrvatske, čakavski u Dalmaciji).
« Последња измена: 30. 08. 2012. у 18.44 Бруни »

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.979
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Молим да се држите теме, а то је поимање термина језик у делу Константина Филозофа. Сваки даљи коментар ВАН теме биће обрисан.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Теодор

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 3
    • Српски ми је матерњи језик
@vukvuk, хвала на одговору, али ипак би ми требало нешто конкретније; управо оно што је Бруни написала. Ко боље познаје старословенски, а читао је "Сказаније" онда ће знати на шта се односе примери које Константин даје јер ће му бити познат и природа целог исказа пошто мени то није јасно.
Знам толико да се, у неком каснијем периоду, српскохрватски назива и "дубровачким" или "далматинским" (у завистности од краја где аутори говоре), а у повељи једног босанског владара он се зове "српским". Зато ме и буни та неуједначеност, а Константиновим исказом се манипулише у националистичке сврхе.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.449
    • Српски ми је матерњи језик
Pa možeš li da preneseš relevantne delove iz tog dela?

Jasno ti je da u 15. veku srpski, hrvatski ili bošnjački identitet nije postojao u savremenom smislu, tako da ko god i kako god da koristi pomene srpskog, hrvatskog ili bosanskog iz vremena pre 18. veka, njima uglavnom samo manipuliše u nacionalističke svrhe.

Ja verujem da Konstantin pojam jezik koristi u istom smislu koji ima i danas, oslobođenom nanosa značenja nacionalnog standarda, jer tada nisu postojale ni nacije ni jezički standardi u našem smislu. Bosanski jezik je prosto jezik koji se govori u Bosni i na njenom dvoru, koji se isto tako mogao zvati i srpskim onda kada su bosanski vladari pretendovali na srpsku krunu ili isticali svoju bliskost sa Srbijom.

Isto je tako dubrovački jezik Dubrovnika, koji se mogao zvati i srpskim i bosanskim i hrvatskim, već prema osećanju bliskosti sa određenim etnicitetom i kulturnom tradicijom konkretnog autora. Slično sa dalmatinskim, slavonskim itd. Slučaj je hteo pa su samo srpski, hrvatski i sada bosanski izrasli u imenitelje nacionalnog identiteta, dok su dubrovački, dalmatinski, slavonski ostali samo istorijski i regionalni nazivi, iako su i hrvatski, bosanski, srpski u istorijskom kontekstu bili samo regionalni ili plemenski nazivi jednog jezika koji nije imao jasne granice ni tada, kao što ih nema ni sada.
« Последња измена: 31. 08. 2012. у 22.06 vukvuk »

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.101
Овде се, на стр. 138, ауторка једном реченицом осврће на ово питање.

Ево одломка о којем се говори:


(Овде је цео оригинал.)

Ван мреже Теодор

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 3
    • Српски ми је матерњи језик
Поставио сам књигу на "mediafire" па погледајте. Ту су изводи из "Сказанија о писменех", није цео трактат, а има и предговор Г.Јовановић; ради се о издању из 1989 у едицији "Стара српска књижевност у 24 књиге" Просвете и СКЗ.
На стр. 53 тог издања он набраја језике, а на следећој страни даје и примере.
Ево линка за "онлајн" читање: http://www.mediafire.com/view/?r1dnbx4qidia7qw

@vukvuk невезано за каснији феномен нације ипак знамо да Срби и Хрвати постоје у средњем веку као посебне етничке (племенске) скупине и да су такви дошли на Балкан. Друго је питање колико је та етничка (племенска) свест истакнута у старим временима, односно у феудалном друштву, о њеном положају међу осталим словенским племенима и о процесу етничке хомогенизације појединих области (нпр. колико је Славонија у средњем веку заиста етнички хрватска и када је Словинац = Хрват), али то је мање важно.
Мислим да повеља бана Стјепана Другог из 1333. чија су два примерка, како се у самој повељи вели, писана српским, а два латинским, нема везе са политичким претензијама на српски престо јер нити таква идеја постоји за његове владе нити би се остваривала на тај начин: напросто се за ћириличне споменике писане у Дубровнику каже да су писане "словенским" или "српским" језиком, свеједно; као што се у Дубровнику каже "дијак српски" за писца ћирилских повеља (дакле оних на језику Словена).

Али то је све споредно; због те неуједначености мене и занимају "критеријуми" које Константин примењује и примери из појединих "језика" које даје…
Ђе сте слависти?  [neznam]

Тагови: