Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Мени смета кад се наши новинари поводе за енглеском транскрипцијом и пишу: "дежа ву".
2
Језик је огледало душе / Одг.: Vučemo li decu u nazad?
« Последња порука J o e јуче у 11:48 »
Код нас те ствари, нажалост, нису много истражене (има неколико психолингвистичких радова с тестом лексичке одлуке и сл.), а на примере из других језика се само делимично може ослањати, најпре зато што с двописменошћу редовно иде и двојезичност, где је функционисање у два кода већ разрађено. (Код двојезичности се показује да паралелно описмењавање на два писма, најчешће различита графички и по правописној дубини, за два језика може успешно тећи симултано – мада ови који уче прво једно и даље показују неке предности.)

Intuitivno, rekao bih da, ako je reč samo o čitanju, dakle ne i pisanju, nije čak ni nužno da dete jasno drži dva pisma u glavi odvojenim — sve dok uspešno pretače sve simbole u  odgovarajuće foneme. Na kraju krajeva, nije li uobičejena pojava da ne znamo na kom je pismu neki list ili članak, iako smo ga gomilu puta pročitali, jer prosto nismo obratili pažnju na to.

Јесте уобичајено код људи који течно, аутоматизовано читају оба писма. Али не разумем, зар мислиш да тако функционише и при описмењавању? ОК, кад види ULAZ, дете може сливањем фонетских вредности на које га упућују слова да прочита шта пише, али добар део латиничког кода се поклапа с ћириличким, и то у чак две варијанте: 1. исти глас за ћириличко и латиничко слово; 2. различити гласови за та слова. Како објаснити детету, које притом веома тешко прочитани запис повезује са значењем (то је најчешћа дечја грешка у описмењавању: читање напамет), да је НАР, које је оно сасвим тачно прочитало, нар а не хап? А такве недоумице би настајале и при речима које су недвосмислено ћириличке одн. латиничке (BANAT, БАНАТ).

Бојан би могао да се укључи с погледом на усвајање римских цифара, које се исто, мислим, уче у 2. разреду. Ако би се указала функционална потреба, би ли тај систем означавања количине требало усвајати паралелно с децималним, иако дете још несавршено повезује цифре и њихово значење? (Наравно, ту постоји и разлика у самом систему. У писму увек важи принцип графема за фонему.)

Koja je suštinska razlika između usvajanja dva jezika i usvajanja dva pisma? Zar ne možemo i ovo usvajanje dva jezika zamisliti kao „kodiranje“ koje opisuješ (dete treba neki pojam iz svakodnevnog života da „kodira“ na dva različita načina, i pritom tačno da razgraniči kada se koje „kodiranje“ koristi)? Kako u tom slučaju ne dolazi do konfuzije kod deteta, a prilikom usvajanja dva pisma dolazi?

Па и тада долази, али се она превладава тиме што дете један језик везује за одређене, обично вољене људе из свог окружења; или за одређена места, ситуације (вртић, ТВ, комшија). И то се обично догађа у годинама дете има најјаче неуронске везе (0–3) и док се у таквој врсти учења, која је спонтана и стриктно функционална, а не школска и наметнута одозго, како то код нас бива –  не обесхрабрује лако за погрешке. Откривање контекста на основу ког би се могло закључити да ће једна реч бити исписана одређеним писмом много је теже.

А суштинске разлике, осим начина и времена усвајања, можда и нема. Под начином, осим контекста,  подразумевам описмењавање као свесну и планску активност, чија сврха детету није до краја јасна.
3
@J o e:

Kao i Father Jape, i ja sam zaintrigiran tvojim tekstom. Deo koji me naročito buni je ovo:

(Ту нема лаког прекључивања као код усвајања два језика.)

Koja je suštinska razlika između usvajanja dva jezika i usvajanja dva pisma? Zar ne možemo i ovo usvajanje dva jezika zamisliti kao „kodiranje“ koje opisuješ (dete treba neki pojam iz svakodnevnog života da „kodira“ na dva različita načina, i pritom tačno da razgraniči kada se koje „kodiranje“ koristi)? Kako u tom slučaju ne dolazi do konfuzije kod deteta, a prilikom usvajanja dva pisma dolazi?
4
Транскрипција / Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
« Последња порука Бојан Башић 23. 08. 2019. у 22.49 »
…или Скота-Ската

Ako se ne varam, Skot-Skat je sam insistirao na drugonavedenoj transkripciji, pošto je valjda shvatio da ovo prvo ima malo nezgodno značenje. :D (To, naravno, ne utiče na netačnost transkripcije, svakako se transkripcija radi prema utvrđenom sistemu a ne prema željama nosioca imena.)
5
Граматика / Одг.: Jednostavno pitanje…
« Последња порука Бојан Башић 23. 08. 2019. у 22.46 »
Meni je i prva varijanta dvosmislena. Štaviše, pre nego što sam pročitao objašnjenje šta je zapravo smisao rečenice ⁠— shvatio sam da je onaj ko snabdeva isti onaj ko postiže dobre rezultate (što nije ono na šta se ciljalo).
6
Језик је огледало душе / Одг.: Vučemo li decu u nazad?
« Последња порука Father Jape 23. 08. 2019. у 20.38 »
Није баш згодна ствар предшколску децу оптерећивати двама писмима. Ту није у питању меморисање имена за одређене објекте/појмове, већ ментално баратање двама кодовима, чије су јединице (гласови, речи, реченице) деци потпуно стране. Дакле, она се прво морају научити функционисању система језика и писма, при чему је споредно које је то писмо. А савладавање једног непознатог система у два кода свакако смањује могућност пуног усвајања иједног од њих. (Ту нема лаког прекључивања као код усвајања два језика.) Не говорим, дакле, о умећу именовања слова ћирилице и латинице (срицању), него о могућности шчитавања на два писма и разумевања прочитаног. То је веома тешко. Већина предшколске деце у томе не би била успешна и већина васпитача не би умела у томе да их подстиче.

Hm, moram reći da me ovo, kao laika za tu oblast, čudi.
Imaš li da preporučiš ikakvu literaturu o tome?

Intuitivno, rekao bih da, ako je reč samo o čitanju, dakle ne i pisanju, nije čak ni nužno da dete jasno drži dva pisma u glavi odvojenim — sve dok uspešno pretače sve simbole u  odgovarajuće foneme. Na kraju krajeva, nije li uobičejena pojava da ne znamo na kom je pismu neki list ili članak, iako smo ga gomilu puta pročitali, jer prosto nismo obratili pažnju na to.

 
7
Мислим да само питање - Vučemo li decu u nazad? није коректно постављено. Постављаш га сугестивно - уназад. Као да је познавање и коришћење ћирилице нешто ретрогадно.
Треба знати латиницу од малих ногу, обасути смо њоме на све могуће начине и бесмислено је ускраћивати деци познавање латинице.
А зашто латиница преовлађује у нашим медијима, на паковањима, у називима фирми и радњи… јесте пар екселанс политичко питање и води порекло одавно.

Погледај ову стару расправу: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=5844.msg58667#msg58667
8
Ima onaj vic u kome pita sin crv tatu crva zašto neki drugi crvi žive u jabuci, a oni u izmetu. Na to mu tata odgovara: "Pa zato, sine, što je ovo naša otadžbina."
Има и онај виц кад се Мађарица поверава комшиници Српкињи:
-  "Моја муж је лоше у кревету".
-   "Мислила си - мој муж"?
-   "Не, твој је добар, него моја."

Мађари немају родове, а акценат им је увек на првом слогу, па су ретки они које не можеш да провалиш.
9
Кажеш:  Ja se uvek zapitam od čega to da ga čuvamo i kakva mu to opasnost preti. Пропустио си да питаш: зашто да га чувамо?
На сајту "Политике", листу који је некад био узор лепог говора, освануо је јуче овакав наслов: http://www.politika.rs/scc/clanak/436176/Vucic-potvrdio-da-je-od-Kitarovic-trazio-ne-koristi-izraz-velikosrpska-agresija#? 
Језик мора да се мења, усклађује са променама у друштву, са долажењем на свет нових производа и услуга, новог начина комуникација… Али и онда мора да поштује граматичка  правила.

Поздрав од староседеоца - http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?action=profile;u=13


10
Језик је огледало душе / Одг.: Vučemo li decu u nazad?
« Последња порука J o e 22. 08. 2019. у 09.35 »
Сјајна тема!

Није баш згодна ствар предшколску децу оптерећивати двама писмима. Ту није у питању меморисање имена за одређене објекте/појмове, већ ментално баратање двама кодовима, чије су јединице (гласови, речи, реченице) деци потпуно стране. Дакле, она се прво морају научити функционисању система језика и писма, при чему је споредно које је то писмо. А савладавање једног непознатог система у два кода свакако смањује могућност пуног усвајања иједног од њих. (Ту нема лаког прекључивања као код усвајања два језика.) Не говорим, дакле, о умећу именовања слова ћирилице и латинице (срицању), него о могућности шчитавања на два писма и разумевања прочитаног. То је веома тешко. Већина предшколске деце у томе не би била успешна и већина васпитача не би умела у томе да их подстиче.

Оба писма (или само латиницу?) раде у Монтесори вртићима, али наопако: по енглеском моделу. Деца словне комбинације уче као слике, меморишу запис речи нпр. пас, слон, мама. Не баве се уопште гласовима, што је за фонолошко писмо као наше потпуно бесмислено.

У другим вртићима би требало да осим графомоторичких вежби (које би, опет, требале да се изводе и пре 5-6. године) раде и вежбе гласовне анализе и синтезе, што је најбитнији предуслов за читање. Али колико знам, многи васпитачи се баве и словима: моделују их од разних материјала, углавном по собама имају излепљене азбуке и сл. Наравно, све на ћирилици, јер је тако правно регулисано.

Е сад, то да ли латиници треба дати првенство у редоследу учења није само практично питање. Тиме се шаље и порука о ставу, културном усмерењу, идентитету и сл. Неозбиљно би било да држава којој је званично писмо ћирилица – не говорим само о везаности за традицију него о опредељењу, добром или лошем, утемељеном у свим законима – да̑ такву предност латиници. То би било као да званично инсистира на целовитости територије, а из уџбеника географије избаци Косово уз образложење да ће се о томе учити кад ђаци буду могли да разумеју то сложено питање.

Што се тиче окружења за учење, деци су први вид симболичког кодирања налик писму – сликовнице. Слика представља догађај из приче, као што ће касније то представљати записана реченица итд. Утолико су деца везана за књиге, махом штампане на ћирилици, и из њих потиче писменост (кодирање, смер читања, механизми разумевања прочитаног…). Цртани филмови су синхронизовани, паметни уређаји су (макар у мом окружењу) на енглеском, а ко држи на српском, тај може – ако неће да збуњује дете – да држи и на ћирилици. Јавни натписи су, ипак, најчешће латинички.
Странице: [1] 2 ... 10